Da li je konačno otkrivena jedna visokorazvijena civilizacija? Daleko naprednija i moćnija od ove naše? Ona koja je u stanju da efikasno koristi energiju matične zvezde? Da li je nakon hiljada godina našeg traganja za vanzemaljskim životom takav jedan otkriven na 1480 svetlosnih godina daleko od nas? Pa, zapravo to još ne znamo. 

Naš problem s vanzemaljcima je taj što su oni ili suviše sitni, ili suviše daleko ili ne postoje. Iz bilo kog od tih razloga mi ih ne vidimo i pored svih napora koji ulažemo da ih otkrijemo. A pošto nam nikako ne uspeva da sa njima ostvarimo kontakt treće vrste (tj. neposredni kontakt) moramo da se dovijamo kako da ih pronađemo. Naučnici traže njihove tragove. Svaki život ostavlja trag o sebi, o svom postojanju. Jednostavni organizmi menjaju svoju okolinu time što je razgrađuju hraneći se ili tako što u atmosferu ispuštaju gasove koji su produkt života. U procesu raspadanja živih organizama u atmosferu se otpuštaju i izvesne količine amonijaka, pa kada u nekoj atmosferi detektujete amonijak, to možete protumačiti kao mogući znak života.

Ali kako da otkrijemo život oko dalekih zvezda, tamo gde nismo u mogućnosti da izučavamo atmosferu planete? Pa, moguće je, kako naučnici pretpostavljaju, ako se radi o visoko razvijenoj civilizaciji. Takva bi ostavljala upadljivije tragove svoje egzistencije, one koji se vide čak i sa vrlo velikih rastojanja. Takva civilizacija bi morala da troši ogromne količine energije što ne bi moglo da ostane neprimetno. Do sada takvi znaci života, i pored agilne pretrage neba, nisu uočeni. Nigde.

A možda i jesu. Već neko vreme pažnju naučnika privlači zvezda KIC 8462852. KIC je akronim za Kepler Input Catalog, a to je katalog od 13,2 miliona objekata koji je napravljen za potrebe istraživanja Svemirske opservatorije Kepler (a koja, kao što sigurno znate, traga za vansolarnim planetama). To je zvezda F-tipa, magnitude 11,7, smeštena u sazvežđu Cygnus (Labud) 1480 svetlosnih godina daleko od nas. Ona ima nešto veću masu od mase Sunca (1,43 puta) i takođe nešto veći poluprečnik (1,58 puta). Isto tako sa svojih 6750 K nešto je toplija od Sunca (5700 K). Ono što je čudno i zbunjujuće kod ove zvezde jeste njena neobična i neobjašnjiva promena sjaja, o čemu je septembra prošle godine objavljen elektronski članak na arXiv.

KIC 8462852 u infracrvenom i ultraljubičastom (Wikipedia)

Radi se o malim, čestim neperiodičnim opadanjima sjaja i to između dva znatno jača koji se dešavaju u periodu od 750 dana. Snažan pad sjaja je zabeležen još 5. marta 2011. kada je zvezda potamnela za čak 15%, a zatim 20. feburara 2013. kada se dogodio još veći pad sjaja od 22%.  Naučnici poređenja radi govore da bi planeta veličine Jupitera zatamnila zvezdu te veličine za svega 1% što govori da ovaj pad ne izaziva planeta, već nešto znatno veće, čak do polovine prečnika same zvezde.  

Promene sjaja zvezda su dobro izučene, znaju im se uzroci i astronomi na osnovu krive sjaja lako mogu da utvrde šta je do nje dovelo. Problem sa ovom zvezdom je što se radi o takvim fluktuacijama sjaja koje jednostavno nemaju objašnjenje. Za sad postoje samo nedovoljno ubedljive hipoteze. Po jednoj moglo bi se raditi o krhotinama komete sa veoma ekscentričnom putanjom. Po drugoj radi se o telima male mase koja se formiraju u blizini zvezde na bliskoj orbiti. Možda je u pitanju, kako neki sugerišu, interstelarna prašina, niz gigantskih planeta sa veoma velikim prstenovima, grupa gravitaciono zarobljenih asteroidi itd. sve su to logične pretpostavke, ali ni jedna ne izaziva istu krivu sjaja kakvu nam šalje ova zvezda. I sve se te pretpostavke, polako, nakon analiza, odbacuju.

Na kraju je ostalo još jedno moguće rešenje, mada ni ono nije dovoljno dobro potkrepljeno dokazima. Moguće je, smatraju neki astronomi, da se radi o veštačkoj megastrukturi koja obavija zvezdu! Nešto kao Dajsonova sfera, ili možda BAŠ Dajsonova sfera.

Dajsonova sfera je sistem satelita koji orbitiraju oko zvezde i zapravo je sasvim okružuju. Mogućnost postojanja ove sfere je predložio Friman Dajson pa otuda i ime, a radi se o strukturi koja je rezultat velike i trajne potrebe tehnološki napredne civilizacije da što više koristi energiju matične zvezde. Tragajući za visokorazvijenim civilizacijama astronomi i drugi istraživači traže upravo takve strukture duboko u svemiru.

Dakle, da li je to u pitanju? Da li je konačno otkrivena jedna visokorazvijena civilizacija? Daleko naprednija i moćnija od ove naše? Ona koja je u stanju da efikasno koristi energiju matične zvezde? Da li je nakon hiljada godina našeg traganja za vanzemaljskim životom takav jedan otkriven na 1480 svetlosnih godina daleko od nas? Pa, zapravo to još ne znamo. Ovo je možda prvi znak jedne takve civilizacije, ali – još uvek prilično nepouzdan znak. Zašto? Pa zato što nisu uočeni nikakvi drugi prateći, a neminovni efekti postojanja takve civilizacije. Oktobra 2015. SETI institut je objavio da nakon dvonedeljnog istraživanja nije pronašao nikakve dokaze emitovanja relevantnih radio signala koji bi dolazili od pomenute zvezde.

Ako vanzemaljska civilizacija tamo negde i postoji, nekako uspeva da se i dalje uspešno skriva od nas. Ali jedno je sigurno, zvezda KIC 8462852 će biti predmet pažljivog ispitivanja i sledećih godina te ćemo možda, jednog dana, čitati zaista uzbudljive vesti o njoj i njenom planetarnom sistemu.

Kriva sjaja zvezde KIC 846852 zabeležena od 5. marta 2001. do 17. aprila 2013.	5. mart 2011. (792 dab keplerovog posmatranja)	28. februar 2013 (1519. dan Keplerovog posmatranja)	17. april 2013. (1568. dan Keplerovog posmatranja)

Tipovi civilizacija:  CIVILIZACIJE