Koliko Kina grabi krupnim koracima napred u kosmonautici govori takođe činjenica (koja je proteklo nezapaženo) da je Kina u julu ove godina u razmaku manjem od dva dana sa iste rampe uspešno lansirala dve kosmičke rakete sa telekomunikacionim i navigacionim satelitima. To je tehnološki, tehnički, metodološki i proceduralni perfekcionizam dostojan divljenja.
Umetnička vizija spajanja kineskih letelica u kosmosu
U vezi prvog kineskog spajanja, očigledno je da je upotrebljena ruska tehnika automatskog susreta i spajanja (tzv. androgeni uređaji). Međutim, susret i spajanje u orbiti oko Zemlji je jedna od najsloženijih operacija u kojoj i najmanje greške u dužini trajanja impulsa rada raketnog motora, položaja u prostoru, međusobnog ugla približavanja - itd. - može da dovede do neuspeha. Sve mora filigranskom prezinošću da funckioniše.
Spajanje spejs šatla sa stanicom Mir, sredinom 90-tih godina prošlog veka
Agregat za spajanje APAS, što je zanimljivo i vrlo značajno, omogućava spajanje letelica projektovanih u različitim državama. Aktivno-pasivni agregati koji se koriste tokom spajanja "Sajuza", "Progresa" i ATV sa MKS zahtevaju da na obema letelicama postoje kompatibilni sistemi navođenja, navigacije, komunikacije i naravno samog spajanja. I tu ne postoji tzv. reverzibilnost - zna se ko je glavni, to je aktivni aparat koji obavlja sve dinamičke operacije u orbiti tokom susreta i spajanja.
 |
 |
| APAS - aktivan deo | APAS - pasivan deo |
Sredinom 70-ih je bilo nekoliko slučajeva kada do spajanja nije došlo zbog problema na aktivnoj letelici, i iako su aparati bili svega nekoliko metara udaljeni, spajanje nije bilo moguće. Da bi rešili ove probleme, na "Miru" je testiran sistem TORU koji omogućava kosmonautima na stanici da, u slučaju problema sa aktivnim brodom (u ovom slučaju sa "Progresom") preuzmu daljinsku kontrolu nad "Progresom" i spoje ga sa stanicom. Ovakvih slučajeva je bilo nekoliko tokom misija "Mir" i MKS.
Letelice koje koriste APAS uređaje za spajanje mogu da menjaju ulogu, da po potrebi budu aktivne ili pasivne.
Još jedan kuriozitet, ovo je prvi slučaj spajanja dve bespilotne letelice pomoću uređaja APAS. Ranije, ovaj agregat je korišćen isključivo na pilotiranim letelicama, znači spajanja su obavljana u ručnom režimu.
Ovo spajanje je zanimljivo i sa još jednog aspekta. U kosmonautici nisu tako česta spajanja bespilotnih aparata. To su Rusi obavili prvi put oktobra 1967. (tada su spojena dva bespilotna "Sajuza" pod imenom "Kosmos-186" i "Kosmos-188"), zatim aprila 1968. (još dva "Sajuza" su spojena takođe pod prikrivenim imenom "Kosmos").
Kako je time tehnika i metodika automatskog spajanja bespilotnih letelica u orbiti potvrđena, većina potonjih spajanja je obavljano između pilotiranih i bespilotnih letelica. Istina, u nekoliko navrata sredinom 70-ih i 80-ih bilo je spajanja bespilotnih "Sajuza" ili većih modula sa orbitalnim stanicama "Saljut-6" i "Saljut-7" koje su u to vreme letele bez posada.
Zanimljivo je da je čak i sada automatsko spajanje primarni model koji se koristi prilikom spajanja pilotiranih "Sajuza" sa MKS.
Do sada je obavljeno svega nekoliko spajanja "Sajuza" sa MKS u ružnom režimu. Za to vreme, Amerikanci nikada nisu razvili sistem automatskog susreta i spajanja. Sva spajanja koja su obavljena bilo u zemljinoj ili mesečevoj orbiti u američkoj astronautici, od "Džeminija" (1966.), preko "Apola" (1969-1972.) i "Skajlaba" (1973.) do šatla (sa "Mirom" i MKS) obavljena su u ručnom režimu.
Mislim da Kinezi vrlo mudro, korak po korak, proveravaju svoju tehniku. Nema naglih poteza, nema žurbe ("samo" tri kosmička leta za šest godina), sve se detaljno proverava pre nego krene u kosmos. Takođe, oni su svesni da je automatsko spajanje u kosmosu od kritičnog značaj za buduća istraživanja kosmosa i dugotrajne letove na orbitalnim stanicama. Ne bi me iznenadilo da jedan od sledećih "Tajguna" nosi dva uređaja za spajanje, uz mogućnost prepumpavanja goriva sa teretnog broda u rezervoare orbitalnog modula.
U tom slučaju, "Šenžhou" može biti modifikovan u teretni brod (kako je to urađeno sa "Sajuzom" i "Progresom") i da se koristi za snabdevanje kosmonauta na stanici I time produži njihov boravak u kosmosu. Kada to bude urađeno, dužina leta u kosmosu kineskih kosmonauta neće više biti ograničena postojećim resursima na stanici (vazduh, voda, hrana i gorivo), već isključivo stanjem njene opreme i vitalnih sistema.
Ovaj uspeh kineskih stručnjaka definitvino otvara mnogobrojne mogućnosti u budućim istraživanjima kosmosa.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
