 |
|
Šenžhou-8
|
Prvo automatsko spajanje kosmičkog broda "Šenžhou-8" sa orbitalnim modulom "Tjangun-1" oktobra 2011. je kruna prošlogodišnjeg kineskog kosmičkog programa. Nastavak operacija sa ovim i sledećim orbitalnim modulima obeležiće kinesku pilotiranu kosmonautiku u godinama koje dolaze. Osvajanje tehnike susreta i spajanja u orbiti je od kritičnog značaja za realizaciju kineskog pilotiranog kosmičkog programa koji se sastoji od tri etape.
Prva etapa je trajala od 1992. do 2005. i obuhvata razvoj kosmičkog broda "Šenžhou" i RN CZ-2F i prve letove kineskog kosmičkog broda. Ova etapa je završena prvim pilotiranim kineskim kosmičkim misijama - "Šenžhou-5" (oktobar 2003, tajkonaut Jan Li Vei, trajanje leta 21 čas) i "Šenžhou-6" (oktobar 2005, posada u sastavu Fej Czjun Lun i Ne Haj Šen, pet dana). Prva etapa je koštala 20 milijardi juana (oko 3 milijarde dolara).
Plan druge etape kineskog kosmičkog programa sa ljudskim posadama je usvojen decembra 2004.
Njime su obuhvaćeni sledeći planovi:
 |
| Tjangun-1 |
 |
| Tjangun-3 |
Druga etapa je započela septembra 2008. misijom kosmičkog broda "Šenžhou-7" kojim su pilotirali tajkonauti Čžaj Čži Gan, Lu Bo Min i Czin Haj Pen (misija je trajala tri dana). Tokom ove misije obavljena je prva kineska kosmička šetnja, posle čega je odmah najavljen nastavak druge etape planom lansiranja tri kosmička modula "Tjangun" u periodu 2011-2016.
Prvi modul ("Tjangun-1") koji od 29. septembra 2011. kruži oko Zemlje će biti upotrebljen za razradu operacija automatskog i ručnog susreta i spajanja u kosmosu. Sa njim je oktobra 2011. prvi put u istoriji kineske kosmonautike spojen bespilotni brod "Šenžhou-8" koji je proveo 12 dana u spojenom režimu sa modulom. Posle povratka broda "Šenžhou-8" na Zemlju, modul "Tjangun-1" je preveden na višu orbitu 370 km iznad Zemlje gde će tokom 2012. sačekati dolazak brodova "Šenžhou-9" i "Šenžhou-10". Iako se još uvek ne govori o tome hoće li oba broda 2012. leteti sa posadama, očekuje se da će "Šenžhou-10" nositi posadu od tri tajkonauta, uključujući i prvu Kineskinju u kosmosu Van Ja Pin. Takođe, očekuje se da će letovi kineskih kosmonauta na modulu "Tjangun-1" biti kratkotrajni, u trajanju od po nekoliko dana, tako da će većinu vremena ovaj modul provesti u orbiti u automatskom režimu.
Koliki značaj Kina pridaje operacijama susreta i spajanja u orbiti dovoljno govori činjenica da su za svaki slučaj izrađena dva modula "Tjangun-1" i dve RN CZ-2F.
Sada su u toku modifikacije drugog primerka modula koji će, pod nazivom "Tjangun-2" biti lansiran u kosmos 2013. On će se koristiti za naučna istraživanja i posmatranje zemljine površine i atmosfere tokom misija koje će trajati do nekoliko nedelja. Za lansiranje oba modula koristiće se RN CZ-2F, dok će prema modulima biti lansirano 5-6 kosmičkih brodova tipa "Šenžhou" sa posadama od 2-3 tajkonauta. Do sada je druga etapa koštala 15 mlrd juana (2,3 mlrd dolara).
Treća etapa 2016-2022. će biti obeležena lansiranjem Orbitalne laboratorije (OL) "Tjangun-3" (2016.) i gradnjom stalno nastanjene Modularne orbitalne stanice (MOS, 2020.). Ova etapa će podeljena u dva faze.
Tokom prve, 2016. je planirano lansiranje orbitalne laboratorije "Tjangun-3" namenjene razvoju regenerativnih sistema očuvanja života uz kosmičke letove tajkonauta srednje dužine trajanje (do nekoliko meseci).
Prema poslednjim informacijama, "Tjangun-3" će se umnogome razlikovati u odnosu na svoje prethodnike. Njegova masa će iznositi 13 tona ("Tjangun-1" je nešto teži od 8t), maksimalni prečnik 5m ("Tjangun-1" 3,35m) i imaće dva uredjaja za spajanje ("Tjangun-1" nosi jedan agregat za spajanje). Kako tehničke performanse OL "Tjangun-3" nadmašuju kapacitet najjače kineske RN CZ-2F, očekuje se da će nosač orbitalne laboratorije biti raketa CZ-5 sposobna da nosi aparate prečnika pet metara. To znači da će "Tjangun-3" biti upotrebljen za prvo dvostruko spajanje kineskih kosmičkih aparata. Naime, za vreme misije jedne od posada sa Laboratorijom će biti automatski spojen teretni brod sa zalihama hrane, vode, vazduha i goriva za produžetak leta. Ovu tehniku su inače Rusi prvi put demostrirali januara 1978. kada je teretni brod "Progres-1" spojen sa orbitalnom stanicom "Saljut-6" na kojoj se nalazila njena prva posada.
|
Završetak treće etape kineskog pilotiranog kosmičkog broda planiran je gradnjom Modularne orbitalne stanice koja će, najverovatnije kao i ruski "Mir" imati šest agregata za spajanje. MOS će imati ukupnu masu od 60 tona (sa kosmičkim brodovima do 80 t), i kružiće oko Zemlje orbitom visine 350-450 km, pod nagibom od 42 stepena.
Posada MOS-a će brojati tri tajkonauta, dok će se u njenom sastavu nalaziti osnovni blok, dva naučžna modula spojena uz bočne mehanizme za spajanje osnovnog bloka, transportni pilotirani brod "Šenžou" i teretni automatski kosmički brod, koji će poput "Šenžhoua" biti spojen uz jedan od podužnih agregata za spajanje.
Od prvog spajanja (2011.) do stvaranja MOS-a (2020.), Kina planira 17 dominatno pilotiranih kosmičkih misija.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
