Astronautika: misije

Već za nekoliko meseci možemo očekivati da materijali neophodni za boravak američkih astronauta na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) budu transportovani kosmičkim teretnim brodovima privatnih kompanija. O tome je na 62-om Međunarodnom kongresu astronautike u Južnoafričkoj Republici izjavio direktor NASA-e Čarls Bolden (Charles).

dragon_berthed
Sragon spojen sa Stanicom - umetnička predstava

"Proći će meseci, ne godine, pre nego što komercijalne firme počnu sa prevozom tereta na MKS" - izjavio je Bolden. Posle završetka programa "Spejs šatl", NASA namerava da 2015. u potpunosti prenese ovlašćenja prevoza astronauta i tereta do MKS-a privatnim kompanijama.

Predstavnici jedne od tih kompanija "SpejsX" (SpaceX) su izjavili da njihov kosmički brod "Dragon" ("Zmaj") može biti lansiran prema MKS-u raketom-nosačem "Falkon 9" (Falcon - "Soko") posle 19. decembra.

NASA i "SpejsX" trenutno rade na analizi svih relevantnih tehničkih parametara i detalja vezanih za pouzdanost sledeće misije u koordinaciji sa partnerima NASA-e u programu MKS.

Rukovodilac ruskog segmenta MKS Vladimir Solovjov je izjavio da u planu budućih misija na MKS "Roskosmosa" sledeći let komercijalnog broda "Dragon" je predviđen krajem 2011. ali ta misija ne uključuje spajanje sa stanicom.

Takođe, novi direktor "Roskosmosa" Vladimir Popovkin je rekao da novi američki brod neće biti spojen sa MKS-om ove godine, a da se o planovima njegovog spajanja sa stanicom trenutno razgovora sa NASA-om.

Mask
Elon Mask

Konačno, Generalni direktor "SpejsX" Elon Mask (Elon Musk) je izjavio da će sledeći let "Dragona" biti obavljen najverovatnije u januaru 2012. i da je promena datuma njegovog lansiranja izazvana novom grafikom letova kosmičkih brodova "Sajuz TMA-M" i "Progres M-M" posle neuspeha sa "Progresom M-12M" prošlog avgusta.

Dok se pripreme za drugi let teretnog broda "Dragon" privode kraju a razgovori o karakteru njegove misije još uvek vode među partnerima MKS, NASA je potpisala ugovor sa firmom ATK i evropskim aerokosmičkim i odbrambenim koncernom EADS/"Astrium" o partnerstvu u okviru koga je i zajednički rad na gradnji nove komercijalne dvostepene rakete-nosača "Liberti" (Liberty - "Sloboda") pomoću koje, između ostalog se planira lansiranje posada do MKS.

Konstrukcija nove rakete-nosača će biti zasnovana na postojećim komponentama koje su razvijene u ATK i "Astriumu". Prvi stepen će biti modifikacija američke rakete "Ares-1" koja je kao deo Mesečevog programa "Konstelejšn" (Constellation - "Sazvežđe") ugašena odlukom predsednika Obame 2010.

Sam "Ares" je bio razvijen na bazi modernizovanih potisnih blokova na čvrsto gorivo spejs šatla i već je imao jedno eksperimentalno lansiranje krajem oktobra 2009.

i22_05868
Međunarodna kosmička stanica

Stanica MKS igra kritičnu ulogu u programu pilotiranih kosmičkih letova SAD, Rusije, EU, Japana, Kanade i Brazila - članica ovog programa.

Međutim, za razliku od ostalih članica, za NASA-u je komercijalni prevoz tereta i posada do MKS-a (i generalno do niskih orbita) od posebnog značaja.

NASA naime želi da se preorijentiše na tzv. "duboki kosmos" i istraživanja asteroida, Meseca i Marsa, a privatnim firmama "prepusti" prostor oko Zemlje.

Uzgred, čuju se glasine da će operacije na MKS-u biti produžene čak do 2028.

Naravno, ako analiza vitalnih sistema MKS pokaže da je to moguće.

Njen najstariji segment - modul "Zarja" - je lansiran u kosmos novembra 1998.

Uskoro, takođe počinje i selekcija nove grupe astronauta NASA-e koja treba da bude završena marta 2013. prema preporukama Nacionalnog istraživačkog saveta (NRC) Akademije nauka.

NRC je objavio analizu prema kojoj tekući planovi NASA-e na povećanju broja astronauta ne odgovaraju potrebama programa MKS i planiranim letovima ljudi u duboki kosmos.

Prema podacima NRC, NASA je 2000. imala 150 astronauta, dok ih sada ima samo 61.

Poslednja grupa novih astronauta NASA-e je ona iz 2009. kada je od tri i po hiljade kandidata odabrano devet astronauta.


Kosmički brodovi budućnosti


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Rapaic Rajko said More
    Zar to nije prevelika slucajnost, ista... 15 sati ranije
  • Oliver said More
    Ekvador, ne Ekvator! 3 dana ranije
  • muhamed muminovic said More
    Uvijek ste dobrodosli. 6 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Hm....ove godine nisam uspeo,...možda... Pre 1 nedelje
  • Julijana said More
    Hvala. Pre 1 nedelje

Foto...