Nulti meridijan prolazi tačno kroz staru opservatoriju Grinič. Današnja opservatorija Grinič je pomerena malo van grada, a stara je pretvorena u muzej.
Veća slika

Katarina Miljković

Prošle su tri godine od kada sam otišla iz Beograda. Nakon što sam diplomirala astrofiziku na katedri za Astronomiju u Beogradu, ukazala mi se prilika da radim doktorat * u Engleskoj, na Open University. Krajem septembra ove godine sam predala napisanu tezu i trenutno čekam na usmenu odbranu. Projekat na kome sam radila je na temu prašine u Sunčevom sistemu, tačnije usko je primenljiv na ispitivanje oblaka prašine koji obavija Evropu, jedan od Jupiterovih satelita. Deo istraživačkog rada je bio eksperimentalan, a deo teoretski. U laboratoriji smo rekreirali udare pri velikim brzinama (reda veličine km/s) i kao rezultat tih udara smo merili osobine izbačenog materijala. Moram da priznam da sam malo zalutala ovim projektom međ planetarne nauke. Ponekad mi ponestaje dobra stara astrofizika, ali opet, ovo je bilo nešto totalno novo za mene, a i dopalo mi se. Čitav projekat bi trebalo da pomogne dizajn i razvoj buduće svemirske misije na Jupiter, ali pre svega Evropu i Ganimed, koju ESA i NASA planiraju da lansiraju 2020 godine. Misija se zove Europa Jupiter System Mission (EJSM) i trebalo bi da bude sastavljena od minimum dve letelice koje bi kružile oko Jupiterovih satelita, jedna oko Evrope i drugi oko Ganimeda.

Vremenske zone se mere u odnosu na grinički meridijan, te je interesantno biti jednom nogom na istoku a drugom na zapadu istovremeno. 
Veća slika

Doktorat definitivno nije „9 do 5" posao, jer je konstantno u glavi. Međutim, postoji određena doza fleksibilnosti i slobode što se radnog vremena tiče, ukoliko nisu u pitanju laboratorijski eksperimenti. U slobodno vreme volim da posetim pozortište na West End-u ili da odem na neki koncert. Život u Engleskoj je svakako drugačiji od života u Beogradu. Britanci su poznati po tome da se uvek žale kako je vreme loše. Pravo da vam kažem, u pravu su, vetar, kiša i sunce umeju da se smene po nekoliko puta dnevno, zime su blage a leta praktično ne postoje. Engleska tradicionalna kuhinja nije preterano interesantna. Svi znamo za fish and chips, ali ipak bih rekla da mi je riba u Beogradu ukusnija. Međutim, s obzirom da u Engleskoj živi svakojaka nacija, lako je degustirati bilo koju svetsku kuhinju, npr. indijsku (naravno), meksičku, japansku, italijansku, pa cak i libansku, karibijsku, grčku... ma nema koje nema. Libanske baklave nisu kao srpke, a razni kariji su prste da poližeš (bukvalno, posto se jede rukama). Ovde se pije čaj sa mlekom i za dobru kafu mora da se malo istražuje međ italijanskim brendvima i kafićima. Doduše, smisao za humor je baš onakav kakav smo naučili od Monty Python-a!

Mesec u zoru - pratio me od Japana do Engleske.
Veća slika

A šta ja trenutno radim, osim što čekam na usmeni ispit, nedavno sam se pridružila jednom od londonskih fakulteta, tačnije, University College London, ili često zvanom skraćeno UCL. U okriru njihovog Centre for Planetary Sciences,  radiću na projektu vezanom za ispitivanje površine Evrope i Ganimeda radi testiranja i daljeg razvoja instrumenta koji će možda u okviru EJSM-a biti bačen na površinu ovih tela, radi hemijskih, fizičkih ali i astrobioloških ispitivanja same površine.

Projekat Iden (Eden project), u Kornvolu, Engleska.
Dve velike biome (iza mene), u jednoj vlada tropska klima te je ona jedna botanicka basta sa tropskim biljakama, a u drugoj mediteranska klima. Sjajna ideja za botanicku bastu i gajenje biljaka iz drugacijih klimatskih uslova.
Veća slika

Da odgovorim na pitanje kako sam, eto u poslednje vreme razmišljam o tome kako su tri godine mog doktorata proletele i kako je moj život u drugoj zemlji i u drugačijoj radnoj (akademskoj, pre svega) sredini bio izuzetno zabavan i aktivan. Mnogo toga novog sam naučila i imala prilike da vidim i čujem... Definitivno, sav trud je bio vredan jer se isplatio na mnoge načine... Ohrabrila bih sve mlade naučnike da iskuse život i rad na nekom od stranih fakulteta. Eto, hvala na kafici,nadam se da smo se lepo ispričali i pogledajte moje slike okačene po stranicama.

Banket večera na Havajima, poslednji dan konferencije. Sumrak u daljini, dok čekamo hula plesačice... :)
Veča slika

Pozdrav !

Na Mauni Kei. Levo je japanska opservatorija Subaru, a desno su blizanci opservatorije Kek.
Veća slika

Pogledajte album slika sa nekih putovanja Katarine Miljković:

* Ovaj članak je pisan za Astronomiju broj 38 (koji nije izašao). U međuvremenu Katarina Miljković je doktorirala.