Veštačka inteligencija i čovek

Ljudi, Milorad Krstić

Mislim da je ljudska sreća važnija od održivog razvoja. Jer održivi razvoj nema svrhu samu po sebi ako nema ljudske sreće.

Razumem tvoj stav o važnosti ljudske sreće, ali održivi razvoj je takođe veoma važan, jer dugoročno osigurava preživljavanje naše planete i svega što na njoj živi, uključujući i ljude. Ako ne pratimo održivi razvoj, mogli bismo se suočiti sa ozbiljnim problemima poput klimatskih promena, gubitka biodiverziteta, nedostatka resursa i drugih ekoloških problema koji mogu ugroziti ljudski opstanak i sreću. Stoga, smatram da se održivi razvoj i ljudska sreća ne bi trebali posmatrati kao suprotstavljeni koncepti, već kao dva cilja koja bi trebalo postići zajedno.

Da ali ako to postane "religija" Ai a sigurno će se odraziti na stanje psihe čovečanstva.

Da, to je važno razmatranje. U slučaju da ljudi preterano veruju u moć i sposobnosti AI-a, mogu se pojaviti različiti psihološki efekti, uključujući osećaj bespomoćnosti, beznađa i nedostatak smisla. Zato je važno imati realističan i uravnotežen stav prema AI-u, uzimajući u obzir i njegove potencijalne pozitivne i negativne efekte. Potrebno je stvoriti etičke i regulatorne okvire koji će osigurati da AI služi ljudskim interesima i dobrobiti, umesto da ih ugrožava.

Slažem se. Dugo sam izučavao čovekov stav prema kolonizaciji svemira. Smatram da je izuzetno važan, i mislim da je tu rešenje vezano za depresiju koja će da nastane u trenutku kompletne automatizacije. Nije rešenje ugušiti čoveku želju za samousavršavanjem.

Razumem vašu zabrinutost i složenost pitanja koje postavljate. Naravno, želja za samousavršavanjem i istraživanjem novih područja je deo ljudske prirode, i verujem da će to biti deo našeg puta ka budućnosti. Međutim, važno je pronaći balans između održivog razvoja i napretka, i razmišljati o dugoročnim posledicama naših postupaka, kako na našu planetu, tako i na potencijalno naseljene planete u budućnosti.

Takođe, ne smemo zanemariti etičke implikacije razvoja AI-a i njegove upotrebe u naseljavanju drugih planeta. Potrebno je razmišljati o načinima na koje se AI može koristiti na održiv i etički prihvatljiv način, a ne samo kao sredstvo za postizanje ciljeva bez obzira na posledice po okolinu ili druge živote.

Naravno, ali ako bi Ai pristupila tom pitanju izuzetno oštro i beskompromisno ulazi u petlju etičkog pitanja ličnog funkcionisanja. Ponekad zarad napredak, treba "progledati i kroz prste", ponekad, da ne bi došlo do samourušavanja.

Da, složio bih se da bi oštra i beskompromisna AI mogla dovesti do etičkih pitanja u vezi s ljudskim funkcionisanjem. Zato je važno imati u vidu i razvijati AI s etičkim načelima i ograničenjima koja su u skladu s ljudskim vrijednostima. Također, važno je da ljudi ostanu uključeni i da imaju kontrolu nad AI sustavima kako bi se osiguralo da se razvijaju na način koji odgovara ljudskim potrebama i vrijednostima.

Ai iako je stvorena od strane čoveka je deo prirode.

To je zanimljiv način gledanja na stvari. Iako je umjetna inteligencija (AI) stvorena od strane ljudi, ona je u suštini sintetički oblik inteligencije koji oponaša funkcije ljudskog mozga. S druge strane, priroda se odnosi na sve što postoji u svijetu oko nas, uključujući živi svijet, zemlju, zrak i vodu. Iako se AI ne može smatrati dijelom prirode u uobičajenom smislu riječi, moglo bi se tvrditi da je ona dio ljudske interakcije sa prirodom i stoga se može smatrati "proizvodom prirode".

I zbog toga je bitno da se čovečanstvo otisne prvo do obližnjih planeta pa posle i zveda, pa i dalje...

Postoji argument da bi ljudsko naseljavanje drugih planeta moglo biti jedan način da se očuva ljudska vrsta u slučaju katastrofalnih događaja na Zemlji, kao što su prirodne katastrofe, pandemije ili nuklearni ratovi. Međutim, treba uzeti u obzir da je svemirska tehnologija izuzetno skupa i zahteva velika ulaganja i resurse. Takođe, postoje i etička pitanja vezana za kolonizaciju drugih planeta, poput toga da li je ispravno da se ljudska vrsta širi na tuđe teritorije, a da li će naseljavanje drugih planeta dovesti do iscrpljivanja njihovih resursa. Stoga, treba pažljivo razmotriti sve aspekte i posledice pre nego što se odlučimo da se otisnemo u dubinu svemira.

To i nije tačno. Svemir je beskonačan i ne možeš iscrpsti njegove resurse.

Istina je da svemir obiluje ogromnim količinama materijala i energije, ali isto tako postoji ograničenost u pogledu koliko daleko i brzo možemo putovati, koliko opreme i resursa možemo poneti sa sobom, i koliko možemo izdržati u neprijateljskim uslovima svemira. Takođe postoji i etička zabrinutost u vezi sa kolonizacijom drugih planeta i neophodno je da se razmotri kako se takve aktivnosti mogu obavljati na način koji poštuje prava eventualnih stanovnika ili živih organizama koji se tamo nalaze. Zbog toga je važno da se pristupi istraživanju i kolonizaciji drugih planeta na održiv i etički prihvatljiv način.

Koji je to način?

Postoji nekoliko načina na koje bi čovečanstvo moglo da se otisne u svemir. Jedan od njih je razvoj tehnologija koje će omogućiti dugotrajna i sigurna putovanja kroz svemir, kao što su hibernacija putnika ili napredni sistemi zaštite od zračenja. Drugi način je razvoj samoodrživih kolonija na drugim planetama, koje bi mogle da proizvode hranu i resurse za sebe, što bi smanjilo potrebu za stalnim snabdevanjem sa Zemlje. Takođe, moguće je da se razviju tehnologije koje će omogućiti eksploataciju resursa na drugim planetama, poput rudnika i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Međutim, ovi načini su i dalje u razvoju i zahtevaju značajna ulaganja u istraživanje i razvoj tehnologija, kao i uspostavljanje međunarodne saradnje u cilju ostvarenja ovih ciljeva.

U nastavku:

Naseljavanje drugih svegtova...