Utorak, 24. februar 2026. godine, amfiteatar broj 7 na novosadskom PMF. Nekoliko minuta pre 12 sati iz zvučnika se začuo glas a na platnu se pojavila slika profesore Miroslava Filipovića. Profesor se javio iz Sidneja, najvećeg australijskog grada. Pozdravio je prisutne u sali i zatim održao važno predavanje.

To predavanje u isto vreme prenosilo se i na niškom PMF i tako se simbolično naša zemlja povezala sa svetom – bar što se ovog predavanja tiče.

Za astronomiju ovo vreme je sjajno, rekao je profesor. Moćni astronomski instrumenti pretražuju nebo i zasipaju naučnike obiljem podataka, prodiru u najudaljenija područja svemira, ali ne izbegavaju ni ona najbliža. Čini se sa svakim otkrićem da smo bliže odgovorima na najvažnija pitanja i da ćemo uskoro znati ko smo, odakle smo, kako je svemir nastao i ima li života na još nekim mestima u kosmosu. Istovremeno, sa svakim novim otkrićem, sa svakim prodorom u okean ne znanja, čini se da smo sve dalje i dalje od znanja.

O tome je ugrubo rečeno pričao profesor Filipović. I još je dodao da je se njegovo predavanja nastaviti drugim delom – kada za to bude prilike.

Iskreno, očekivali smo brojniju publiku – jer tema je provokativna, zanimljiva, važna i stvorena baš za intelektualnu publiku kakva se i očekuje na fakultetima. Ali, s druge strane, izgleda da nije ni moglo biti više publike jer je predavanje došlo u sred studentskih obaveza. Sem toga ono je prenošeno na Youtube kanalu. A opet sem svega toga, pa bilo je po dvadesetak slušalaca i u Novom Sadu i u Nišu. Taj članak u Am je posetilo1470 i nešto više čitalaca, a statistika YT govori o blizu dve stotina poseta. Bilo je sigurno i onih koji su predavanje pratili preko Sveta nauke i dugih sajtova koji su prenosili predavanje. Zapravo sve to je odlično.

I još nešto, ovo je tek drugo predavanje fakulteta u beskrajnom ciklusu koji se najavljuje. 

Ukratko: bilo je i u Nišu i u Novom Sadu vrlo prijatno, mnogo smo saznali, mnogo naučili i svi jedva čekamo nastavk. 

ALBUM FOTOGRAFIJA