U petak, 13. aprila, dan je bio prekrasan. Posle podne sedeo sam u jednom lepom restoranu sa Milanom Miloševićem koji je iz Niša došao u Novi Sad da održi jedno predavanje na PMF. Uživali smo u mirisu proleća i toplom vremenu. Ulice su bile pune, svuda okolo devojke su veselo pričale i razdragano se smejale. Onda se zvao prof. Dušan Mrđa da javi kako sedi u TV studiju i čeka red da nešto ispriča o našem sutrašnjem Meisjeovom maratonu. Sve je bilo bajkovito i ja sam očekivao još samo da se razmaknu nebesa i zapeva hor rumenih, debeljuškastih anđela.
A onda je ponovo zazvonio telefon:
Dušan Mrđa gotovo očajno viče: - Pa Tibor stigao na Letenku!
- Šta? Kako? Pa maraton je sutra!
- Jeste, ali eto on pobrkao datume - kaže Mrđa - i još je zalutao, javio mi se pre pola minuta, izgubio se, otkrili ga neki šumari, daj mi broj Letenke da im javim, ja ne znam šta je tom čoveku, kako je mogao doći danas kad mu je lepo Kristina napisala imejl, e ljudi moji, krenuo sa ekipom iz Mađarske dan ranije i sad u sred Fruške gore, pa još zalutao… - sve u jednom dahu reče profesor.
Eto tako je počelo. A sutra, da ne bih kasnio i jurio krenem ja na vreme, u 15 do 4 po Mrđu. Uhvatim kvaku - čujem stiglo nešto na računar. OK, pola minuta ni tamo ni ovamo. Pisao Draško. Ogovorim, kažem da žurim, uhvatim kvaku - zvoni telefon.
- Ovde policajka Pandža, zovem da pitam je l dolazite na Letenku. Ja sam dobila vašu prijavu skupa, pa eto da se javim…
Ta policajka je jedna jako simpatična osoba s kojom smo se upoznali na Letenki pre nekoliko godina kada je po zadatku svratila u naš kamp.
Reče ona: Evo imate broj mog telefona pa javite ako bude neki problem, odmah ću doći
- Da, da, dobro, hvala, itd. kažem ja.
Uhvatim kvaku, čuje se telefon.
-E, Koča ovde, čuj matori, evo mi smo raširili šator na Letenki, postavili stolove i stolice, lepo je, već stižu ljudi, fale mi četiri sijalice.
-Šta?
-Kupi mi četiri sijalice - viče Koča jer je veza kilava.
Gde da mu nađem sijalice, pa zar se to još proizvodi? Mislim, ima onih uvrnutih, belih, modernih, ali Koča rabi one klasične. I on uvek tako izmisli da mu nešto treba kada ja žurim. Svake godine.
Kvaka – opet telefon….
Jedva sam stigao do auta.
Posle žurimo Mrđa i ja do Tvrđave. Idemo tamo po platno za projektor. A na Tvrđavi, sve neke skele i rupe, zastavice i znaci da je zabranjeno levo, pa onda da je zabranjeno desno, pa da je zabranjeno i levo i desno i napred i nazad. Nešto se tamo renovira i puno je zabrana, a ljudi ima kao da smo u Kini. Ja mislim da ih je bilo jedno milion.
I gde čovek da parkira auto???
Pa onda idemo nekom uskom uličicom, sve pored hotela i jedva nekako stigosmo do… pa do mesta gde je nekad bio parking. Dobro, stao sam negde, ne mogu da opišem gde. Onda Dušan nije mogao da otključa vrata planetarijuma itd. sve te stine gluposti su se urotile protiv nas, da ne mogu ni da ih sasvim nabrojim.
 |
 |
Pitam nekog kako se vraća sa Tvrđave u ovim novim uslovima, kaže, pa istim tim putem. Pa kako istim, kad je jednosmeran i uzan, a gužva je velika, on kaže: nema drugog puta, morate istim.
A posle smo se zaglavili u jednom tunelu na Tvrđavi jer je neki genije krenuo na svoje cvreno svetlo i blokirao put.
Ali dobro, sve se to nekako završilo i mi konačno stigosmo na Letenku. I odjednom nervoza i sve naše brige odjednom nestadoše. Letenka je bila ozarena, puna veselog sveta. Uostalom, pogledajte.
| SCENE SA MARATONA | |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
POGLEDAJTE ALBUM SLIKA SA MARATONA
SVE FOTOGRAFIJE SA MARATONA 2018
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
