Astronautika: misije

Pre 10 godina (2011), u štampanom izdanju, objavili smo članak o planovima koji je trebalo da se ostvare ove godine. Koliko smo pogrešili?

Lebdeći svega nekoliko metara iznad tla VISE (Venus In-Situ Explorer) robotizovani istraživač okreće se ka istoku i usmerava svoje kamere na kružne vulkanske formacije u obliku palačinki. Ovi tuđinski vulkani izdižu se iznad tla više od jednog kilometra. Instrumenti detektuju izrazito povišenu temperaturu dok se na slikama jasno vide potoci užarene lave i gust dim. Iako je bilo očekivano, ovo je prvi dokaz o postojanju aktivnih vulkana na površini Venere. VISE užurbano podatke šalje na Zemlju jer su njegovi dani odbrojani. Paklena temperatura i visok pritisak ubrzo će biti glavni krivci za završetak ove misije vredne 700 miliona dolara in Nasinog New Frontiersprograma. 

Do najvažnijih saznanja o Veneri se ne može doći iz orbite ili radarskim posmatranjima sa Zemlje. Potrebno je kroz neprijateljsku atmosferu planete spustiti sondu sposobnu da preživi više dana pod pritiskom koji je 90 puta veći nego na Zemlji i temperaturom od cak 460 °C. O uzimanju uzorka sa površine Venere i delića njene atmosfere i transportovanju na Zemlju možemo samo da maštamo. Tehnički problemi su ogromni i u ovom trenutku nerešivi, te se takva misija zasigurno neće realizovati u narednih 40 godina. Svakako, ona jedan od visokih naučnih prioriteta u istraživanju Sunčevog sistema.

Pored standardnih ispitivanja atmosfere, VISE ima zadatak da prouči detaljno fizička svojstva površine planete. Opremljena je brojnim instrumentima, među kojima su najzanimljiviji oni za uzimanje uzorka tla i njegovo podrobno ispitivanje na licu mesta. Panoramska kamera će fotografisati okolni predeo u tri dimenzije. Brzina prenosa podataka do Zemlje će ograničavati količinu sakupljenih informacija. Slike neće biti impresivnih dimenzija, ali će svaka biti zlata vredna. 

Kakve klimatske promene su dovele do efekta staklene bašte? Kako dinamična atmosfera planete utiče na površinu? Kolika je debljina Venerine kore? Odgovori na ova pitanja biće sakriveni u nekoliko gigabajta podataka prikupljenih najsavremenijim instrumentima. 

VISE će tragati i za najsitnijim dokazima koji mogu da nam ukažu na postojanje tečne vode davno u prošlosti Venere. Ukoliko su okeani i mora bili prisutni na površini a u njima počinjao da se rađa i razvija život, vrlo tuženo će biti saznanje da je globalni vulkanizam potpuno uništio svaku informaciju o tom vremenu i nama oduzeo šansu da bilo šta saznamo o potpuno drugačijoj Veneri. 

Srđan PENJIVRAG
na osnovu planova Nase iz tog vremena