Mesijeov maraton, Letenka, 25. mart 2017.

Razgovor sa Milošem Gagićem 

Nemanja: Dobro veče, ja sam Nemanja Micić, nastavnik fizike u OŠ „Vuk Karadžić’’, iz Zrenjanina.  Sa mnom je moj đak, Bogdan Markov, učenik VIII-2. Zamolili bi Vas da nam odgovorite na nekoliko pitanja.

Bogdan: Molim Vas da se predstavite.

Miloš: Moje ime je Miloš Gagić i neko sam ko želi da se profesionalno bavi astronomijom. To mi je glavni cilj u životu. Ranije sam se bavio raznim poslovima. Profesor sam istorije po zanimanju. Politikom sam se bavio dugo, može se reći da sam imao tu i nekih uspeha i neuspeha, kako to već u politici ide. Baveći se politikom bilo mi je jako stresno, te sam pomislio da trebam naći nešto vezano za prirodu. Moje kolege su me ubeđivale da krenem u lov, ali meni nije bila želja da idem i pucam u životinje. Setio sam se moje stare ljubavi, astronomije i ubrzo sam kupio teleskop. To je bilo pre nekih desetak godina.

Bogdan: Šta za Vas predstavljao Mesijeov maraton?

Miloš: Mesijeov maraton je moj prvi početak. Kada sam prvi put kupio teleskop, shvatio sam koliko zapravo ništa ne znam o astronomiji i tražio sam po internetu uputstva. Video sam da postoje dva astronomska događaja, od kojih je jedan bio Astronomski kamp Letenka. Spakovao sam opremu i došao ovde. Ovde sam upoznao divne ljude sa kojima se i dan danas družim i takmičim. Sledeće godine je bio Mesijeov maraton. Odlučio sam da se takmičim. Kupio sam dvogled, a Janko Mravik mi je napravio paralelogram. Bio sam prilično uspešan te godine kada je pobedio Marko Savić. Pronašao sam dvadeset i dva objekta na nebu. Tada sam stekao prva osmatračka iskustva, baš na Mesijeovom maratonu.

Bogdan: Šta Vas je podstaklo da počnete da se bavite astronomijom?

Miloš: Kao mali, kod babe i dede na selu sam stalno gledao u nebo. Kada odem tamo, gledam gore i tad mi se to dopalo. Prva knjiga koju sam uzeo kada sam bio u biblioteci je knjiga o Kosmosu, a druga je bila o NLO. To je već govorilo šta će biti moja velika ljubav. Kada sam kupio teleskop i prvi put pogledao kroz njega, ja sam ostao zapanjen. I dan danas imam istu strast i isti adrenalin kada ga montiram i kada se pripremam da gledam prvi objekat koji sam planirao.

Nemanja: Pošto ste spomenuli kosmologiju, mene zanima kakva je povezanost kosmologije i fizike, po Vašem mišljenju?

Miloš: Ja sam kao đak bio jako loš iz fizike i toga mi je sada jako žao. Nisam obraćao tada pažnju na nju. Ako se mogu deliti ljudi na društvenjake i prirodnjake, definitivno sam tada govorio da sam društvenjak. Sada sam počeo fiziku da učim maltene ispočetka. Imam tu sreću jer sam protekla dva puta volontirao na astronomskoj stanici Vidojevica, gde sam počeo da koristim instrumente u svrhu naučnog snimanja. Jedva čekam da sin dobije fiziku pa da zajedno sa njim obnavljam gradivo.

Nemanja: Ja bih Vas, kao fizičar pitao, šta mislite koliko je osmatranje bitno za nauku? Šta mi time možemo dobiti?

Miloš: Amaterska astronomija ima neverovatnu svrhu da natera ljude da se bave naukom. Ja ne poznajem dečaka ili devojčicu sa kojima sam pričao, a da ih ne zanima Kosmos. To može biti veliki motiv da se dete bavi ma kojom prirodnom naukom. Kada posmatramo Svemir, govorimo o životu našeg Sunčevog sistema, biologiji, hemiji, čak i filozofiji, smislu života. Gledajući u nebo, možemo razmišljati o svim naukama i steći neko iskustvo i put kako se dolazi do nekih naučnih otkrića. Ja sam bio fasciniran kada su u Petnici snimali Jupiterove mesece, jer deca tamo na osnovu promene njihovih položaja mere brzinu svetlosti. Možemo se kritički osvrtati na sve što se dešava u životu. Po mom mišljenju, astronomija je jedna sveukupna disciplina koja povezuje sve nauke.

Nemanja: Deci je najbitnije da ono što uče iz astronomije, a nije toliko na fizici, bar u osnovnoj školi zastupljeno, vide i golim okom. Koliko je važno da deca vide ono o čemu uče kroz knjige? Koliko deci znači da dođu ovde i vide sve ovo?

Miloš: Ja mislim da je višestruki značaj. Sad sebe vraćam u onaj period kad sam bio dečak i postavljam pitanje: „Šta bi bilo da sam ja imao mikroskop”?

Bogdan: Možete li nam nabrojati neke astronomske aktivnosti u kojima ste učestvovali? Da li imate neke uspehe u njima?

Miloš: Mislim da sam dao neki organizacioni doprinos ovome na Letenci. Kruna mog ličnog uspeha, jeste što sam napravio astronomsku opservatoriju. U njoj se nalazi jedan Njutnov teleskop, prečnika ogledala od 30cm. Nalazi se CCD kamera. Mogu se vršiti razna merenja.

Nemanja: Da li Vašu astronomsku opservatoriju posećuju đaci i studenti?

Miloš: Ona je otvorena za sve zainteresovane. Puno puta se desi da me pitaju da dođu do opservatorije. Ja sam uvek raspoložen da ih primim. Bili su mi dragi prijatelji iz Barselone, Danci, drugari iz Prijedora, koji će i večeras doći na takmičenje. Otvoreno je za sve ljude koji rade i žele da pogledaju šta se sve u njoj nalazi.

Bogdan: Imate li neku poruku za mlade astronome?

Miloš: Nemam neku posebnu poruku. Mislim da trebaju da neguju ljubav prema astronomiji. Za mene astronomija predstavlja ljubav, pa zatim i sve ostalo. Ako su se zaljubili, onda nemam šta da im kažem sem: Čestitam!

Bogdan: Imate li da kažete nešto št Vas nismo pitali?

Miloš: Pa ne. O astronomiji bismo mogli pričati celu noć, ali treba ostaviti nešto i Vašim čitaocima da istraže sami.

SVE JE FIZIKA Miša Bracić