Astronautika: misije

Ciklon 4

Stručnjaci Ukrajine privode kraju gradnju lansirne rampe za trostepenu raketu-nosač “Ciklon-4” na brazilskom kosmodromu Alkantara (Alcântara) u okviru projekta “Alkantara-Ciklon-Spejs”. Ovo je tokom susreta sa ministrom nauke, tehnologije i inovacija Brazila Markom Antoniom Raupom i predsednikom Brazilske kosmičke agencije (AEB) Žozeom Rajmondo Koeljom izjavio ukrajinski premijer Nikolaj Azarov.

Delegacija Brazila je tokom posete Ukrajini, takodje obišla pogone Konstruktorskog biroa “Južnoe” u Dnjepropetrovsku, gde se gradi ukrajinska RN “Ciklon-4”. Ova raketa je razvijena na bazi vrlo uspešne RN “Ciklon-3”, čija prva dva stepena upravo i koristi. Njena specifičnosti je u karakteristikama novog trećeg stepena. On nosi tri puta više raketnog goriva, dok novi raketni motor RD-861K ima sposobnost višekratnog aktiviranje (do pet puta). Takodje, na trećem stepenu se nalazi modernizovani system kontrole za vrlo precizno ubacivanje korisnog tereta u orbitu. Na RN “Ciklon-4” ukrajinski projektanti su primenili poboljšani sistem za dotok goriva, koji “sakuplja”  toksične komponente pogonskog materijala. Kapacitet nove rakete-nosača je do 5,3t za nisku, odn. 1,8t za geostacionarnu orbitu.

U projektu “Alkantara-Ciklon-Spejs”, Ukrajina pokriva razvoj i izradu kompletne nazemne tehnološke infrastrukture za lansiranje ove rakete iz centra Alkantara. Istovremeno, Brazil je odgovoran za gradnju kapitalnih objekata i komunikacija.  Pord toga, Ukrajina i Brazil uveliko rade na razvoju RN nove generacije “Ciklon-5”, kao i na projektima gradnje satelita i raketnih motora. Nije isključeno da se u najskorije vreme u Brazilu pojave kompanije koje će graditi raketno-kosmičke sisteme na osnovu ukrajinskih tehnologija.

Položaj kosmodroma Alkantara

Zajednički radovi Brazila sa Ukrajinom predstavljaju jasnu promenu kosmičke strategije ove države i njeno distanciranje od američkih raketno-kosmičkih tehnologija, na kojima su se raniji projekti EAB uglavnom zasnivali. Sada su glavni partneri Brazila u programu istraživanja kosmosa Kina, Indija, Rusija i, naravno Ukrajina.

Kosmički program Brazila je inače sa vojne kontrole prebačen na civilno upravljanje februara 1994. Pre više od šest godina astronaut AEB Markos Pontes (Marcos) je kao član posade MKS-12 (i prvi Brazilac u kosmosu) obavio misiju na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici, u čijem projektu Brazil aktivno učestvuje.

Author: Grujica Ivanović

Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:

• 2019-01-20 - Srbija i kosmos
• 2019-01-17 - Prva kosmička lansiranja 2019.
• 2019-01-15 - 'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca
• 2019-01-04 - Ljudi su bili na Mesecu
• 2019-01-03 - Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!