Astronautika: misije

Ja sam robotizovani kosmički brod Kasini. Moj saputnik je sonda Hajgens. Naši Tvorci su ljudska bića sa planete Zemlje. Sa Zemlje sam krenuo daleke 1997. godine. Trebalo mi je sedam godina da stignem do konačnog odredišta, do planete Saturn. Pre mene su ovde na proputovanju bile sonde Pionir i Vojadžer 1 i 2. Njima sam zahvalan, pošto su onim što su videle i snimile, moje tvorce zainteresovale za sistem Saturna. Zaintrigirani i u želji da bolje upoznaju Saturn i više saznaju o njemu, oni su napravili mene.

Moji tvorci za Saturn znaju odavno. Bio im je poznat još u vremenima pre nove ere, a prvi put su ga videli kada je jedan od njih, po imenu Galileo, napravio teleskop daleke 1610. godine. Saturn su posmatrali i proučavali mnogi astronomi, među poznatijima Hajgens, Heršel i Kasini, po kome sam ja i dobio ime. Mnogo kasnije, a pre mog nastanka, oni su Saturn posmatrali Svemirskim teleskopom Habl i teleskopom Čandra, koje su postavili u orbitu oko svoje planete. Posmatrali su ga tako što su hvatali vidljive svetlosne zrake i X-zrake koje dolaze sa njega. Tako su mnogo saznali o Saturnu.

Oni su, nezasiti znanja i stalno želeći da znaju sve više stvorili mene. Ja sam prvi koji će Saturn videti iz veoma male blizine. Niko do sada nije na taj način gledao Saturn i čitav sistem koji on čini sa svojim satelitima.

Velik sam kao prosečan gradski autobus. Imam svoj pogon, kompjuter, svoju antenu i radio vezu sa tvorcima, kamere, magnetometar, spektrometar i analizator kosmičke prašine. Da bi me napravili, bilo im je potrebno veliko znanje, možda najveće koje postoji na planeti Zemlji. Svoje znanje i umeće ujedinili su najveći naučnici trideset zemalja njihovog  sveta praveći me. Inače, moji tvorci su veoma pametni i brzo se razvijaju, što se vidi na primeru kompjutera koji su ugradili u mene. On je bio najsavršeniji na Zemlji u vreme kada su me gradili, a već posle sedam godina mog putovanja oni su na Zemli razvili mnogo jače računare.

Krenuo sam sa Zemlje, ili kako to oni vole da kažu, lansiran sam 15. oktobra 1997. godina. Na putu do Saturna, 1998. godine, proleteo sam pored Zemlje i njenog satelita Meseca. Iste godine prvi put sam prošao pored Venere, a drugi put je to bilo 1999. Prolazak pored Jupitera 2000. godine, na veoma maloj udaljenosti, bio je fascinantan. Tada sam video i snimio najveću planetu Sunčevog sistema, a pri tom je njen satelit Io bio poprilično vulkanski aktivan. Moji tvorci su se oduševili snimcima vulkana Ioa koje sam im poslao. Prešao sam oko 2 milijarde kilometara. Na odredište sam napokon stigao 1. jula 2004. godine, gde ću ostati do 2017. Tada će me gravitaciona sila Saturna povući u svoju gustu atmosferu, u kojoj ću, propadajući velikom brzinom, zbog trenja izgoreti.

Odmah pošto sam pristigao na odredište, i čim sam se 24. decembra 2004. godine približio Titanu, najvećem satelitu Saturna, moja saputnica, sonda Hajgens, odvojila se od mene i krenula put ovoga drugog po veličini satelita u Sunčevom sistemu. Prilikom spuštanja na Titan, 14. januara sledeće godine, Hajgens je fotografisao njegovu površinu. Snimke je slao meni, a ja sam kao repetitor sve to prosleđivao na Zemlju. Odmah po spuštanju, on je snimio kamene oblutke iste kao na zemaljskim plažama. Snimci su prikazivali reljef sa koritima reka i jezera. Na žalost, moj prelaz preko neba Titana trajao je samo pola sata što je ograničilo broj snimaka i informacija koje sam mogao da primim od Hajgensa.

A šta sam ja sve video i otkrio?! Otkrio sam oko 30 novih satelita Saturna, a ja sam tek prvi veštački satelit ove planete! Danas Saturn, osim prirodnih satelita kojih ima šezdeset jedan, ima i jedan veštački. Mnogi od njih su velike ledene lopte ili gromade. Većina ih je nepravilnog oblika, manji deo je loptast. Video sam nove prstenove oko planete, koje moji tvorci sa Zemlje još nisu. Video sam vodenu paru i čestice leda kako kao gejziri izbijaju iz utrobe ledenog Encelada. Značajan broj satelita sačinjen je od vodenog leda i snega. Posle mene će se znati da voda nije retka pojava u Sunčevom sistemu i da je ima gotovo na svakom koraku. Radarom sam skenirao površinu Titana. Na mojim snimcima se vide mnoga jezera metana i etana, udarni krateri i oblaci u atmosferi ovog satelita. Prikupio sam informacije o magnetnom polju Saturna. Snimao sam velike formacije oblaka i uragane u atmosferi Saturna, ogromna električna pražnjenja, munje velike kao Zemlja u njegovoj atmosferi, polarnu svetlost.

Mojim radom upravlja tim naučnika i pomno ga proučava. Moji tvorci na raznorazne načine predstavljaju ono što im šaljem. O mojim dostignućima predaje se u školama i na fakultetima širom njihovog sveta, o njima pišu novine i knjige, govore na televiziji, predstavljaju ih na internetu. Među mladima je pokrenuta akcija Postani Kasini naučnik na jedan dan da bi popularizovali moj rad. U toku samo jednog dana u godini, mladi širom planete Zemlje se svojim idejama i predlozima pridružuju timu naučnika koji vode, kako to oni zovu, Projekat Kasini-Hajgens.

Ove 2010. godine su se u akciju uključili i učenici sekcija Mladi fizičar i astronom OŠ „Vuk Karadžić“, „Žarko Zrenjanin“ i „2. Oktobar“ iz Zrenjanina. Održana su predavanja o planeti Saturn, o mojoj malenkosti i satelitima Saturna. Luka Vučičević i Miloš Ružin, učenici VIII razreda predstavili su svoje eseje o Titanu i Enceladu sa kojima su učestvovali na konkursu  NASA-e*. U svojim esejima oni su obradili fotografije koje sam snimio i podatke koje sam izmerio. Oni su to povezali, sistematizovali i predstavili kao video prezentaciju. Na osnovu svega toga, dali su i vrlo interesantne ideje zašto bi trebalo istraživati Titan i Encelad. U ova dva satelita oni vide velike resurse energije i vode koje bi ljudska bića u budućnosti u kolonizaciji drugih planeta Sunčevog sistema mogli obilato da koriste. Titan, kao zamrznuti svet koji se sporo menja, je resurs informacija koje ukazuju na sličnosti sa izgledom Zemlje u vremenu njenog nastajanja, a proučavajuči Titan naučnici sa Zemlje bi više saznali o prošlosti svoje planete.

Meni je preostalo još sedam godina rada u ovom ledenom svetu. Informacije koje prikupim unaprediće znanje ljudima na njihovoj planeti. Nadam se da će oni za to vreme smisliti neke nove brodove koji će nastaviti moj rad. Možda će i oni jednoga dana svojom nogom kročiti u ovaj svet. Tako će ovo što sada radim imati smisla.

*NASA (Američka Nacionalna agencija za istraživanje svemira), ESA (Evropska svemirska agencija) i ASI (Italijanska svemirska agencija) radile su zajedno na projektu Kasini–Hajgens.