19. jul 2010.

"Decenija koja dolazi će u mnogo čemu odrediti razvoj naše nacije u veku koji predstoji. Sve velike sile idu u planetarnu borbu za preimućstvo u domenu nauke i tehnološkog razvoja. Uskoro u penziju širom Evrope i SAD odlaze pripadnici “baby boom” generacije, pa će se u razvijenim zemljama pojaviti potreba za visokoobrazovanim kadrom. Istovremena Srbija sa svojom lošom demografskom situacijom treba da se izbori sa ovim izazovom. Zato moramo u narednoj deceniji pronaći svoju nišu u ekonomiji znanja kako bi zadržali stručnjake u zemlji i razvili jaku privredu." Kaže u razgovoru za rubriku Nauka na B92 portalu ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić.

Popularizacija nauke kao veoma važan zadatak

Gospodine Đeliću, ja bih voleo da ovaj razgovor započnem konstatacijom da Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj koje vodi neko ko nije naučnik, pokazuje posebno interesovanje za promociju i popularizaciju nauke

Nauka je danas toliko napredovala da niko ne može pretendovati na kompetentnost mimo svoje uske naučne discipline. Zato je veoma važno naći način da se naučna dostignuća predstave i promovišu, kako ostatku naučne zajednice, tako i obrazovanoj populaciji, ali i celom društvu. To ne znači da treba bežati od stručnosti svake naučne discipline pojedinačno, ali je popularizacija nauke veoma važna u 21. veku – veku znanja.

Popularizacija nauke je sa druge strane važna i zato što se na taj način može pokazati koliko je važno ulagati u nauku, a samim tim i koliko je važno da se u našoj zemlji povećaju ulaganja u nauku i znanje. Ako uzmemo primer nekih razvijenih zemalja kao što su Finska, Izrael i SAD, vidimo da su nauka i tehnološke inovacije centralna tema diskusija ne samo u uskim krugovima, već i na televiziji, u novinama, i u porodicama. Nauka mora da postane „mainstream“.

Naučna zajednica mora da se otvori ka društvu da bi zauzvrat dobila njegovu podršku.

Da li to znači da bi trebalo više raditi na podizanju naučne pismenosti?

Sigurno je da kada govorimo o naciji u kojoj pola stanovnika ima završenu osnovnu školu ili manje, način na koji se govori o nauci je mnogo drugačiji nego na primer u Južnoj Koreji gde je oko tri četvrtine stanovnika završilo fakultet. To je razlog više da se radi na promociji nauke.

Kada zagrebete dublje ispod površine vidite da se u predškolskom i osnovnom obrazovanju nauci ne pristupa na interaktivan, već veoma tradicionalan način. Zato se mora poraditi na tome da škola ne ugasi prirodnu radoznalost dece za svet koji nas okružuje.

Na drugoj strani, na Javnom servisu nikada nije bilo manje minuta posvećenih nauci i obrazovanju. O ovom problemu razgovaram i sa direktorom i ljudima zaduženim za program Javnog servisa. Bitno je da Javni servis kao i svuda igra važnu ulogu u obrazovanju. Ne moramo kao primer uvek da uzimamo „tešku artiljeriju“ BBC-a ali možemo uzeti za primer i druge zemlje.

Međutim, ono što je sigurno, i što svi mogu da potvrde, jeste da nauke nikada nije bilo više na naslovnim stranama novina, i u vestima na TV i radiju, kao u poslednje dve godine. Nikada se više u medijima nisu slavila naučna dostignuća, ali ova pojava nije rezultat nevidljive ruke, već i rezultat rada mog tima koji je podsticao naše naučne institucije da dostavljaju informacije i sistematski obaveštavao medije o aktuelnostima i uspesima naših naučnika.

To znači da je veoma važno razviti i dobar most između naučne zajednice i javnosti, a to su novinari. Kod nas postoji svega nekoliko novinara koji pokrivaju nauku. Da li se razmišljalo o projektu obrazovanja novinara za predstavljanje nauke?

Pre dve godine smo sa svakim glavnim i odgovornim urednikom većih medija u zemlji razgovarali o tome kako da se pokrivaju teme iz nauke. Novinari su veoma bitni kao spona između znanja i javnosti. Zato u svakom mediju imamo jednu osobu za kontakt u vezi sa naučnim dešavanjima.

Sa druge strane veoma je važno videti i ko su drugi posrednici između nauke i tehnologije i javnosti. Zato pokušavamo da u opštinama i gradovima identifikujemo po jednu osobu koja će biti zadužena da u toj lokalnoj zajednici promoviše ekonomiju znanja. Ta osoba bi bila i relej ka lokalnoj zajednici u vezi sa potencijalima nauke i tehnološkog razvoja.

U ovu ideju treba uključiti i obrazovne strukture i što je više decentralizovati priču po celoj Srbiji. Ovako treba shvatiti i Centar za promociju nauke koji će u Bloku 39 u Beogradu imati samo svoje fizičko otelotvorenje. Centar će imati i svoje mobilne jedinice koje će po gradovima, opštinama i selima predstavljati najzanimljivije segmente naučnih dostignuća.

U tom Centru će se raditi pre svega sa osnovcima i srednjoškolcima, ali i sa studentima, nastavnicima, roditeljima, privrednicima, političarima. Sa svakom ciljnom grupom na svojstven način. Veoma je važno da ovaj Centar podrži i izdavačku delatnost.

Časopisi poput stare „Galaksije“?

Moramo raditi i na razvoju novog časopisa, ali ne tako što ćemo da obnovimo stari, jer su se vremena promenila. Treba raditi na modernoj internet prezentaciji, sa mogućim štampanim izdanjem, model kakav primenjuje i „BBC Focus“. Treba podržavati i tematske periodične časopise.

Nažalost u Godini astronomije ugašen je i časopis „Astronomija“

Nažalost, da. Nadam se da će nakon kriznih vremena ponovo biti prostora za ovakav časopis, mada je njegovo Internet izdanje i dalje veoma dobro.

Nakon rezultata sa FP6 i FP7 projektima, kako ocenjujete da se uklapamo u Evropsku nauku?

Dosadašnji rezultati naših istraživača su obećavajući. Sa druge strane, problem je što jesvega oko dvadeset odsto naučnika uključeno u evropske projekte.

Kako je i vreme regionalnih EU projekata tipa Regpot koji su usmereni ka zemljama Zapadnog Balkana pri kraju, dolazi vreme da igramo u velikoj areni sa svim evropskim zemljama. Zbog toga smo i kreirali uslove za naučne projekte u našoj zemlji koji više odgovaraju međunarodnim kriterijumima. Radićemo i na ojačavanju tima koji će biti podrška za pripremu budućih međunarodnih projekata.

Videli smo da ste u Strategiji definisali prioritetna naučna istraživanja, među kojima neki deluju ambiciozno za srpsku nauku

Srbija je u obavezi da po ugledu na razvijene naučne zajednice definiše prioritete i prepozna one domene gde može da postigne kritičnu masu i ima određeni efekat. Ne možemo više raditi na prosečan način i sva sredstva raspodeliti na jednake delove tako da skoro nigde ne dostignemo granicu novih znanja.

Lista prioriteta je kreirana na osnovu nekoliko kriterijuma. Jedan je mera uspešnosti u nekim oblastima u prethodnom periodu. Imamo nekoliko institucija koje su se kroz međunarodnu saradnju pokazale kao veoma uspešne. Zašto to ne podržati još intenzivnije?

Sa druge strane, ako uzmemo neku od relativno novih, načelno apstraktnih, tema za našu zemlju, kao npr. klimatske promene, svaki građanin može da prepozna važnost ove oblast. Pričajte sa srpskim seljacima o prinosima poslednjih godina, o ekstremnim vremenskim uslovima i uticaju na ekonomiju. Videćete da klimatske promene nisu tema koja je daleko od nas. Kao zemlja Milutina Milankovića, osnivača škole klimatologije koja sada ima veoma priznat meteorološki model koji su kreirali stručnjaci našeg porekla i koji rade na prestižnim institutima širom sveta, moramo se okrenuti i ka ovim temama.

U vašem okruženju u Ministarstvu se može primetiti određen broj ljudi koji se školovao u inostranstvu u prestižnim naučnim centrima, a sada rade na razvoju politike naše zemlje u domenu nauke

Uzorak je mali, jer je Ministarstvo malo, ali je tačno da ako želimo da okrenemo u našu korist odliv mozgova moramo imati pored nas ljude koji su bili u dijaspori i razumeju razloge za odlazak i način razmišljanja ljudi koji nisu u zemlji.

Veoma je važno svim tim stručnjacima ponuditi različite oblike saradnje, a ne samo razmišljati o njihovom fizičkom povratku. Postoje razni načini angažovanja koji ponekad mogu biti i vredniji za razvoj nauke kod nas od povratka. Naravno da je važno izgraditi uslove da se svi oni koji žele mogu vratiti ovde i baviti kvalitetnim naučnim istraživanjima i dovođenjem tehnoloških investicija.

Ovih dana je aktuelno i stipendiranje naših mladih talenata za studiranje u inostranstvu uz ugovore sa našim naučnim institucijama da se započne saradnja sa njima. Da li je to znak da se menja politika države u ovom segmentu?

Odgovor je da. Fond za mlade talente ulaže 5 miliona evra godišnje u stipendiranje mladih talenata. Ali pitanje saradnje sa naučnom dijasporom je kompleksno. I ovaj intervju će sigurno izazvati reakcije nekih naučnih stručnjaka koji žive i rade u inostranstvu.

Niko ovde ne želi da soli pamet bilo kome, ali možemo da se složimo oko jedne stvari: Srbija koja je izašla iz jedne od najtežih decenija u svojoj istoriji, sa kraja XX veka, i nakon tranzicije od deset godina, sada je konačno u prilici da se bavi srednjoročnim planiranjem i projektovanjem razvoja. Ovo važi i u domenu nauke. Rad sa mladim talentima i planiranje ulaganja u njih je dug proces.

Da li to znači da će biti i nekih formalnih načina da se dokazani ljudi angažuju kod nas?

Predstojeći izbori za direktore instituta biće sprovedeni kroz jedan međunarodni konkurs. Lično ću nadzirati i pratiti ceo proces, sigurno ne da bih ja birao, već da bi kroz profesionalni pristup najbolja osoba bila odabrana za svaku poziciju. Bez lobiranja i politikanstva.

Mene je oduševilo kako Danica Ramljak, koja se posle 19 godina vratila iz SAD u Hrvatsku, sada uspešno vodi najveći hrvatski naučni institut „Ruđer Bošković“. Pokrenula je seriju promena u kojoj se prepoznaju najbolji, a samo mediokriteti strepe.

Ne mogu a da ne pomenem Istraživačku stanicu Petnica. Gde vidite njeno mesto u razvoju nauke u Srbiji?

Da je Petnica bila od početka državna institucija, prošla bio kao i mnoge druge. Na sreću ona je nezavisna institucija. Zato meni ne pada na pamet da podržavim Petnicu. To bi bila loša ideja.

Sa druge strane nacija će uložiti u Petnicu 6 miliona evra ove i sledeće godine. To je obaveza za Petnicu. Zato od Petnice očekujem da ta ulaganja višestruko vrati naciji kroz svoje programe i svoju prosvetiteljsku ulogu. Treba razmisliti o proširenju programa na još mlađe i na starije uzraste. Treba osmiliti saradnju Petnice i Centra za promociju nauke.

Petnica mora da napravi dublji zahvat u društvo, kako bi ga menjala i radila na podizanju naučne pismenosti.

Kakav je stav o članstvu Srbije u međunarodnim naučnim asocijacijama tipa CERN i ESA? Da li postoji strategija da naša privreda izvuče neku korist od tih asocijacija, kao što to rade ostale zemlje članice?

Treba se setiti da je Jugoslavija bila jedan od osnivača CERN-a ali da je posle nekoliko godina istupila iz članstva. Ispostavlja se da su razlozi za to bili veoma prozaični: pokušalo se uštedeti na članarini. Nažalost novac od ušteđene članarine nije otišao u nauku, a Jugoslavija nije iskoristila programe koje je nudio CERN.

CERN se sada ponovo otvara. U junu mesecu je na Upravnom odboru CERN-a kandidatura Srbije sa nekoliko zemalja, poput Mađarske i Turske, prvi put pomenuta. Prethodnih godina naši naučnici su i bez formalnog članstva bili uključeni u različite projekte ove institucije.

Naša Strategija podržava model partnerstva i saradnje. Zato pregovaramo da se u Beogradu otvori Fraunhoferov institut. U tom slučaju mladi ljudi ne moraju da odlaze iz zemlje da bi se bavili vrhunskom naukom. Ostaju ovde a deo su tima najpoznatijih naučnih institucija u svetu.

Umesto da naši naučnici idu u svet ideja je da dovedemo naučni i tehnološki svet u našu zemlju. Neće biti lako, konkurencija je žestoka ali imamo adute.

Koliko ste zadovoljni postignutim u prve dve godine mandata? Da li ste kao neko ko nije iz nauke zadovoljni što ste prihvatili da vodite ovaj resor?

Potpisivanje Sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji izmedju Srbije i SAD

Ja sam se borio da uzmem ovaj resor zato što sam pretpostavio da u ovoj oblasti sa svojim iskustvom i znanjem mogu mnogo da uradim. Na naučnoj zajednici i građanima je da ocene naš rad. Anketa koja je sprovedena pokazala je da je više od dve trećine naučnika zadovoljna reformama koje su sprovedene.

Jedno od najvećih dostignuća jeste uvođenje dodatnih izvora finansiranja nauke. Mislim da su sada svi svesni potreba da pored budžeta postoje i drugi izvori. Velika investicija u naučnu infrastrukturu od 400 miliona evra koju smo obezbedili i jačanje istraživačkog rada generalno je takođe veliki rezultat.

Decenija koja dolazi će u mnogo čemu odrediti razvoj naše nacije u veku koji predstoji. Sve velike sile idu u planetarnu borbu za preimućstvo u domenu nauke i tehnološkog razvoja. Uskoro u penziju širom Evrope i SAD odlaze pripadnici “baby boom” generacije, pa će se u razvijenim zemljama pojaviti potreba za visokoobrazovanim kadrom. Istovremena Srbija sa svojom lošom demografskom situacijom treba da se izbori sa ovim izazovom. Zato moramo u narednoj deceniji pronaći svoju nišu u ekonomiji znanja kako bi zadržali stručnjake u zemlji i razvili jaku privredu.

Po ugledu na male nacije koje nemaju posebna prirodna bogatstva kao što su Irska, Švajcarska ili Izrael možemo videti kako je moguće očuvati korak sa naučnim i tehnološkim razvojem i zadržati stručnjake pod svojim okriljem.

Na samom kraju pogledajmo dve Koreje. Pre šest decenija tokom hladnog rata povučena je lenjirom linija po sredini. Jedna Koreja je danas jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, a u drugoj dominira siromaštvo. Isti narod, ista kultura, ista tradicija, dva potpuno dugačija koncepta razmišljanja o razvoju i nauci. Rezultat je jasan.

Srbija mora znanjem u 21. vek, vek znanja.

Hvala Vam na razgovoru

Hvala Vama.

Razgovor vodio: Nikola Božić, urednik rubrike Nauka na B92 Internet Portalu.