Manifest Bertranda Rasela i Alberta Ajnštajna kojim pozivaju na mirno reševanje svih međunarodnih sukoba objavljen je u Londonu 9. jula 1955. godine. Albert Ajnštajn je umro pre nego što je Manifest objavljen, 18. aprila 1955. godine. Ovo su odlomci iz Manifesta birani na osnovu aktuelne opasnosti od nuklearnog rata.

 „Ovom prilikom ne govorimo kao pripadnici ove ili one nacije, kontinenta ili veroispovesti, već kao ljudska bića, pripadnici vrste Čovek, čije je dalje postojanje neizvesno.

Skoro svako ko je politički svestan ima jaka osećanja prema jednom ili više od ovih pitanja; ako možete želimo da ostavite po strani takva osećanja i smatrate se samo pripadnicima biološke vrste koja ima izuzetnu istoriju i čiji nestanak niko od nas ne može poželeti.

Trudićemo se da koristimo reči koje se ne bi odnosile samo na neke, a na druge ne. Svi su podjednako u opasnosti i, ako se opasnost shvati, postoji nada da je možemo kolektivno sprečiti.

Moramo naučiti da razmišljamo na nov način. Moramo da naučimo da se pitamo, a ne koje korake možemo da preduzmemo da bismo podržali vojnu pobedu grupe koja nam je draža, jer takvih koraka više nema; pitanje koje moramo sebi da postavimo je: koji se koraci mogu preduzeti da bi se sprečilo vojno nadmetanje koje može biti pogubno za sve strane?

Albert Ajnštan i Robert Openhajmer

Mnoga upozorenja su izrečena od strane eminentnih naučnika, vlasti i vojnih stratega. Niko od njih neće reći da su najgori rezultati izvesni. Ono što kažu je da su ovi rezultati mogući i niko ne može biti siguran da neće biti ostvareni. Još nismo otkrili da stavovi stručnjaka o ovom pitanju u bilo kom stepenu zavise od njihove politike ili predrasuda. Oni zavise samo, koliko su naša istraživanja pokazala, od obima znanja određenog stručnjaka. Našli smo smo da su ljudi koji najviše znaju najtmurniji.

Evo, dakle, problema koji vam predstavljamo, surovog, užasnog i neizbežnog: hoćemo li okončati ljudski rod, ili će se čovečanstvo odreći rata? Ljudi se neće suočiti sa ovom alternativom jer je tako teško ukinuti rat.

Ukidanje rata zahtevaće neodgovarajuća ograničenja nacionalnog suvereniteta. Ali razumevanje situacije možda više od svega ometa to što je sam izraz „čovečanstvo“ nejasan i apstraktan. Ljudi jedva da mogu da zamisle opasnost za sebe i svoju decu i unuke, a kamoli za čovečanstvo koje ne shvataju jasno. Jedva se mogu naterati da shvate da su oni, pojedinačno, i oni koje vole, u neposrednoj opasnosti da nestanu u agoniji. I zato se nadaju da se nastavak rata može dozvoliti pod uslovom da je moderno oružje zabranjeno.

Ova nada je iluzorna. Kakvi god da su sporazumi o neupotrebljavanju H-bombi postignuti u vreme mira, oni se više neće smatrati obavezujućim u vreme rata, i obe strane bi proizvodele H-bombe čim rat izbije, jer, ako je jedna strana proizvodila bombe, a druga nije, strana koja ih je proizvodila neizbežno bi pobedila.

Pred nama je, ako izaberemo, stalni napredak u sreći, znanju i mudrosti. Hoćemo li umesto toga izabrati smrt jer ne možemo zaboraviti svoje svađe? Apelujemo kao ljudska bića na ljudska bića: setite se svoje ljudskosti, a zaboravite ostalo. Ako to možete učiniti, put ka novom Raju je otvoren; ako ne možete, pred vama je pretnja od sveopšte smrti.“

Da, setimo se svoje ljudskosti a zaboravimo sve ostalo!!!

Izvor: Bulletin of the Atomic Scientists 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić