Mislim da bi i ovo navedeno moglo biti relevantno za „razmišljanje“ šta će se odlučiti u pogledu MKS. Mišljenje na tekst G.Ivanovića sam već dao. Originalnost i novina projekta MKS vezana je ne samo sa rekordnim tehničkim parametrima, nego i sa pravnim regulisanjem odnosa država partnera. To regulisanje se tiče niza pitanja vezanih za pravne obaveze strana. NASA se dogovorila o izgradnji MKS 29. januara 1998. godine, zajedno sa predstavnicima Kanade, članicama EKA, Japana i Rusije. Tog dana u Vašingtonu je potpisan Medjuvladin sporazum o realizaciji projekta MKS, a u skladu sa njim i Memorandum o razumevanju izmedju NASA i kosmičkim agencijama Evrope, Rusije i Kanade. Razmatranje uništenja MKS je stvar dogovora i nije novo, tim pre što je bila planirana eksploatacija MKS 15 godina, tj. do 2013. godine. Danas u programu MKS učestvuje, ako se ne varam, 16 zemalja (SAD, Rusija, 11 zemalja EKA, Kanada, Japan i Brazil). Svaka od zemalja ima svoj interes u vezi roka funkcionisanja MKS (NASA, po nekim izjavama, i do 2030). Različite su ocene efikasnosti MKS u odnosu na uloženi novac (i onaj koji će tek biti uloćen) i realnosti planova u buduće. Možda baš ti „suženi“ planovi utiču na dogovor strana u projektu.