Ima već nekoliko dana od kako je Vojadžer 1 upao u neku vrstu funkcionalne psihoze. Problem je nastao na jednom od tri kompjutera i to onom koji se brine o podacima o letu (flight data system - FDS). Letelica prima i izvršava sve komande poslate sa Zemlje, ali FDS ne komunicira pravilno sa jednim od podsistema sonde zbog čega se nikakvi naučni i inženjerski podaci ne šalju na Zemlju.
Artistička ilustracija letelice Voyager tokom prolaska pored valikih planeta
FDS je dizajniran tako da prikuplja podatke sa naučnih instrumentara, kao i inženjerske podatke o zdravlju i statusu svemirskog broda. Zatim te podatke kombinuje u jedan paket podataka koji prosleđuje na Zemlju. Podaci se šalju u binarnom kodu (dakle radi se o jedinicama i nulama što čini osnovu kompjuterskog jezika).
Nedavno je međutim uočeno da Vojadžer 1 na Zemlju šalje povećan broj ali potpuno besmislenih podataka zbog čega su operateri pokušali da FDS resetuju i vrate na prethodno, ispravno stanje. Međutim sa letelice i dalje stižu neupotrebljivi podaci.
S obzirom da se letelica sada nalazi veoma daleko, preko 24 milijardi kilometara od nas, svaka komanda s Zemlje do nje stiže tek posle 22,5 sata, a to znači da inženjeri za najobičniju komunikaciju moraju da čekaju 45 sati u koje vreme pošalju instrukciju i zatim dobiju povratni odgovor. Tek tada mogu da zaključe da li je letelica odgovorila smisleno.
Letelica je lansirana sa Zemlje 1977. godine. Dve nedelje posle toga u svemir je poleteo i blizanac Vojadžer 2. Zajedno, te dve letelice lete svemirom i rade najduže u celoj istoriji astronautike.
Ova vremešnost letelice je poseban problem jer je tehnologija znato unapređenja zadnjih decenije te inženjeri moraju da kopaju po pola veka starim dokumentima da bi shvatili neke od problema letelice. Jer te dokumente su pisali inženjeri pre pola veka i to inženjeri koji nisu mogli da predvide neke od današnjih problema sa kojima se susreće letelica. Jasno je da u tom galimatijasu nije lako snaći se.
Više: NASA
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
