Astronautika: misije

Predstoji lansiranje Artemis I, i sad je pravo vreme da obnovimo gradivo.

MM9498 220317 1078

Konačno posle pola veka od kako je čovek koračao po Mesecu stekli su se uslovi za ponovnu posetu ljudi Zemljinom prirodnom satelitu. Nasa je u tom cilju pokrenula program Artemis u okviru koga treba da se realizuju tri misije. Artemis I će biti misija bez ljudske posade, zatim sledi Artemis II sa ljudskom posadom, ali bez sletanja na Mesec, te Artemis III koja konačno 2025. godine treba da odvede ljudsku posadu na Mesec. 

Ovo naravno ukoliko sve do tada prođe u redu. Imena članova posade još nisu poznata, ali se zna da će njen član biti i jedna žena, prva koja treba da hoda po Mesecu.

Ambicije Nase su zapravo mnogo veće od same posete Mesecu. Plan je da se, nakon leta Artemis III počne izgradnja stalne baze sa posadom na Mesecu, a zatim i da te baze budu polazna stanica za mnogo dalje putovanje, putovanje na Mars. 

Tokom misija Artemisove posade će boraviti i živeti u kapsuli Orion, koja je tako dizajnirana da omogući život četvoročlane posade u dubokom svemiru 21 dan. 

Svaka Orionova kapsula će leteti sa servisnim modulom koji obezbeđuje Evropska svemirska agencija. Ovaj modul će nositi solarne panele, rezervoare za gorivo, čitav sistem za održavanje života i glavni motor koji će uvesti posadu u lunarnu orbitu. 

MM9498 220316 0735
SLS

Do Meseca Orion će prevesti ogromna raketa Space Launch System (SLS) visoka 98 metara čije gorivo će biti mešavina tečnog vodonika i tečnog kiseonika. Raketa će imati i dva bustera na čvrsto gorivo.

Kada stigne u orbitu oko Zemlje gornji stepen rakete će se odvojiti i sopstvenim motorima uputiti ka Mesecu noseći, naravno, Orion i evropski Servisni modul. 

Sam Orion ne može da sleti na Mesec tako da će se, kada do toga dođe (tokom misije Artemis III), posada Oriona prebaciti na modifikovanu letelicu Starship koja će se nalaziti u orbiti oko Meseca te će tim brodom da se konačno i spusti na površinu satelita. 

artemis i 3 28 22
Veća ilustracija

Prva misija programa je Artemis I. Ona će biti probna i leteće bez posade. Očekuje se da lansiranje bude 29. avgusta, a rezervni datumi su 2. i 5. septembar. 

Misija treba da traje četiri do šest nedelja zavisno od toga kada raketa nosač bude tačno lansirana. Ako sve bude u redu Orion će iz orbite oko Zemlje otići do Meseca, a zatim će se vratiti na Zemlju. 

Nakon ovog leta sledi Artemis II, misija koja je planirana za maj 2024. U Orionu će se tada nalaziti i ljudska posada sastavljena od četiri člana. Misija će trajati deset dana. Plan je da se obleti Mesec i zatim posada vrati na Zemlju, dakle bez sletanja na Mesec. Poznavaoci programa Apolo uočiće izvesne sličnosti misije Artemis II sa letom Apola 8 iz decembra 1968. godine. 

Artemis III konačno nosi ljude na Mesec. Ova misija je planirana za 2025. godinu ili možda nešto kasnije, ali svakako ne ranije. Artemis III se od misije Artemis II razlikuje po finalu. U misiji Artemis II Orion obilazi Mesec i vraća se na Zemlju, a u misiji Artemis III Orion pristaje uz SpaceX-ov Zvezdani brod (Starship) kojim onda dva člana posade sleću na površinu Meseca blizu južnog pola. Tu će astronauti provesti 6,5 dana vršeći isplanirane zadatke, nakon čega se Starshipom prebacuje u lunarnu orbitu, ulaze u Orin i konačno kreću ka Zemlji. 

Pitanje je gde će astronauti sleteti. Ranije posade, one od pre pola veka spuštale su se u blizini Mesečevog ekvatora. Ovog puta međutim plan je da se posada spusti blizu južnog pola Meseca. Južni pol je interesantan zbog vode koja u obliku leda postoji na tom području u nekim dubokim kraterima, ali i u regolitu, finoj prašini koja prekriva površinu Meseca. A voda je, naravno, važna za stalnu bazu na Mesecu. 

Nasa je odredila 13 područja koja su interesantna za sletanje. Svako podrazumeva nekih 15-tak kvadratnih kilometara površine i u svakom postoji deset ili više mogućih mesta za sletanje. 

Sve te lokacije imaju ravan teren što je neophodno za bezbedno ateriranje, svaka dobija 6,5 dana sunčeve svetlosti – zavisno od datuma sletanja posade, što opet zavisi od datuma lansiranja. To znači da će se tačno mesto sletanja odrediti nakon lansiranja. 

Ima naravno mnogo nepoznanica u čitavoj misiji. Jedna je i koliko vode i na koji način može da se izvuče iz regolita. Da bi to saznala Nasa planira da pošalje robotizovane rovere koji bi se bavili tim istraživanjima.

Biće još...

 


Nasin lunarni program 'Artemis': san ili realnost?

Artemis – povratak na Mesec

'Boingov' predlog za lunarnu misiju 'Artemis 3'


 


Komentari

  • dragant said More
    Ovo su odlični snimci. Kada se udubimo,... 7 sati ranije
  • selena said More
    Na internetu ćete videti da sajtovi... 7 sati ranije
  • dragant said More
    U pravu ste. Pogrešio sam napisao pri... 7 sati ranije
  • Jovan said More
    Jedna mala ispravka, pravilno je reći... 8 sati ranije
  • dragant said More
    To stoji ali cilj kompanija i ostalih... 1 dan ranije

Foto...