5. marta, robotski svemirski avion X–37B je proslavio rođendan u orbiti. Ovaj tajanstveni, polu–tajni svemirski avion je još uvek gore, i niko ne zna šta radi tamo i kada će se vratiti na Zemlju.
Ne može da ostane u orbiti večno. U jednom trenutku, kontrolori će ipak morati da narede maloj letilici da sleti na neku pistu. Ali nije baš jasno kada će to da se dogodi, niti zašto bi baš u tom trenutku Američko vazduhoplovstvo (USAF) odlučilo da je kraj misije.
Najverovatnije je u toku testiranje izdržljivosti letilice. Ako je gledati prvi let X–37B, koji je obavljen još 2010. godine, ova nova je premašila prethodni rekord, jer je prva bila u kosmosu 224 dana.
Biće lako ekstrapolirati podatke, uporediti sa poznatim svojstvima određenih delova, i tako predvideti stanje letilice nakon određenog vremena.
Tu su takođe i in–situ merenja. Koristeći telemetriju, kontrolori su precizno upoznati sa preostalom količinom goriva na letilici, performansama njenog solarnog panela, stanju akumulatora, ubutrašnjoj temperaturi, i par drugih vitalnih podataka.
Pojedini izvori sugerišu da se u kabini „Boeingove“ letilice X–37B nalazi mala inženjerska kamera koja fotografiše solarni panel i druge komponente koje su izložene kosmosu. Na taj način bi se još lakše kontrolisale stvari.
Ako je sve u redu, normalno je i korisno produžiti misiju za dodatni razumni period vremena. Lansiranje ovakvih letilica je retko i skupo, i čini se logičnim prikupiti što više iskustava iz svake misije.
Pored toga, što let duže traje to će duže delovi koje testira X–37 biti na proveri. To je svakako stožerni cilj ove misije.
Zato svi očekuju da će X–37B ostati u orbiti malo duže – verovatno još nekoliko meseci. Sasvim je moguće da datum povratka nije ni utvrđen, pa čak ni grubi vremenski okvir budućeg prizemljenja.
Vojni menadžeri su mogli da odrede da se u orbiti ostane nekoliko meseci a da se onda izvrše određene provere letilice. Ako je stanje po njima zadovoljavajuće, oni mogu korak po korak da produžavaju misiju jako dugo, i da svako malo izvršavaju neophodne kontrole stanja.
Potpuno je izvodljivo da X–37B ostane u kosmosu i nakon proteklih 18 meseci od lansiranja. Međutim, nakon tog perioda, menadžeri misije će verovatno početi da razmišljaju o scenarijima za ateriranje. Čak i ako odluče da imaju računa još malo da prolongiraju misiju, niko ozbiljan ne veruje da bi avion mogao da ostane u orbiti duže od dve godine.
Avion X–37B je zajednički projekat NASA, DAPRA i USAF. Prvobitno su avioni ovog tipa trebali da budu lansirani uz pomoć šatlova (iz njihovih tovarnih prostora). X–37B je lansiran uz pomoć rakete „Atlas V” (501), koja – gle čuda – leti uz pomoć ruskih motora RD-180.
Letilica je duga 8,9 m a široka 4,5 m. Težina: 5,4 t.
|