Због човекове тежње да спозна свемир, начин на који је постао и где се налази у огромном простору васионе многа истраживања упућена су према космосу. Најинтригантнија питања су: „Да ли има живота у свемиру?, Да ли постоје разумна бића и како она изгледају?". Послате су различите мисије са циљем да истраже свемир или одређене планете. Међутим, највећа пажња се поклања планетама Сунчевог система. Научници покушавају да открију да ли постоји живи свет у нашој околини.

Марс је планета која је јако занимљива за истраживање. Појавом бољих телескопа почетком 18. века, Марс је постао основа полемике због открића поларних капа. Такође, постојала је претпоставка да на планети тече вода што је узроковало могућност да постоји живот ван Земље.

Током кратке астронаутске ере откривено је много више података о Марсу него у периду од откривања Марса до друге половине 20. века. Међутим, иако је то нама суседна планета још увек је не знамо довоњно о њој, а свака нова успешна мисија сакупи мноштво интересантних података. Мада морамо рећи да је велики број мисија био неуспешан јер сателити који су кружили око Марса једноставно нису слали податке или су их слали само првих неколико секунди. Упркос свему ми имамо данас знамо пуно ствари о Марсу, црвеној планети која је истраживана још од Старих Грка.

Марс је четири пута мањи од Земље, но то ипак не значи да је гравитација тамо већа. Напротив, због веома мале густине и масе Марса гравитација је тамо мања него на Земљи. Његова атмосфера је веома другачија од наше и састоји се углавном од угљен-диоксида уз примесе других елемената. Како је просечна температура Марса -630C, а минимална је само -1430C човек не би могао да опстане дуготрајно на њој уколико не би нашао начина да је загреје. Иако је количина водене паре веома мала облаци на Марсу ипак постоје. Према најновијим НАСА-иним истраживањима у 2008. години утврђено је да на Марсу заиста пада снег како су неки и предвиђали. Такође, пронађен је лед и испитана су његова својства.

Утврђено је такође да се многе супстанце којих има на Земљи, као што је на пример глина, налазе и на Марсу. Марсов пејзаж сличан је Земљином и Месечевом, површина је црвене боје због велике количине гвожђа које садржи. Откривено је да на површини Марса има неколико десетина кратера угашених вулкана сличних онима на Земљи који се налазе углавном на северној полулопти. Један од њих је и највећи нама познат у Сунчевом систему: вулкан Олимпијска гора. Висина му је 27 километара, а стар је око 2,5 милијарди година. Ивица му је јако стрма, готово нормална литица висока 4-6 километара, а ширина кратера је 600 километара.

Интересантно је да иако мали по маси Марс има своје природне сателите и то су Фобос и Демос. За њих се сматра да су астероиди настали ван Сунчевог система који су при проласку ухваћени Марсовом гравитацијом.

Различите особине Марса довеле су до тога да он постане мистериозна планета веома занимљива за научна истраживања. Довоно је рећи да је у периоду од 1960. до данас према Марсу било планирано лансирање чак 43 летелице. Међутим, само једна трећина сателита је успела да макар делимично уради свој посао. Са осталима је изгубљен контакт при слетању или уопште нису ни стигле до Марса, док неке нису чак ни изашле из Земљине орбите. Иако је први планирани лет био 1960. године, прва успешна мисија је почета тек 28. новембра 1964. године када је полетела сонда Маринер 4 која је послала фотографије кратера и кањона.

Прво успешно орбитирање око Марса извела је летелица Маринер 9 која је успешно послала прве податке са површине Марса 1971. Крајем исте године летелица Марс 2 је први пут успешно слетела на површину Марса, али ни једна слика није примљена. Од тада су извршена многа истраживања о Марсу. Људи скоро пет деценија покушавају да пронађу макар траг о постојању живота на овој планети. Сателити Викинг Лендер 1 и 2 су спровели биолошка истраживања којима је откривена необична хемијска активност, али ни трага микробиокошким организмима. Према разматрањима биолога који су учествовали у мисијама, Марс се самостерилише комбинацијом смртоносног ултраљубичстог зрачења, екстремне суше и оксидујућег тла. Свемирске сонде Марс Одисеј и Марс Експрес откриле су воду на Марсу. Поред леда летелица европска летелица Марс Експрес је открила присуство метана у атмосфери.

Већина операција у задњих десет година била је успешна због чега данас имамо доста података о Марсу. На основу њих можемо да тврдимо да на Марсу нема сложених живих жива бића. Међутим, још увек не можемо са сигурношћу да тврдимо да не постоје микроорганизми који се тамо налазе. Научнци се надају да ће на крају ипак открити да је тамо постојао неки облик живота или да можда и сада постоје микро животињице. Подаци којима се сада располаже дају нам наду да је тако нешто могуће, међутим предстоје нам још многа истраживања пре него што у потпуности упознамо ту загонетну планету Марс.

Марија Станојевић