Astronautika: misije

p3Za one koji ne vole mnogo da čitaju a žele da saznaju prave informacije. Par reči o najvažnijim naučnim ciljevima, očekivanjima i jedinstvenosti ovog fantastičnog poduhvata. Ukratko o mestu spuštanja, potrazi za životom, zadacima na površini..

Pitanja i odgovori.

- Šta je zapravo Mars Science Laboratory (MSL)?

MSL je mega misija američke svemirske agencije NASE koja će moćnim instrumentima ispitivati Mars kao nikada do sada. Rover pod nazivom Curiosity (Radoznalost) je u stvari tonu teška pokretna hemijska laboratorija koja ima zadatak da, između ostalog, pronađe dokaze o postojanju života u prošlosti Crvene planete. Kompletan projekat košta 2,5 milijardi dolara.

- Vredi li misija tih para?

Vredi. I više od toga.

- Šta je to NAJ u vezi ove misije i zašto je ona toliko posebna?

Najsloženije spuštanje, najbrži ulazak u atmosferu, najveća temperatura prilikom prolaska, najpreciznije sletanje, najbrže javljanje kući, najbrži prenos podataka sa površine, najmoćniji instrumenti, najviše kamera, najkvalitetnije fotografije, najbrži kompjuteri, najviše bekap uređaja, najpametniji softver, najviše memorije, najbrži rover, najveći izvor energije, najkompleksniji eksperimenti, najviše istraživanja tokom noći, najambiciozniji naučni ciljevi, najteži i najveći rover, istraživanje najzanimljivijih i najopasnijih predela na Marsu do sada..

 

Naučni ciljevi

p3

- Da li će rover pronaći život na Marsu?

Neće. Neće biti jasnih rezultata eksperimenata koji nedvosmisleno potvrđuju postojanje mikroba na površini. To ne znači da života nema. Moguće je da će neka merenja ukazivati na postojanje mikroba.

Međutim, ako u tlu postoje složena organska jedinjenja, gradivni blokovi života – MSL će ih naći! To može da bude potvrda postojanja života u davnoj prošlosti Marsa. A i ne mora. Astrobiologija je poprilično komplikovana.

Drugim rečima, ako MSL nađe jasne tragove živih organizama to će biti oooogromno iznenađenje.

Čak iako ne nađe, ne treba se razočarati jer nas ova misija dovodi na samo korak do pronalaska života na Marsu, ukoliko on zaista postoji.

- Da li rover može da dokaže da na Marsu nikada nije bilo života?

Nažalost, može da nas pribliči takvom razmišljanju. Rezultati hemijskih ispitivanja mogu ići u korist hipoteze da je Mars trenutno sterilan, kao i da nikada na njemu nije ni bilo života. Ipak, sa ovako velikim tvrdnjama treba biti obazriv i ona se svakako ne mogu zasnivati na jednoj misiji.

- Da li će rover pronaći vodu na mestu spuštanja?

Neće. Neće pronaći vodu u tečnom stanju. Ni na površini ni u tlu. Međutim, instrumenti će tragati za vodom na određenoj dubini ispod tla. Led će verovatno biti detektovan, ali je pitanje u kojim količinama i na kojoj dubini.

- Šta će biti najveći uspeh misije?

Pronalaženje složenih organskih jedinjenja kao potvrda da je život na Marsu postojao u prošlosti.


Spuštanje

p3

- Da li će rover uspešno sleteti na površinu?

Hoće. Mada postoji jako mala šansa i da neće. Tehnologija koja se koristi je zrela, Nasini inženjeri imaju iskustva, jedina velika nepoznanica jeste kako će se nebeski kran ponašati na Marsu. Taj momenat u spuštanju je nov i do sada se nije primenjivao u planetarnim istraživanjima. Takođe, uvek može doći do neke greške ili do nepredvidivih procesa u atmosferi.

- Kojom brzinom će rover udariti o površinu?

Brzinom od 3 kilometara na čas. Kapsula ulazi u gornje slojeve atmosfere brzinom od 21000 km/h i u narednih 7 minuta usporava na samo 3 km/h.

- Kada ćemo saznati da li je Curiosity sletela?

Odmah. Rover putem UHF antene emituje signal orbiterima oko Marsa koji dalje prosleđuju podatke na Zemlju. Sletanje je u ponedeljak u 7:31 po našem vremenu. Ako se komunikacija potpuno prekine, panika odmah može da počne.

- Kada će prve fotografije?

Odmah. Do 8:00 bi trebali da imamo prve slike sa površine. Do 12:00 ćemo imati na desetine fotografija.

 

Mesto spuštanja

- Gde će se rover spustiti?

U Gale krater, mesto koje je davno u prošlosti prekrivala voda. Ovo je ubedljivo najzanimljivije, ali i najopasnije mesto na koje se spustio neki lender ili rover.

- Šta ima toliko zanimljivo u tom krateru?

Vodeni nanosi, brojni erodirani kanali, visoka centralna planina, raznovrsni minerali, vodeni led ispod tla..

 

Na površini

- Koliko će trajati misija?

Predviđeno je da se u 2 zemaljske godine ispune svi naučni ciljevi. Realno, rover može biti aktivan više od jedne decenije.

- Kada će Curiosity krenuti sa vožnjom?

Sigurno neće prvih nekoliko dana. Najverovatnije će proći jedna nedelja raznih ispitivanja i testiranja pre pokreta.

- Da li će sve slike biti objavljene?

Hoće. Sve sirove jpg slike biće dostupne javnosti u trenutku prijema na Zemlju.

- Ukoliko se pronađu neki oblici života, da li će Nasa te podatke držati u tajnosti?

Neće. Biće objavljeno čim budu imali dovoljno čvrste dokaze da se ne osramote ako pogreše. S obzirom na važnost otkrića za očekivati je da ovu informaciju objavi predsednik Obama.

 


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 20 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 1 dan ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 2 dana ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 4 dana ranije

Foto...