Astronautika: misije

esa-logoSite

Usvojen budžet ESA-e i smernice budućeg razvoja

Ministri 20 država članica Evropske kosmičke agencije (ESA) i Kanade su na dvodnevnom sastanku (20-21. novembra 2012.) u Napulju odobrili budžet od 10 milijardi eura (12,7 mlrd dolara) za dodatno povećanje konkurentnost Evropske Unije u kosmosu u periodu 2013-2017. Pored aktivnih članica ESA-a i Kanade, sastanku su u svojstvu posmatrača prisustvovali i predstavnici Estonije, Madjarske, Kipra, Latvije, Litvanije, Slovačke i Malte.

esa-konferencija

Komentarišući odluku budžeta ESA-e, njen direktor Žan-Žak Dorden je rekao da je Evropa ujedinjena kada je kosmos u pitanju, budući da sve države članice smatraju da je to čak i u sadašnjoj teškoj ekonomskoj situaciji u Evropi jedna od najboljih investicija.

Ministri su fokusirali investicije ESA-e u oblastima koje imaju naveće potencijale i najveći uticaj na ekonomiju, kao što su telekomunikacije i meteorologije. Oni su odobrili planiranu strukturu ESA-e za sledeći petogodišnji period, program posmatranja zemljine površine i atmosfere i korišćenje Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Takodje, obezbedjena su sredstva za detaljnu studiju projekta nove evropske rakete-nosača (RN) “Arijana 6”, kao i za nastavak razvoja RN “Arijana 5ME”. Od ESA-e se u cilju ekonomisanja sredstava, traži da se razvoj oba lansera obavlja uz korišćenje iste infrastructure. Zanimljivo je da su na sastanku u Napulju odobrena sredstva samo za sledeće dve godine. Planirano je da 2014. bude obavljena detaljna analiza oba projekta, posle čega će biti doneta konačna odluka hoće li Evropa graditi novu RN (“Arijana 6”), ili će biti obavljena detaljna modernizacija postojeće RN “Arijana 5” (verzija ME).    

Ministri su dali zeleno svetlo ESA-i da nastavi radove na gradnji servisnog modula novog američkog kosmičkog broda “Orion” (MPCV). To se u “kosmičkim” krugovima takodje smatra nekom vrstom kompenzacije koju Evropa očekuje radi njenog daljeg učešća u korišćenju MKS u periodu 2017-2020. Kao što je poznato, ESA tada više ne planira gradnja automatskih teretnih brodova ATV koji su snadbevali američko-medjunarodni segment MKS. Pored toga, ova odluka ima veliki strateški značaj, budući da učrvšćuje odnose ESA-e i NASA-e u sferi budućih letova čoveka u duboki kosmos. Ti su odnosi inače nedavno bili poremećeni odlukom NASA-e da napusti zajednički projekat “Egzo-Mars” (ExoMars), što je okrenulo ESA-u drugom velikom partneru – Rusiji.

Sledeći sastanaka na nivou ministara država žlanica ESA-e planiran je 2014. godine.

Četiri rezolucije Ministarskog saveta ESA-e

Na Ministarskom savetu u Napulju odobrene su četiri sledeće rezolucije:

  • “O ulozi ESA-e u kontinuiranoj konkurentnosti i razvoju”, što predstavlja političku i programsku koncepciju budućeg razvoja ESA-e
  • “Nivo resursa agencije u periodu 2013-2017”, koji pokriva naučni program i osnovne aktivnosti ESA-e
  • Udeo članica ESA-e u pokrivanju troškova održavanja i korišćenja kosmičkog centra u Francuskoj Gijani (GSC)
  • “Politička deklaracija o tome kako ESA treba da nabolje služi Evropi”.

Poslednja rezolucija je vrlo zanimljiva, jer na neki način pokreće process dalje evolucije ESA-e. Njen cilj je da se konkurentnost ESA-e na kosmičkom tržištu u kombinaciji sa ostalim uspesima agencije transformiše u evidentan ekonomski dobitak za dalji prosperitet EU. Ova rezolucija praktično postavlja ESA-u u poziciju istraživačke i razvojne kosmičke agencije cele Evrope, ne samo država članica.

Poljska postala dvadeseta članica ESA-e

Poljska je zvanižno od 19. novembra 2012. punopravni član ESA-e. U sedištu ESA-e u Parizu ovaj čin je svečano obeležen podizanjem poljske zastave, pored zastava 19 država, postojećih članica agencije.

rakete

Evropa izmedju dve rakete

Savet ministara država članica ESA-e podržava nastavak radova na modernizaciji RN “Arijana 5 ME”, čije se prvo lansiranje planira 2017/18. Takodje, balansirajući izmedju dva pola ESA-e, odlučeno je da se ne zatvore vrata projektu nove evropske RN “Arijana 6” (desno na slici), koja će u sledećoj deceniji naslediti modernizovanu “Arijanu”.

Problem modernizacije evropske RN “Arijana 5” koja jedina po nosivosti konkuriše najjačim američkim i ruskim lanserima, bio je jedna je od najkritičnijih tačaka na dnevnom redu Ministarskog saveta. Njen značaj nije samo u budućoj konkurentnosti Evrope na kosmičkom tržištu lansiranja velikih kosmičkih aparata, već i u odnosima dve vodeća članice ESA-e – Francuske i Nemačke. Francuska je insistirala da se odmah odobri budžet od 4 milijarde eura za finansiranje projekta nove evropske super-rakete “Arijana 6” čije bi prvo lansiranje bilo obavljeno 2021. Nemačka je medjutim zastupala ideju da se obavi etapna modernizacija “Arijane 5” koja bi Evropu koštala dve milijarde eura.

Zanimljivo je da se povodom ovih planova ESA-e oglasio i llon Mask, prvi čovek kompanije “SpejsX” (SpaceX) čiji se nosač velike nosivosti “Falkon 9 hejvi” (Falcon Heavy – “Teški Falkon”) spominje kao veliki konkurent evropskoj “Arijani”. On smatra da se već sada “Arijana 5”, kada su cene usluga lansiranja u pitanju, nalazi na samoj granici konkurentnosti. “Arijana 5” nema šanse”, kaže Mask, “… Evropi bi bilo bolje da razmisli o projektu ‘Arijana 6’”.

ESA, MKS i “Orion”

strukturarakete

Savet ministara ESA-e je potvrdio da je učešće ESA-e u gradnji servisnog modula višenamenskog kosmičkog broda (MPCV) NASA-e “Orion” udeo Evrope u operacijama Medjunarodne kosmičke stanice.

Prvi čovek Nemačke aviokosmičke agencije (DLR) Johan-Ditrih Vorner je tim povodom izjavio da je takodje doneta odluka da ESA nastavi učešće u proramu MKS do 2020. Gradnja servisnog modula za američki “Orion”, po Vorneru je kao “barterski element” deo odluke o daljem učešću Evrope u misijama na MKS. Servisni modul MPCV “Orion” će biti sagradjen na osnovu projekta evropskog teretnog broda ATV, koji je do sada obavio tri od pet planiranih misija prevoza tereta do MKS.

 Na skici MPCV “Orion” servisni modul je prikazan u sredini.

 

ESA i “Roskosmos” planiraju istraživanja Marsa, Jupitera i Meseca

Ministarski savet ESA je u Napulju takodje podržao poziciju agencije u budućoj saradnji sa Rusijom u istraživanjima Marsa u okviru programa “Egzo-Mars” (ExoMars). Za vreme prve misije 2016. planirana je potraga za metanom i drugim gasovima “organskog” porekla u atmosferi Marsa sa orbite pomoću aparata TGO. Takodje, na Mars će biti spušten manji eksperimentalni lender EDM. Dve godine kasnije, 2018. planirano je spuštanje rovera na Mars i nastavak istraživanja na površini planete.    

 rover

Uloga Rusije u projektu je da popunu rupu koja je nastala odlukom NASA-e da zbog finansijskih problema napusti projekat “Egzo-Mars”. Jedan od zadataka NASA-e je bio spuštanje evropskog rovera primenom “nebeskog krana” koji je imao spektakularnu promociju prilikom nedavnog spuštanja marsohoda “Kjurioziti” u krateru Gejl. Posle odlaska NASA-e realizacija projekta “Egzo-Mars” je dovedena u pitanje. U svetlu fijaska “Fobos-Grunta” “Roskosmos” je izrazio zainteresovanost da pristupi projektu, što je vrlo brzo prihvaćeno od ESA-e. Istina, prvobitno je ESA želela da ulogu Rusije svede isključivo na pružanje lansirnih usluga, ali se “Roskosmos” nije sa tim slžoio. Pored raketa-nosača “Proton” i lansiranja sa Bajkonura, Rusija će imati nekoliko naučnih instrumenata na orbiteru (2016.), dok će za vreme druge misije evropski rover sleteti na Mars na “ledjima” ruskog lendera. Takodje, ruski stručnjaci će učestvovati u kontroli obe misije i imati direktan pristup primljenim podacima.  

Misija “Egzo-Mars” se razradjuje od 2005. Do sada je ESA potrošila na razvoj i ispitivanje različitih tehnologija ovog projekta više od 400 miliona eura, dok je ukupan budžet obe misije 1,2 milijarde eura.

jupiter

Nezvanično se očekuje da će ESA i “Roskosmos” potpisati ugovor o projektu “Egzo-Mars” za vreme susreta Žan-Žak Dordena i Vladimira Popovkina u Parizu, krajem novembra.

Zanimljivo je da će ovaj projekat poslužiti kao osnova za sledeće projekte dveju strana u istraživanjima planeta. Rukovodioc Departmenta za medjunarodne odnose ESA-e Frederik Nordlund je izjavio da Evropa i Rusija imaju druge mogućnosti saradnje. To se odnosi na evropsku misiju istraživanja ledenih satelita Jupitera (JUICE) koja kreće 2022. (slika dole) i ruski projekat spuštanja aparata na Ganimed “Laplas-P”.

Takodje, očekuju se zajednički radovi u istraživanjima Meseca tokom ruske misija spuštanja aparata “Luna-Resurs” i evropske misije LPSR transporta uzoraka mesečevog tla iz polarnih oblasti. Aparat LPSR (prikazan na donjoj slici) treba da obavi misiju 2020. ili 2022.  

 landing

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 19 sati ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 2 dana ranije
  • kizza said More
    Zanimljiv je i zakjljučak vladine... 3 dana ranije
  • Miroslav said More
    Mora da se šalite, pa pitanja su na... 4 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    To sa najbližom zvezdom je skoro kao... 4 dana ranije

Foto...