Astronautika: misije

kocepre

Pre tačno 10 godina, 12. septembra 2011. godine objavili smo rezultate naše ankete u kojoj su naši čitaoci prognozirali koja država će prva poslati ljudsku posadu na Mesec. Na isto pitanje odgovarali su i naši saradnici koji su dobro upućeni u astronautiku. Pročitajte njihove odgovore i pogledajte kako su na anketno pitanje odgovorili naši čitaoci.


AM3 web page 30 1

Ko će pre na meseC? 

Prošlo je gotovo četiri decenije od kako je poslednji čovek (Apolo 17, 1972.) boravio na Mesecu. Od tada se stalno nameće pitanje kada će uslediti nova ekspedicija na naš satelit. Zadnjih godina to pitanje je postalo posebno zanimljivo jer su se na sceni pojavili novi kandidati za takav poduhvat. Sledom tih razmišljanja Am je preduzeo malo istraživanje. Pitanje “Kada se jednog dana na Mesec ponovo iskrca čovek da li će to biti Kinez, Rus ili Amerikanac, ili možda neko sasvim četvrti?“ postavili smo posetioci- ma sajta AM, ali i našim analitičarima koji se bave astronautikom. Evo njihovih odgovora. 

Danijel Reponj

ReponjS obzirom da su Amerikanci (NASA) i službeno odustali od razvoja letjelice za put do Mjeseca i prepustili to privatnim tvrtkama, oni u dogledno vrijeme neće više skakutati po Mjesecu. Privatnicima to za sada nije prioritet.

Što se tiče Rusa, oni su u zastoju i novčanoj stisci oko bilo čega što leti dalje od ISS-a. Nemaju kapacitete koje bi mogli upo- sliti za takav pothvat.

Netko sasvim drugi ovoga trenutka ne postoji pa nam preostaje jedino Kina. Oni su jedini u punom zamahu što se tiče razvoja svemirskih letova i za koju godinu imaju sve izglede da postanu druga nacija koja je došla na Mjesec. Njihova je ekonomija prebacila u petu brzinu i juri nezaustavljivo naprijed, a samim time su i sredstva koja su potrebna za razvoj svemirske industrije također izdašna. Dakle, Kinezi će biti idući koji će zabosti svoju zastavu na mjesečevoj površini

Tomislav Bandin

BendinTeško je reći koja će država ili organizacija prva poslati ljudsku posadu na površinu Meseca. Poznato je da su Amerikanci za propali projekat Constelation, utrošili mnogo para i vremena, a ništa zapravo nije urađeno na planu leta na Mesec. NASA i dalje pokušava, unatoč sve većoj finansijskoj krizi, da “progura” neki plan za raketu nosač teških tereta, što je jedan od prvih zadataka za svakog ko hoće da se otisne u svemir van niske Zemljine orbite. Pored toga, čini se kao da im, osim novca, nedostaje i volje da se vrate na Mesec. Umesto toga pominju se Lagranžove tačke, NEA asteroidi ili Mars.

Rusija jednostavno nema sredstava ni za jedan novi modul za ISS, a kamoli da pokrene celu jednu industriju. Koliko mi je poznato, oni i ne pokušavaju da traže od svoje vlade pare za takav projekt. Valjda znaju da neće dobiti pa... :( 

Jedina zemlja koja bi mogla u narednih 20-30 godina da lansira čoveka na Mesec je Kina. Vesti o novom kosmodromu i najava nove, snažnije rakete nosača povremeno ugledaju svetlost dana, ali iz tih informacija ne može se izvući utisak da se iko u Kini zaista priprema za let dalje od par stotina kilometara od Zemlje. Dakako, Kina ima dosta dobro razrađen program letova na Mesec automatskim sondama i roverima, ali i te misije imaju dosta velika zakašnjenja u odnosu na prvobitne planove.

Mislim da bi jedini mogući način da neko ljudsko biće u narednih 20-ak godina ode na Mesec, bio da se sve kosmičke sile (USA, Rusija, ESA, Kina, Japan, Indija itd.), odluče da zajedno pokušaju “izgurati” takav program. Međutim, čak i tada postavlja se pitanje koliko bi takav program imao koristi za obične ljude, koji bi na kraju morali da plate takvu avanturu.

Grujica Ivanović

IvanovicPovratak čoveka na Mesec zavisi od politike i ekonomije, globalnih međunarodnih odnosa i načina na koji kreatori strategije razvoja država vide Mesec u budućnosti.

Amerika

Posle odluke Obame o gašenju mesečeve komponente programa Constellation koji je bio jedini nacionalni program gradnje istraživačke baze na Mesecu, mislim da su

sada od našeg najbližeg nebeskog suseda svi glavni igrači podjednako udaljeni.

Ako za to postoji politička volja, SAD mogu prve u periodu između 2025-2030 da sagrade stalno nastanjenu bazu na Mesecu sa posadom od četiri astronauta.

Kako je očekivani kompletan ciklus projekta mesečeve baze od 8-10 godina, odluka o gradnji može biti doneta oko 2015.

To znači pre isteka sledećeg predsedničkog mandata, što može biti vrlo zanimljiv izazov za tadašnjeg predsednika SAD, jer se uglavnom velike odluke (kao što je bila ova Obamina) donose na početku mandata (ili posle nekog posebno važnog događaja, kao što je to bilo posle tragedije šatla “Kolumbija”, kada je predsednik Buš mlađi iniciriao program leta na Mesec).

Problem je da ovakav projekat zahteva mnogo vremena (minimum dva predsednička mandata), dosta novca (više stotinu milijardi dolara), nacionalni konsensuz (koji je postojao za vreme Kenedija), stabilnu ekonomsko-političku situaciju i iznad svega mnogo strateško- geopolitičke mudrosti.

Ako Obama pobedi na sledećim izborima i ako stav o povratku na Mesec ne bude promenio, onda ćemo na povratak Amerikanca na Mesec najverovatnije morati da čekamo čak i posle 2030.

Kina

Sledeći najozbiljniji kandidat je Kina.

Kao što se vidi Kinezi veoma oprezno ali i vrlo efikasno, korak po korak, osvajaju nove kosmičke tehnologije.

Sedam godina posle leta prvog kineskog kosmonauta, Kina je obavila samo tri pilotirana leta i nalazi se na nivou na kome su Amerikanci i Rusi bili krajem 1965. ali posle 10 kosmičkih misija obavljenih u SAD i 8 u SSSR-u.

Sada su Kinezi uoči savladavanja tehnike susreta i spajanja u orbiti (2012-2013) i gradnje orbitalne stanice (do 2020.) klase ruskog “Saljuta” iz sedamdesetih.

Takođe, projektovanje rakete-nosača veće nosivosti koja će moći da se koristi i za let na Mesec je još jedan od prioriteta Kine.

Kao i u SAD i Rusiji, let na Mesec je za Kinu iznad svega geostrateško političko pitanje.

Ako Peking odluči da je let kineskih kosmonauta na Mesec za njih od vitalnog interesa, sa ovakvom dinamikom kosmičkog programa, oni mogu da slete na Mesec u narednih 15-20 godina, čak i pre Rusa, ali ne očekujem pre i od Amerikanaca.

Rusija

Rusija nema nacionalni program za let kosmonauta na Mesec.

Tamo se podjedanko ozbiljno razmišlja i o Marsu (Medevedev je čak izjavio da smatra da Mars a ne Mesec treba biti primarni cilj Rusije) i, kao i u ostalim vodećim državama, još uvek traje debata oko redosleda misija - prvo Mesec pa Mars, ili samo Mars, ili nesto treće (na primer, asteroidi). Vodeće ruske kosmičke kompanije RKK “Energija” i “Hrunicev” imaju projekte koji uključuju formiranje stalno nastanjene mesečeva baze u polarnim oblastima, tamo se definitivno odvijaju prelimanarne analize, ali za sada u budžetu “Roskomosa” do 2015. osim za mesečeve automate nema novca za letove kosmonauta na Mesec.

Međutim, koncepcija novog kosmodroma Vastočnij uključuje lansiranja piloitiranih letelica prema Mesecu i planetama, dok se u Rusiji sve više govori prvo o gradnji mesečeve orbitalne stanice, sa koje će na duže staze istraživati Mesečeva površina, pre početka gradnje baze na Mesecu.

Što se političke volje tiče, mislim da oba kandidata na sledećim izborima u Rusiji - Medvedev i Putin - sa podjednakim entuzijazmom podržavaju kosmički program Rusije.

Obojica vrlo dobro znaju ekonomsku dimenziju leta na Mesec i sigurno kada jedan od njih bude došao u tu situaciju, doneće odluku posle detaljne analize svih njenih slabosti i prednosti.

Ostali

Postoji takođe mogućnost da pojedine države ujedine napore i sredstva i zajedno krenu na Mesec.

Najlepši primer takve saradnje je Međunarodna kosmička stanica, dok smo svedoci sve tešnje saradnje vodećih kosmičkih agencija u sve više kosmičkih projekata.

Sada je već teško naći ijedan veći kosmički projekata u kome nema nekog oblika međunarodne saradnje.

Moguće je da NASA i ESA pripreme zajednički program leta na Mesec, mada smatram da, ako se bude krenulo tim putem, postoji veća šansa da se Roskosmos i ESA ujedine u programu leta Mesec. Oni već imaju toliko zajedničkih projekata.

Još jedna mogućnost je da se Rusija i Indija ujedine u pokušaju leta na Mesec (oni već sarađuju u predstojećem automatskom letu na Mesec).

Naravno, ne isključujem još neku kombinaciju, tako da na kraju krajeva možda budemo svedoci ne nacionalnih, već međunarodnih letova na Mesec.

Srđan Penjivrag

Ko se bude odlučio da krene put Meseca mora imati dovoljno novca, dovoljno iskustva i mora biti spreman na ogroman rizik. Amerika je bila najbliža ovom cilju. NASA ima godišnji budžet od 19 milijardi dolara što je dovoljno da se na uštrb ostalih projekata finansira povratak čoveka na Mesec. Na tom polju NASA ima dosta iskustva. Međutim, projekat Constellation je otkazan jer je stravično skup i previše rizičan.

Rusija je ove godine izdvojila svojoj agenciji za istraživanje svemira skoro 4 milijarde dolara. Ovo je rekordan iznos još od raspada SSSR-a. Cena misije spuštanja na Mesec se meri desetinama milijardi dolara i jasno je da je Rusima u narednih 15 godina potpuno van domašaja. Jeftinija misija znači prevelik rizik za posadu a u tu avanturu niko ne želi da se upušta.

Interesantno je da mnogi Kinu vide kao pobednika u ovoj trci. Kina ima ubedljivo najmanje iskustva i njena svemirska agencija dobija godišnje oko 1 milijarde dolara. Kina je u stravičnom ekonomskom usponu, ali je u naučnom i tehnološkom mnogo iza Amerike, Rusije i Evrope. Prateći tempo razvoja kineskog svemirskog programa nema osnova tvrditi da će se Kinezi dokopati Meseca bar do 2025.

Po mom mišljenju najrealnija varijanta je međunarodna misija koja će se realizovati kada bude povoljnija ekonomska situacija i uz pomoć novih, naprednijih i sigurnijih tehnologija. Do tada Mesec će se istraživati robotizovanim letelicama i roverima. Otkazivanje Con- stellation projekta je razočaralo mnoge, mada je generalno to bila ispravna odluka. Tim potezom spuštanje čoveka na Mesec odloženo je za posle 2030. godine.


Čitaoci 

Evo kako su čitaoci odgovorili na pitanje ko će prvi na Mesec

1. KINA
2. RUSIJA
3. SAD
4. OSTALI
anketaMpitica
Država  Procenat  Broj glasova
Kina 60,4 % 99
Rusija 19,5 % 32
SAD 12,2 20
Neko drugi 7,9 % 13
Ukupno 100 % 164

 

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži