Astronautika: misije

Privatni kosmički brod "Dragon" koji je lansiran 22. maja sa Kejp Kanaverala, u četvrtak 24. maja u 9:47č (po vremenu u Srbiji prvi put) će se poći pored Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Očekuje se da će "Dragon" proleteti 2,5km ispod MKS. 


20120105-orbit
Dragon sa razvijenim solarnim panelima. Umetnička vizija

Tokom ovog preleta, "Dragon" će pomoću radiosistema visoke učestanosti uspostaviti prvi kontakt sa MKS. Pored toga, biće proveren rad navigacionog sistema RGPS kojim će biti poreciziran položaj broda u odnosu na MKS. Konačno, astonauti NASA-e Donald Petit i Džozef Akaba će sa MKS pokušati da predaju komandu brodskom kompjuteru da upali navigaciona svetla na "Dragonu". Zatim će "Dragon" aktivirati korekcione motore i udaljiti se od MKS.

Sledeći susret je planiran tokom četvrtog dana leta, u petak 25. maja. Kada brod dospe na 10 metara od stanice, u 14:07č astronaut Petit će ga dohvatiti mehaničkom rukom. Tokom dva časa, kontrolori kompanije "SpejsX" i NASA-e na Zemlji, kao i astronuati na MKS će detaljno proveravati sisteme broda, posebno njegovog uredjaja za spajanje PCBM.

htv-berthing-to-iss
Spajanje letelice sa Stanicom pomoću mehaničke ruke i PCMB

Node_2_-_STS-134Takozvani "Pasivni mehanizam za spajanje standardnog tipa" (Passive Common Bearthing Mechanism), PCMB je još jedna od velikih inovacija broda "Dragon". On se može koristiti za spajanje sa univerzalnim perifernim andregonim agregatom za spajanje APAS koji se nalazi na svim američkim modulima MKS. Takodje, zahvaljujući konstrukciji PCBM, "Dragon" se može spojiti i sa Nasinim kosmičkim brodom "Orion" (gradi se u "Lokid Martinu") koji koristi tzv. Sistem za spajanje sa niskim nivoom opterećenja (LIDS). Kada se provere sistema za spajanje završe, astronaut Petit će privući "Dragon" i pripojiti ga uz modul "Harmoni" (Harmony).

ISS-Harmony
Harmony (ili Nod 2) na MKS

Sledećeg dana, posle provere sastava atmosfere u brodu, astronauti će otvoriti poklopac, preći u "Dragon" i početi istovar oko pola tone opreme. Posle toga će u aparat za povratak prebaciti oko 700 kg rezultata istraživanja i eksperimenata obavljenih na američkom segmentu MKS.

"Dragon" će ostati spojen sa MKS do nedelje, 31. maja. Posle toga će biti odvojen i vraćen na talase Tihog okeana, nekoliko stotina kilometara od obala Kalifornije.

Na stanici se pored dva američka astronauta, nalaze ruski kosmonaut Oleg Kononjenko (komandant MKS), Genadija Padalka i Sergej Revin i holandski asttonaut Andre Kajpers (ESA), članovi misije MKS-31/32.


 

Prethodni članak:

Dragon uspešno lansiran u orbitu

Kalifornijska kompanija "Spejs X" (Space X) je 22. maja 2012. uspešno je lansirala kosmički brod "Dragon" u orbitu.

Još o ovoj misiji

Odloženo lansiranje "Dragona"

Juče odloženo lansiranje privatnog kosmičkog broda "Dragon" sa Kejp Kanevarala treba iznad svega shvatiti kao nameru Ilona Maska (Elon Musk), direktora kalifornijske kompanije "SpejsX" (SpaceX), da ništa ne ostavljaju slučaju.

Prvi privatni kosmički brod ide ka MKS 19. maja

Dugoočekivano lansiranje prvog privatnog kosmičkog broda ”Dragon” kompanije ”SpejsX” (SpaceX) prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) biće obavljeno, ako sve bude išlo po planu 19. maja sa kosmodroma u Kejp Kanaveralu. Biće to samo dva dana posle spajanja broda ”Sajuz TMA-04M” sa MKS. 
Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Baki said More
    Verovatno bi bilo zanimljivo pročitati... 1 dan ranije
  • Miroslav said More
    Verujem da ste svi neko poodavno neko... 5 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Poslao sam pet primedbi – odgovora na... 5 dana ranije
  • Miki said More
    A ja b' rek'o da će ipak 'Merikanci...... 6 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Neobjavljeni tekst je pisao čovek koji... 6 dana ranije

Foto...