ažurirano 5.2.2004.

OD KAKO JE IZMIŠLJEN februar je reformatorima kalendara uvek služio kao zgodno meste gde mogu da ispravljaju svoje greške i vrše druge korekcije kalendara. 

U najstarije doba drevnog Rima kalendar je imao svega deset meseci. Šest su trajala po 30 dana, a četiri po 31 dan. Godina je počinjala marta meseca, a završavala se krajem decembra. Nakon decembra dolazio je period koji se jednostavno nije računao, tj. dani se nisu brojali sve do dolaska lepših dana i početka marta. 

Da bi popunio ovu prazninu za vreme zime Numa Pompilije (715?-673?), drugi od sedam rimskih kraljeva, odlučio je da kalendaru doda još dva meseca: januar i februar ali tako da kalendarska godina traje 354 dana. Tada je u upotrebi bio lunarni kalendar (kalendar usklađen sa Mesečevim fazama), a godina po lunarnom kalendaru traje otprilike baš toliko (29,53 X 12 = 354,38) dana. 

Da bi dobio dovoljan broj dana za dva dodatna meseca Numa je od svakog meseca koji je trajao 30 dana oduzeo jedan dan, pa je za dva nova meseca ostalo 56 dana. Trebalo je, dakle, da svaki od ta dva meseca traje po 28 dana. Međutim, u to vreme Rimljani su iz sujeverja izbegavali parne brojeve pa je januaru dodat jos jedan dan. Drugi mesec je ipak ostao na 28 dana, ali, iako se radilo o parnom broju, smatralao se da je to korektno jer je drugi mesec (februar) bio posvećen svetkovini pročišćavanja namenjenog kultu mrtvih.

Taj kalendar je znači trajao 355 dana. Februar je imao 28, mart, maj, jul i oktobar po 31, a januar, april, jun, avgust, septembar, novembar i decembar po 29 dana. Ali godina po tom kalendaru je za nekih 10 dana i nekoliko sati bila kraća od tropske, prave godine i zato je trebalo povremeno tu godinu proširivati umetanjem dodatnih dana. A gde dodati nove dane? Pa, razume se u februar. Svake druge godine izmedju 23. i 24. februara dodavan je još jedan mesec koji se zvao mercedonius a koji se satojao jedanput od 27, a drugi put od 28 dana.

Nije uopšte čudo što je takav kalendar pretrpeo novu reformu.

To se dogodilo 45. godine pre naše ere kada je kalendar počeo da se pravi prema kretnju Sunca (solarni kalendar). Prvo je trebalo dodati nešto dana kako bi se kalendar uskladio sa prirodnim pojavama. Naravno novi dani su umetnuti u februar. (dodati su posle 23. februara). 

Pošto je godina po ovom kalendaru kraća od prave godine za nekih 1/4 dana odlučeno je da svaka četvrta godina bude prestupna. Prestupni dan se dodaje, naravno, februaru. U to vreme mnogi meseci su pretrpeli izvesne promene, pa je i februar postao veći za jedan dan te je imao 29 dana (30 prestupne godine). Pošto je reformu kalendara inicirao Julije Cezar kalendar je dobio ime: Julijanski kalendar.

Nešto kasnije, 44. godine pre n.e. Senat je doneo odluku da mesec Quintilis u čast Cezara, dobije naziv Julius (jul), a 8. godine i Sextilis je promenio ime u Augustus (avgust), po Cezarovom usvojenom sinu i nasledniku Oktavijanu Avgustu. Mali problem je bio sto je Avgustov mesec imao samo 30 dana, a jul 31. Čitava stvar je re?ena tako ?to je od februara oduzet jedan dan i pridodat avgustu.

Takvo stanje se zadržalo do danas. Ili možda do neke nove reforme.

A tokom istorije u februaru se dogodilo i ovo:

 

1917. (po starom kalendaru 23. februara, inače 8. mart po novom kalendaru) izbila je Februarska revolucija u Rusiji u kojoj je srušena monarhija i ustanovljena Privremena vlada. Ova revolucija je bila samo uvod u čuvenu Oktobarsku revoluciju posle koje će sve biti malo drugačije.

 

1943. - Drugog februara okončana je jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, čuvena Staljingradska bitka. Bitka je započela je 23. VII 1942. vodila sa na površini od 100 000 kv. km i u njoj je učestvovalo više od 2 miliona vojnika sa 20 hiljada topova i minobacača, oko 2 hiljade tenkova i oko 2 hiljade aviona. U Staljingradskoj bitiki snage Sovjetskog Saveza su uspele da odbrane Staljingrad (danas Volgograd) od nemačke ofanzive i zatim da nanesu prvi veliki poraz Hitlerovim snagama u čitavom ratu.

 

1971. - Petog februara te godine u području kratera Fra Mauro na Mesecu sleteo je Apolo 14 sa trećom ljudskom posadom koja je ikad posetila naš satelit. Na površini Meseca članovi misije su proveli 33 sata i 31 minut. Pokupili su 42,9 kg uzoraka Mesečevog tla, kući su krenuli 6. februara i sleteli na Zemlu tri dana kasnije, 9. februara 1971.