Istraživanje drugih planeta nije lako. Prolazak kroz pakao atmosfere i mekano spuštanje na tlo predstavlja noćnu moru inženjera i projektanata planetarnih misija od samog početka svemirskih istraživanja. Banalne greške i nepredvidljivi uslovi u atmosferama i danas znaju da u sekundi unište milijarde dolara i godine priprema i razvoja misije.
Predstavljamo vam 7 veličanstvenih i hrabrih izaslanika sa Zemlje. Robotske letelice koje su uspešno sletele na površinu Crvene planete i poslale fotografije kao potvrdu svog sjajnog dostignuća.
Mapa svih uspešnih spuštanja na Marsu
Bezbedne lokacije uvek su imale prioritet kod odabira mesta za spuštanje. Trebalo je zadovoljiti naučne prohteve, ali je sigurnost uvek bila na prvom mestu. Naravno, to ne znači da su predeli i pejzaži bili "dosadni" i jednolični.
Mars 3, 1971, SSSR
Sovjeti su ka Marsu uputili seriju planetarnih sondi (lendera) od kojih je najuspešniji bio Mars 3. Uspešan iz razloga što je sa površine ipak uspeo da pošalje nešto što treba da liči na fotografiju. Sve ostalo proglašeno je naučnim neuspehom. Mars 3 je na površini radio svega 14 sekundi. Ostalo je nejasno zašto je komunikacija prekinuta. Mars 3 se više nikada nije javio, ali je u istoriju otišao kao prvi lender koji je poslao podatke sa površine Marsa.
Šum ili fotografija Marsovog horizonta? Možda nikada nećemo saznati, ali je sigurno da je to prva informacija poslata sa površine Crvene planete
Fotografija koju je poslao Mars 3 sadrži 70 linija na kojoj se nazire tamno nebo i svetli horizont. Zanimljivo je da je u paketu sa lenderom sleteo i mali rover pod nazivom Prop-M. Rover je bio težak 4 kg i kablom dužine 15 metara spojen sa lenderom. Ogromna je šteta što su ove ambiciozne misije iz sovjetskog Mars projekta doživele veliki neuspeh.
Viking I, 1976, SAD
Legendarni Viking program spada u najuspešnije planetarne misije ikada. I dan danas se raspravlja o rezultatima ovih misija, pre svega o biološkim eksperimentima sa oba lendera.
"U veoma malim razmerama počeli smo da prekrajamo površinu jednog drugog sveta", Karl Segan
Viking I je radio fantastičnih 6 godina i 116 dana. Za to vreme poslao je desetine hiljada fotografija i drugih merenja. Zagolicao je maštu zemljana nejasnim rezultatima koji potvrđuju prisustvo mikroba u tlu. Decenijama nakon poslednje poslate fotografije Viking ostaje inspiracija ljubiteljima astronomije širom sveta.
Viking II, 1976, SAD
Mesec i po dana nakon spuštanja prvog lendera došao je trenutak slave i za Viking II. Dramatičan prolazak kroz atmosferu završen je uspešnim sletanjem s tim da je jedna noga Vikinga završila na kamenu što je za posledicu imalo nagib celog lendera od 9 stepeni.
Tanak sloj vodenog mraza prekriva tlo u Utopiji
Instrument za biološka merenja na Vikingu II dao je pozitivne rezultate na detekciju života u Marsovom tlu. Merenja su tokom godina osporavana, ali u poslednje vreme ponovo je u naučnoj zajednici pokrenuta rasprava u vezi ovih rezultata.
Mars Pathfinder, 1997, SAD
Pored jasnih naučnh ciljeva ova misija je imala i zadatak da ispita nove tehnologije i brojne inženjerske novotarije. Projekat je bio potpuni uspeh. Mars Pathfinder je za Nasu značio mnogo. Svemirska agencija na krilima uspeha MPF-a dobila je zamah i finansijsku podršku za brojne misije ka Marsu sve do 2012. godine.
Sojourner rover ispituje Jogi stenu
MPF je slatka mala misija kojoj je posebnu draž dao rover pod imenom Sojourner. Deset kilograma teški rover njuškao je kamenje u blizini lendera i poslao fotografije površine Marsa iz do sada neviđene perspektive. Zanimljivo je da niko ne zna koliko je tačno rover ostao živ jer je komunikacija sa lenderom prekinuta nakon 86 dana. Zna se samo da je softver u jednom trenutku nakon komunikacione tišine sa Zemlje komandovao roveru da kruži oko lendera sa kojeg je sišao. Kako je mali rover završio znaćemo tek onda kad posetimo Ares Valis još jednom.
Mars Exploration Rover - Spirit, 2004, SAD
Nema dovoljno superlativa sa kojim bi mogli da opišemo uspešnost Mars Exploration Rover projekta na svim poljima. Pored ispunjenja svih mogućih naučnih ciljeva, oba rovera su zaslužna za popularizaciju astronomije i nauke uopšte pre svega kod klinaca širom sveta.
Sa blokiranim točkom Spirit pravi brazde po mešavini prašine i silicijuma, jasnom znaku da je ovaj predeo u prošlosti bio prekriven vodom
Inženjeri su odradili neverovatan posao. Dali su garanciju da će roveri izdržati 90 dana u negostoljubivom okruženju Marsa. Spirit je radio 2269 dana. Oportuniti je još živa i proslavila je 3000 dan na Marsu. Spirit je poslao na Zemlju 128000 fotografija i na desetine hiljada drugih merenja.
Mars Exploration Rover - Opportunity, 2004, SAD
Kada je Oppy sletela na Meridiani Planum bilo je jasno sa prvih fotografija da mesto spuštanja nije onakvo kakvo smo očekivali. Nekoliko nedelja nakon toga imali smo i prve čvrste dokaze - pre nekoliko milijardi godina po površini Marsa tekla je voda. Kako je misija odmicala detalji su bili sve jasniji. Okean slane vode prekrivao je Meridiani Planum. Da li je nešto plivalo u tom okeanu, nije bilo na ovom roveru da otkrije.
Opportunity posmatra liticu na rubu Viktorija kratera na koju će se nekoliko dana kasnije i popeti
Danas Opportunity provodi radno 3112 dan svoje devedesetodnevne misije. Istražuje rub velikog Endeavour kratera. Ovaj projekat odlazi u istoriju kao misija koja nam je podarila najjasnije slike površine Marsa do sada.
Phoenix, 2008, SAD
Phoenix je klasičan lender sa nogama spušten blizu severnog pola kako bi ispitala hemijski sastav tla i tragala za ledom. Robotizovana ruka na lenderu uspela je da na svega 10 cm ispod površine dopre do leda. Naučni rezultati ispitivanja tla pokazuju da bi život mogao da se razvija u toj sredini jer pH vrednost nema ekstremne vrednosti.
Phoenix uzima uzorke tla na severnom polu Marsa
Lender je radio 155 dana i nije uspeo da preživi oštru zimu. Snimci iz orbite pokazali su da je led koji je tokom zime potpuno prekrio Phoenixa polomio solarne panele i potpuno uništio instrumente. Dobra lekcija za buduće misije. Svi naučni ciljevi Phoenixa su ispunjeni.