Astronautika: misije

Prošla je Noć veštica i još smo tu! Prošao je i Divali, proslava trijumfa svetlosti nad tamom i dobrog nad zlim. A za neki dan tu je Mitrovdan, vreme za zimovanje ako ste drumski hajduk. Razna imena, razne tradicije, a u suštini…

Jesenja ravnodnevnica je dan pre koga je tačka izlaska Sunca bila malo „na levo“ od smera na istok, a dan posle malo „na desno“ od tog smera. U podne tog dana, kada senka štapa pokazuje tačno na sever (bez znaka navoda!), visina Sunca nad horizontom je „tačno“ 90 stepeni minus geografska širina na kojoj smo. Noć i dan traju „jednako“ dugo.

Zimski solsticijum je dan kada je za nas tačka izlaska Sunca maksimalno na jugo-istoku, a tačka zalaska maksimalno na jugo-zapadu. Dan pre toga Sunce je izašlo malo „na levo“ nego tog dana i dan posle toga opet će izaći malo „na levo!“ U podne tog dana visina Sunca nad horizontom biće najmanja moguća u toku cele godine, gledano sa tog mesta. Tada je najduža noć i najkraći dan.

Noć veštica je 40 dana posle letnje ravnodnevnice i 52 dana pre zimskog solsticijuma! Nije baš tačno na sredini ali je blizu. Praznici takve vrste zovu se među-sezonski praznici.

Jesenja ravnodnevnica je astronomski početak jeseni a zimski solsticijum astronomski početak zime. Ali kao što vidimo, već je zahladnelo, dani su kraći a noći duže. Došle su kiše, ponegde i sneg. Došla je hladna sezona, kako god je zvali.

To je smisao među-sezonskih praznika: astronomske definicije su za astronome, a sa gledišta svakodnevnog života naredna sezona je već tu.  

Hladno je, pa se sedi u kući i pričaju priče: mrak, noć, duhovi, veštice, vampiri, bu! A nije mnogo prošlo od jesenje žetve pa je hrana obilna i rado se deli. Otuda sadašnji običaj maskiranih malih monstruma koji u noći veštica traže čokoladu.

Ali tu je odavno došlo i do onoga što je dobro opisao na primer Den Braun u knjizi „Da Vinči kod“: kada se pojavi nova partijska linija ona prihvata postojeću tradiciju ali joj daje novo, politički korektno tumačenje. Tako dan posle Noći veštica imamo politički korektnu verziju, praznik Svi sveti, i donekle hibridnu verziju Dan mrtvih. Ostavićemo istoričarima i etnografima da objasne detalje.

Noć veštica je takozvani solarni praznik, jer događa se na dan koji ima fiksiran položaj Zemlje u svojoj orbiti oko Sunca. Zamislimo časovnik kome je Sunce u centru a Zemlja na vrhu male kazaljke. Kada mala kazaljka pokazuje na 12 sati to je zimski solsticijum. Kada pokazuje na 9 sati to je jesenja ravnodnevnica. Noć veštica je kada mala kazaljka pokazuje oko 2 minuta posle 10 sati.  Samo radi lakše priče zaokružićemo to ovde na 10 sati. Gledano sa Zemlje, Sunce se tada vidi na poziciji 4 sata, ispred zvezda tog i tog sazvežđa. To je jedan od načina da se zna kada je taj dan.

U praksi, umesto da se svakog dana gleda na nebo, što mogu samo astronomi, lakše ja brojati dane. I da ne bi bilo nedoumica dati tom danu jedno isto ime koje treba da važi iz godine u godinu: u ovom slučaju kažemo Noć veštica je „31. oktobra.“

Da bi se to postiglo treba paziti kako se broje dani jer godina ne sadrži ceo broj dana. Ako brojimo godine po 365 dana posle četiri godine stigli smo do četvrtog „31. oktobra“ kada je Zemlji ostao čitav dan da stigne do pozicije od 10 sati! Brojanje dana je otišlo ispred nebeske situacije.

Nema problema, svake četvrte godine odbrojaćemo zato još jedan ekstra dan tako da ta godina ima 366 dana. Tada i posle četiri godine kada odbrojimo „31. oktobar“ Zemlja je opet na poziciji od 10 sati. Isto ime dana, isto ime praznika, isti položaj Zemlje na orbiti, baš kako smo hteli! To je takozvano Sozigenovo ili julijansko brojanje.

Ali s vremenom primetimo da takvo brojanje sada kasni za položajem Zemlje. Posle 400 godina kada kažemo „stigao je 31. oktobar“ Zemlja je uznapredovala za čitava tri dana posle pozicije od 10 sati!

Opet nema problema, pauziraćemo brojanje za tri dana svakih 400 godina. Na primer, tri puta kada treba da dodamo 366-ti dan mi to nećemo uraditi. To je takozvano Lilijevo ili gregorijansko pravilo.

Sada je sve u redu za mnogo duže vreme. Preko tri hiljade godina kada brojanje kaže „31. oktobar“ Zemlja će biti na poziciji od 10 sati, ne više od jedan dan daleko od nje! „Noć veštica“ se dakle praznuje na isti datum i na istom položaju Zemlje oko Sunca kako smo hteli, 40 dana od jesenje ravnodnevnice.

Slika 1. Ako se dani broje po Gregorijanskom pravilu (svaka četvrta godina je prestupna osim tri put u 400 godina) tada „31. oktobar“ kao „Noć veštica“ pada kada je Zemlja ne dalje od jednog dana od pozicije „10 sati“ oko Sunca, uzmeđu jesenje ravnodnevnice (9 sati) i zimskog solsticijuma (12 sati), tako da „Noć veštica“ ostaje među-sezonski praznik.

Ali oko Mitrovdana koji je takođe među-sezonski praznik solarni praznik, postoje komplikacije. Originalno pravilo je da taj dan bude pet nedelja posle jesenje ravnodnevnice. To je otprilike kada je Zemlja „jedan minut pre 10 sati“ na našem časovniku. Nazvaćemo tu lokaciju na satu „Mitrovdanska pozicija.“ Ako brojimo dane, taj dan je dobio ime „26. oktobar.“

Kao i kod Noći veštica šta dalje biva zavisi od toga kako brojimo dane. Ako koristimo samo jednu, julijansku korekciju, odbrojavanjem 366-og dana svake četiri godine, dolazi do sistematske greške i po našem brojanju Mitrovdan sa vremenom dolazi sve kasnije i kasnije u sezoni, sve dalje od „Mitrovdanske pozicije.“

Još Bajo Pivljanin je zato imao problema. Zabode Bajo štap, izmeri visinu Sunca u podne, pa onda šestarom na zvezdanoj karti nađe položaj Sunca. „Vreme je,“ kaže sebi Bajo, i krene kod svog glavnog jataka u manastir Ostrog. Ali tamo episkop Vasilije prebroji dnevne recke od Djurdjevdana pa kaže, „Nazad na drum lenjivče, treba da se hajduči još deset dana!“ Šta će Bajo, ode da zebe još deset dana. Zemlja je sve dalje od „Mitrovdanske pozicije“, dani sve kraći, noći sve duže, sve manje putnika, sve hladnije, ali smernice su smernice.

U našem veku ovakvo brojanje kasni za još tri dodatna dana za nebeskim prilikama, tako da Mitrovdan pada na 8. novembar po gregorijanskom brojanju, što je i dalje 26. oktobar po julijanskom brojanju, ali to su samo imena! Važno je da je sada Zemlja na poziciji koja je 13 dana kasnije od „Mitrovdanske pozicije“ , ili drugim rečima na poziciji koja je pet nedelja plus 13 dana posle jesenje ravnodnevnice, a ne samo pet nedelja. Tako da ovaj nominalno solarni praznik više ne prati gde je Zemlja oko Sunca ili gde je Sunce na nebu nego samo sledi slepo brojanje.

U narednom veku biće pet nedelja plus 14 dana, dakle punih sedam nedelja, pa Mitrovdan polako od među-sezonskog praznika postaje skoro zimski praznik. Nije čudo što je sve manje hajduka.

Slika 2. Ako se dani broje po Julijanskom pravilu (svaka četvrta godina je prestupna) tada „26. oktobar“ kao „Mitrovdan“ progresivno pada sve kasnije i kasnije od „Mitrovdanske pozicije,“ sve dalje od jesenje ravnodnevnice (9 satu) i sve bliže zimskom solsticijumu (12 sati), tako da „Mitrovdan“ od među-sezonskog praznika evoluira ka zimskom prazniku.

 

Za razliku od Noći veštica i Mitrovdana Divali je lunarno-solarni praznik: praznuje se negde pet, negde šest dana na indijskom pod-kontinentu, u Jugo-istočnoj Aziji i svuda po svetu gde ima doseljenika iz Indije.

Solarni deo je isti kao i kod solarnih praznika: treba obeležiti promenu sezone, činjenicu da su dani sve kraći a noći duže. Lunarni deo je vezan za praktične koristi i simboliku. U dane oko punog Meseca može noću da se radi, putuje, ili svetkuje. Noć mladog Meseca je najtamnija noć, a kako Mesecu rastu mene tako „dolazi svetlost.“

Trajanje obilaska Zemlje oko Sunca i trajanje obilaska Meseca oko Zemlje nisu samerljivi brojevi, tako da ako samo brojimo po 12 ili 13 mladih Meseca oni će dolaziti sve ranije i ranije, kada je Zemlja sve bliže poziciji jesenje ravnodnevnice pa onda i pre nje. Zato u indijskom kalendaru broje jedan ekstra ciklus mesečevih mena, ali ne svake godine jer to bi onda pomeralo praznik progresivno sve kasnije i kasnije ka zimskom solsticiju.

Ako pitate sveštenike, oni će izrecitovati formulu: Divali se praznuje tog i tog dana meseca Ašvin i/ili (zavisno od tradicije) meseca Kartika. A ako ih pitate šta se slavi dolazi do potpune kakofonije. Jedni pominju Krišnu, drugi Ramu, treći Ganeša, neki Lakšme a neki Sarasvati, pominju se i slepi i trgovci, itd. Velika zemlja pa su smernice šarolike. Detalje opet ostavljamo istoričarima i etnografima.

Ali to su opet samo imena, nadgradnje koje su opisali Den Braun i drugi. Suština je da Divali uvek pada na drugi mlad Mesec posle jesenje ravnodnevnice. Dani kada se praznuje Divali menjaju se iz godine u godinu, od pozicije kada je Zemlja posle 9 sati pa do posle 10 satu na našem časovniku. Svake godine isto ime, isti praznik, nije baš ista pozicija ali je uvek u istoj sezoni tako da smisao među-sezonskog praznika svetlosti ipak ostaje.

Slika 3. Ako se dani broje po luni-solarnom pravilu sa ekstra mesečnim ciklusom svake druge ili treće godine, dani „Aswayuja 27“ i „Kartika 12“ kao početak praznika Divali uvek padaju u interval ne većem od mesec dana između jesenje ravnodnevnice (9 sati) i zimskog solsticijuma (12 sati), tako da Divali ostaje među-sezonski praznik.

 

Godišnji ciklus Sunca je ciklus hrane, ciklus života. Mesečni ciklus lunarnih faza je ciklus svetlosti i mraka. Sunčev ciklus karakterišu četiri dana: dve ravnodnevnice i dva solsticijuma. Mesečev ciklus karakterišu dva dana: mlad Mesec i pun Mesec. Svaki, baš svaki tradicionalni praznik je vezan za jedan od tih šest astronomskih događaja ili za kombinaciju dva od njih. Svo drugo šarenilo, imena, običaji, priče, spada u slojeve kasnijih smernica, kako su to opisali Den Braun i drugi.

I tako, Zemlja i Mesec bezšumno jezde nošeni inercijom kolapsa proto-solarne magline pre četiri i po milijarde godina, ovde dole odrasli raspravljaju svoje krive Drine a deca mudro kupe slatkiše. Došao je period lepih, dugih noći. Biće hladno ali i puno prilika za posmatranja.