Astronautika: istorija

Šta je to ESA?

ESA je evropski put u kosmos. Misija ESA-e je da oblikuje razvoj evropskih svemirskih sposobnosti i da osigura da investiranje u svemirska istraživanja bude u korist građana Evrope.

Koordinacijom finansijskih i intelektualnih resursa svojih članova ESA pokreće i sprovodi programe koji daleko prevazilaze mogućnosti bilo koje pojedinačne evropske države.

Zadaci

Zadatak ESE je da uobliči evropski svemirski program i sprovede ga u delo. Projekti Agencije su dizajnirani da istraže planetu Zemlju, njeno svemirsko okruženje, Sunčev sistem i univerzum uopšte. Zadatak ESA-e je i da razvija tehnologije i servise zasnovane na satelitima i da unapređuje evropsku industriju. ESA tesno sarađuje sa svemirskim organizacijama izvan Evrope.

Članak iz Astronomije broj 23 januar - februar 2007

Članice

ESA ima 17 država članica. To su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Norveška, Portugalija, Španija, Švajcarska, Švedska i Velika Britanija.

Kanada, Mađarska i Češka učestvuju u nekim projektima ESA-e na osnovu ugovora o saradnju.

Nisu sve zemlje Evropske unije članice ESA-e, ali ni sve članice ESA-e nisu članice Evropske unije. ESA je potpuno nezavisna organizacija, mada održava bliske veze sa EU. Obe organizacije dele zajedničku strategiju za svemir i zajedno razvijaju evropsku svemirsku politiku.

Sedište ESA-e je u Parizu i tu se gde donose glavne odluke o politici organizacije i programima. ESA takođe ima i svoje centre u više država Evrope. Svaki centar ima svoje odgovornosti.

Centri

EAC, European Astronauts Centre, Cologne, Nemačka. Centar za treniranje astronauta za buduće misije.

ESAC, European Space Astronomy Centre, Vilja de Kastiljo, Španija. Naučni operativni centar za celokupnu astronomiju Agencije, i planetarne misije zajedno sa naučnom arhivom.

ESOC, European Space Operations Centre, Darmstad, Nemačka. Kontrola satelita u orbiti

ESRIN, ESA Centre for Earth Observation, Frascati, Italija. Prikupljanje, čuvanje i distribucija podataka sa satelita za osmatranje Zemlje i centar za informatičke tehnologije.

ESTEC, European Space Research and Tehnology Centre, Noordwijk, Holandija. Centralno mesto za dizajn većine letelica ESA-e i tehnološki razvoj.

Takođe, ESA ima kancelarije u Belgiji, SAD i Rusiji; lansirnu bazu u Francuskoj Gvajani; zemaljske i prateće stanice u raznim područjima sveta.

Zaposleni

Ukupan broj zaposlenih u ESA-i oko 1900 (februar 2005.). Visoko kvalifikovani ljudi iz svih zemalja članica ESA-e. To su inžinjeri, specijalisti informatičke tehnologije i administrativno osoblje.

Finansiranje

Glavni izvor finansiranja osnovnih programa ESA-e su doprinosi država članica na osnovu njihovog bruto nacionalnog proizvoda. Pored ovih, ESA ima i opcione programe. Svaka zemlja članica sama odlučuje u kojim programima će učestvovati i sa koliko finansijskih sredstava.

Budžet

Budžet ESA-e za 2006. godinu iznosi 2,904 milijardi eura. ESA radi na osnovu geografskog povraćaja sredstava. To znači da se uložena sredstva svake članice u projekte ESA-e gotovo u celini vraćaju njenoj industriji.

Koliko to košta?

Po glavi stanovnika investiranje ESA-e je neznatno. U proseku, svaki građanin članice ESA-e kroz porez plaća cenu jedne ulaznice za bioskop. Građani SAD finansiranje istraživanje svemira košta četiri puta više.

Uprava

Savet ESA-e je upravno telo koje određuje osnovne smernice razvoja evropskog svemirskog programa. Svaka članice ima svog predstavnika u Savetu i jedan glas bez obzira na veličinu i učešće u finansiranju ESA-e.

Agencija ima generalnog direktora koga bira Savet svake četiri godine. Svaki pojedinačni istraživački sektor ima svoj direktorijum koji je neposredno odgovoran generalnom direktoru. Sadašnji generalni direktor je Jean – Jasques Dordain.

Adresa

European Space Agencu
8-10 rue Mario Nikis
75738 Paris
Cedex 15
France