Victor Blanco, portorikanski astronom koji je pomogao u gradnji velike postaje američke nauke, opservatorije Cerro Tololo u Čileu, i 14 godina je vodio kroz revoluciju, kontrarevoluciju i ekonomske turbulencije, umro je 8. marta. Imao je 92 godine, a živeo je u Vero Beachu, na Floridi.
Svi svetski astronomi se slažu da će dr Blanko biti upamćen po svojim naučnim, političkim i menadžerskim sposobnosti da kao direktor opservatorije otvori južno nebo kao novo polje za sveobuhvatna naučna istraživanja.
Kada su se američki astronomi zabrinuli da će pobedom marksističke vlade na čelu sa Salvadorom Aljendeom 1970. biti ugrožen njihov plan da naprave najveći teleskop na južnoj polulopti u to vreme – prečnika 158 inča (4,1 m) – dr Blanko je bio taj koji je predsedniku Aljendeu objasnio šta to Amerikanci žele da naprave na njihovim planinama.
A kada je tri godine kasnije Aljendea smenila vojna hunta na čelu sa generalom Augustom Pinočeom, i započela sa odredima smrti, otmicama, štrajkovima i restrikcijama, dr Blanko se sukobio sa Pinočeom kada je ovaj zatražio da poseti opservatoriju ali da mu prethodno dostavi spisak zaposlenih Čileanaca i njihova politička opredeljenja. Dr Blanko je protestvovao jer je smatrao da je to neadekvatno mešanje politike.
„General Pinoče je ipak posetio Cerro Tololo,“ napisao je prošle godine Blanko u sećanjima na svoj život objavljenim u „Godišnjoj reviji za astronomiju i astrofiziku“, „a mi smo morali da sklonimo one službenike za koje smo znali da su podržavali Aljendea.“
I pored svih nedaća, opservatorija je ipak ostala otvorena. Južno nebo nudi mnogo uzbudljivih slika vasione, kao što je središte naše galaksije i prateći oblaci zvezda i jata. Ali kroz istoriju, najveći broj astronoma živeo je na severu i imao je malo uvida u ta čuda na jugu.
Krajem pedesetih i početkom šezdesetih, astronomi su bacili oko na visoke i suve planine Čilea. Opservatorija Cerro Tololo, osnovana 1961. na severu Čilea, nastala je saradnjom američke Nacionalne naučne fondacije (NSF), konzorcijuma koledža nazvanog Udruženje univerziteta za astronomska istraživanja (AURA), i Čileanskog univerziteta.
Veliki deo obaveza dr Blanka sastojao se u iznalaženju načina kako sarađivati sa svim tim disparatnim elementima tokom gradnje puteva i pratećih objekata. „Viktor je imao veliki osećaj za diplomatiju i običaje,“ priča Robert Kirshner, astronom Harard-Smitsonijanovog centra za astrofiziku, koji se seća da su dr Blanko i njegova supruga Beti, takođe astronom, imali spisak svih parova kojima su pomogli da stupe u brak.
Dr Blanko je takođe pomogao i u gradnji velikog reflektujućeg teleskopa, blizanca već izgrađenog i montiranog na Kitt Peak National Observatory (KPNO) u Arizoni, koji je takođe pokrenula Nacionalna naučna fondacija. Teleskop je završen 1975. godine, a dr Blanko je pomagao u njegovom podešavanju i testiranju. Bio je to početak južnoameričke astronomije.
Investicija u Cerro Tololo isplatila se već 1987. kada se sjajna eksplozija supernove u Velikom Magelanovom oblaku dogodila njima praktično iznad glave. Svi astronomi su navalili u Čile, sakupljajući dragocene podatke još uvek zakopane iza nasilne smrti najmanje jedne zvezde.
Deceniju kasnije, opservatorija je odigrala ključnu ulogu u otkriću da je za širenje kosmosa verovatno kriva misteriozna tamna energija. To otkriće je tada potreslo čitavu fiziku i svetsku astronomiju.
Viktor Manuel Blanko rođen je 10. marta 1918. u Gvajami, u Portoriku, kao jedno od devetoro dece lokalnog policajca. Kao klinac sa astronomskim snovima, pomagao je roditeljima u uzgoju svinja i svakom davao imena po asteroidima, dok bi uveče iza kuće posmatrao nebo teleskopom koji je sam napravio. Upisao se na lokalni koledž sa namerom da studira medicinu, sve dok mu jedan diplomirani student sa Univerziteta u Čikagu nije probudio već zaboravljenu ljubav prema zvezdama.
Ubrzo se prebacio u Čikago, ali pre nego što je stigao da diplomira stigao mu je poziv za vojsku i učestvovanje u Drugom svetskom ratu, te je 6 godina proveo na popravkama i podešavanjima radarskih detektora i proučavanju atmosferskih efekata na radarske talase. Imajući razumevanja za njegov vojni staž, koledž mu je dao diplomu, a on je upisao kalifornijski Berkli. Doktorirao je 1949. godine.
Nakon 6 godina rada u Klivlendu, dr Blanko odlazu u Mornaričku opservatoriju, gde radi kao direktor programa za utvrđivanje položaja zvezda. Taj posao je napustio 1967. da bi postao drugi upravnik opservatorije Cerro Tololo.
Posao je napustio 1981. nakon 14 godina službovanja, ali je nastavio istraživanja na Cerru.
Tokom rata oženio sa Cicely Brooks, ali se kasnije razveo. Iz tog braka je imao sina Daniela, a sa drugom suprugom, Betty, dobio je i dva posinka i tri unuka. Iako 4-metarski teleskop sa Cerro Tolola više nije najveći na južnoj polulopti, i dalje je u samom vrhu za istraživače. Opremljen specijalnom digitalnom „kamerom za tamnu energiju“, konstruisanom u Nacionalnoj akceleratorskoj laboratoriji Fermi iz Ilinoisa, teleskop će ove godine proučavati oko 300 miliona galaksija u naporima da utvrdi efekte tamne energije na evoluciju univerzuma.
U ceremoniji organizovanoj 1995. godine, teleskop je nazvan Viktor M. Blanko.
Kompleks teleskopa Cerro Tololo se nalazi na visini od 2.200 m. Tu se još nalaze teleskopi prečnika 1,5 m, 1,3 m, 0,9 m, kao i sistemi kamera. Pola milje od vrha se nalazi i reflektor od 24 inča koji pripada Lowellovoj opservatoriji. Ako bude love, ovde se planira i novi reflektor prečnika 8 metara!