Kalendar je skup pravila koji uredjuje odnose izmedju raznih vremenskih intervala.

Kalendar su izmislili zemljoradnici. Sve dok su nasi preci ziveli od lova i sakupljanja plodova za njih su postojali samo dani. A dani su se racunali po Suncu. Koliko puta se na nebu pojavi Sunce toliko ima dana. Za duzi vremenski period pokazao se Mesec kao vrlo zgodan dar prirode. Mesec prolazi kroz faze u jednakim intervalima: od uskog srpa pa do punog Meseca cetrnaest puta se Sunce pojavi na nebu. Za prvo vreme to je bilo sasavim solidno znanje. Ponekad naidju kisini dani, ponekad nastanu periodi duge zega - ali to je bilo do bogova.

Prva brazda

Medjutim kad su ljudi poceli da se bave zemljoranjom videli su da biljke ipak bolje rode ako se zasade u odredjeno doba i bilo je dobro znati kada ce to da bude. Bilo je dobro znati kada nastupaju periodi zime, kise, vrucine. A trebalo je naci i pocetak od kojeg ce se brojati dani.

Problem pocetka je resen kad je pronadjen gnomon. Nametala su se cetiri dana: onaj kada je dan najkraci a Sunce najnize nad horizontom, onaj kada je dan najduzi i Sunce najvise na nebu ili pak jedan od dva dana kada su i noc i obdanica jednako dugi, a Sunce izlazi tacno na istoku i zalazi tacno na zapadu. Svaki od ova cetiri dana jednako je pogodan za pocetak.

Kad je utvrdjen pocetak trebalo je samo brojati. Ovo brojanje je pokazalo da Mesec prodje dvanaest puta kroz sve svoje faze u tok jednog prirodnog ciklusa, recimo od jednog pa do sledeceg najduzeg dana. Tako je bila utvrdjena nova vremenska jedinica - godina. Utvrdjeni su zatim i pojedini kraci periodi godine, godisnja doba i tako je zapravo nastao kalendar. Bio je to lunarni kalendar posto se vreme merilo po prolasku Meseca kroz svoje faze. Svi stari narodi vremenom su dosli do tog znanja pa su i njihovi prvi kalendari bili lunarni.

Lunarni kalendari imaju neke dobre osobine. Meseceve faze su upadljive, lako uocljive i njihovo pracenje dostupno je svima. Zatim, svaki mesec je pocinjao sa istom fazom Meseca pa je tako racunanje bilo lako. Nije cudo sto je nas satelit obozavan u staro doba kad je ljudima govorio kako tece vreme.

Ali lunarni kalendari imaju veliku manu. Po njima rukovodili su se samo ljudi - sve ostalo, biljke, zivotinje, citava priroda uskladjuju su svoj zivot po Suncu. Biljke cvetaju "po Suncu", a ne po Mesecu.

Problem sa lunarnim kalendarom je dakle u tome sto nije u skladu sa prirodnim ciklusima. Mesec kroz svoje faze prodje za 29,5 dana (zato su meseci u lunarnim kalendarima imali naizmenicno 29 i 30 dana) a to znaci da za dvanaest meseci protekne 354 dana. Medjutim Sunceva godina traje 11 dana duze i ako bismo vreme racunali po lunarnom kalendaru desilo bi nam se da nas kroz vise godina u sred leta zaveje sneg jer i godisnja doba zavise od Sunca a ne od Meseca.

Još o kalendaru:

Kompletna knjiga o kalendaru: ISTORIJA KALENDAR, autor: Draško Dragović

 


Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    1 dan ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 1 dan ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 1 dan ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije

Foto...