feljton
Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?
Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.
Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
'Буран'je započeo svoj jedninstveni trijumfalni let tačno prema ciklogramu – komanda 'Контакт подъема'[1] značila je kidanje poslednje komunikacije između rakete i startnog kompleksa (u tom momentu, raketa je već bila na visini oko 20 cm) – sat je pokazivao 06:00:1,25 po moskovskom vremenu.
[Zvučni zapis starta 'Energije'wav/MP3)]
Cikogram leta orbitnog broda 'Буран'15.11.1988.
|
Vreme |
Оperacija |
|
|
23:00-03:00 |
Punjenje rakete komponentama goriva |
|
|
03:15 |
Kraj punjenja orbitnog broda |
|
|
03:00-05:35 |
Теrmostatiranje[2]komponenti goriva |
|
|
03:00-05:00 |
Priprema i unošenje operativnih podataka za lansiranje |
|
|
04:00-06:00 |
Теlevizijski prenos sa kosmodroma Bajkonur |
|
|
05:00-05:10 |
Priprema zemaljskih instrumenata kompleksa autonomnog upravljanja |
|
|
05:11 |
Početak rada kompleksa autonomnog upravljanja prema ciklogramu |
|
|
05:45 |
Uključenje kompleksa aparature sredstava za zaštitu od havarije |
|
|
05:50-06:00 |
Priprema motora rakete-nosača za lansiranje |
|
|
05:50 |
Коmanda 'Пуск' (Start)[3] |
|
|
05:58:49.50 |
Uključivanje sistema za precizno upravljanje tokom leta |
|
|
05:59:09 |
Odvajanje od sistema za fiksiranje na startnom postolju |
|
|
05:59:50.10 |
Paljenje motora drugog stepena('блока Ц')РД-0120 |
|
|
05:59:56.30 |
Paljenje motora prvog stepena РД-170 |
|
|
05:59:59.50 |
'Glavna komanda' motorа РД-170 |
|
|
06:00:01.25 |
S Т А R Т (stiže komanda 'Контакт подъема') |
|
|
06:00:05 |
Početak planiranog skretanje rakete[4] |
|
|
06:00:06-06:00:18 |
Planirani manevar rolovanja zakete za 28,7° |
|
|
06:00:30-06:02:11 |
||
|
06:00:39-06:01:15 |
Droseliranje motora РД-170radi umanjenja dinamičkog potiska |
|
|
06:01:49.50 |
Droseliranje motora РД-170radi ograničenja naprezanja do 2,95 g |
|
|
06:02:11 |
Prevođenje motora РД-170na konačni stepen potiska (49,5%) |
|
|
06:02:23.95 |
Isključivanje motora prvog stepena РД-170 |
|
|
06:02:25.85 |
Odbacivanje parablokova[6] I stepena (H=53 km, brzina 1,8 km/sеc.) |
|
|
06:00-06:10 |
Теlevizijski prenos |
|
|
06:00-06:20 |
Zona radiovidljivosti u prvom krugu |
|
|
06:06:53 |
Droseliranje motora РД-0120radi ograničenja naprezanja do 2,95 g |
|
|
06:06:58 |
Pad 'блоковa А'(prvi stepen) na udaljenosti od 426 km od startnog kompleksa.[7] |
|
|
06:07:21.50 |
Prevođenje motora РД-0120na konačni stepen potiska |
|
|
06:07:47.80 |
Isključivanje motora РД-0120 |
|
|
06:08:02.80 |
Odvajanje orbitnog broda od rakete (H=115 km), ulazak u orbitu (apogej 154,2 km); proračunato udaljenje mesta pada 'блока Ц' 19.500±1200 km, širina pojasa u rejonu pada 240 km |
|
|
06:11:28 |
Prvo uključenje motora orbitera: vreme rada 67 sec., impuls 66,7 m/sec. |
|
|
06:22-06:46 |
Теlevizijski prenos |
|
|
06:44-06:52 |
Zona radiovidljivosti u prvom krugu |
|
|
06:46:07 |
Drugo uključenje motora orbitera: vreme rada 40 sec., impuls 41,7 m/sec. |
|
|
06:46:48 |
Ulazak u orbitu oko Zemlje sa parametrima: 256/252 (prema drugim podacima263/251) km, period 89,45 min., nagib 51,6° |
|
|
07:28-07:53 |
Zona radiovidljivosti u drugom krugu |
|
|
07:29-07:40 |
Теlevizijski prenos |
|
|
07:54-08:18 |
||
|
08:17-08:25 |
Zona radiovidljivosti u prvom krugu |
|
|
08:20:07 |
Oključenje motora orbitera radi kočenja: vreme rada 158 sec., impuls 162,4 m/sec. |
|
|
08:45-08:53 |
Zona radiovidljivosti u delu spuštanja |
|
|
09:14-09:23 |
||
|
08:50-09:40 |
Теlevizijski prenos |
|
|
08:51-09:18 |
Аerodinamičko kočenje orbitera (оd 100 km do 20 km); uspostavljanje veza sa stanicama za praćenje u rejonu sletnog aerodroma (visina oko 50 km) |
|
|
09:18-09:22 |
Predsledno manevrisanje orbitnog broda (do visine od 4 km) |
|
|
09:22-09:23 |
Priprema orbitera za sletanje |
|
|
09:23-09:25 |
Rulanje po sletnoj pisti (kontakt 09:24:42) |
|
|
09:25:24 |
zaustavljanje orbitnog broda 'Буран' (rulanje 1620 m) |
|
Jako zanimljiv ruski film o lansiranju, letu i sletanju 'Буранa'. Pogledaj.
Slika lansiranja je bila blještava i nestvarna. Snažni reflektori oko lansirnog kompleksa su isčezli u užarenim oblacima ispusnih gasova iz 20 moćnih motora ukupnog potiska preko 3.500 tona, iz kojih je polako izranjala raketa, kao neka kometa sa sjajnim jezgrom i repom okrenutim ka zemlji! Ali sve to je trajalo jako kratko. Posle nekoliko sekundi, samo je zamiruća zakrpa svetlosti na sloju niskih oblaka svedočila o mahnitoj sili koja je odnela 'Буранa'kroz oblake. Na zavijanje vetra nadovezivao se tutanj koji kao da je dolazio odasvud, odbijajući se o sive oblake...
Posle 5 minuta, kompleks 'Энергия-Буран'je započeo 'pitch manevar'(manevar propinjanja), a sekundu kasnije i 'roll manevar'(manevar valjanja), okrenuvši se za 28,7 stepeni.
Nadalje, samo je nekoliko ljudi neposredno promatralo let 'Буранa'– bila je to posada transportera 'Ан-26'koji je uzleteo sa aerodroma 'Krajnji', kroz čije bočne prozore su trojica operatora sa Centralne televizije snimala događaj, i ekipa iz 'МиГа-25', koja je snimala iz stratosfere i zabeležila odvajanje parablokova prvog stepena...
30 sekundi posle uzletanja, započeto je droseliranje motora II stepena do 70% punog potiska, posle 9 sekundi i motora I stepena.
Sistem upravljanja je uveo raketu tačno unutar proračunatog koridora, bez ikakvih korekcija. Svi prisutni u sigurnosnom bunkeru na aerodromu, odakle se sprovodila kontrola leta, gledali su u monitore bez daha...
- sekunda – završeno je droseliranje potiska 4 motora II stepena ('Блокa Ц') i oni su ušli u osnovni režim[8]. U 109. sekundi ponovo je smanjen 'gas', da bi se opterećenje zadržalo u granici do 2,95 g, a posle 21 sekundu započeto je prebacivanje motora I stepena režim konačnog potiska (49,5%).
Proteklo je još 13 sekundi, a preko razglasa je objavljeno: 'Isključuju se motori prvog stepena!'Faktički, komanda o isključivanju motora blokova 10A i 30A stigla je u 144. sekundi leta, a o isključivanju blokova 20A i 40A posle sledećih 0,15 sekundi. Isključivanjem suprotnih motora, sprečeno je stvaranje momenata u kretanju rakete i obezbedilo otsustvo oštrih promena u opterećenju.
Posle 8 sekundi, na visini od 53,7 km pri brzini 1,8 km/sec. (~6480 km/h), došlo je do odbacivanja parablokova[9], koji su posle 4,5 minuta pali 426 km od kosmodroma.
U četvrtom minutu leta, sa desnog ekrana u Glavnoj sali podmoskovskog Kontrolnog centra, na kome su praćeni podaci o letu, isčezla je slika sa osnovnim etapama manevra povratka – posle 190. sekunde leta, u slučaju bilo kakve anomalije, manevar povratka na sletni aerodrom u Bajkonuru je posto nemoguć.
Osnovne dinamičke operacije i sve etape leta 'Бурана'možeš da posmatraš i na svom računaru posredstvom ovog zgodnog skrinsejvera. Desno je snimak iz kabine orbitera.
[1]Senzor koji detektuje odvajanje rakete od startnog postolja, tzv. 'Блока Я'.
[2]Održavanje kriogenih komponenti goriva na zadatoj temperaturi do lansiranja.
[3]Početak pumpanja komponenti goriva u raketne motore.
[4]Raketa prilikom uzletanja izvršava 'pitch manevar' (manevar propinjanja) kojim zauzima odgovarajući položaj za izlazak na proračunatu orbitu. to radi zu pomoć kardanskog pomeranja mlaznica motora.
[5]Od nem. drosseln– gušiti, ograničiti. Odno si se na smanjivanje potiska motora tako što se računarski smanjuje dotok mešavine goriva u komoru za sagorevanje. To se radi da se raketa ne bi raspala, jer prebrzo ubrzava a otpor vazduha je sve veći a i težina rakete se još uvek meri u hiljadama tona.
[6]Elem, prvi stepen rakete su činila 4 bočna bloka dužine 38 metara (zapravo dorađene varijante I stepena rakete-nosača 'Зенит'). Ti blokovi su povezani u parovima, i to se naziva 'parablokobima'. Oni su se odvajali od rakete zajedno, kao celina, a tek onda, posle nekoliko sekundi, odvajaju se na pojedinačne bustere.
[7]Kako je sve to izgledalo pre skoro 20 godina; ne smem ni da pomislim kako je to danas...
[8]Kasnija analiza telemetrije posle leta pokazala je da je senzor požara bio greškom 'zaslepljen' plamenovima iz motora, zboz čega je u repnom delu centralnog, II stepena, došlo do otvaranja drenažnih kanala, što je bilo predviđeno kao deo rada protivpožarnog sistema rakete da bi se smanjio pritisak u motorima. Zbog greške senzora, još na startu je protivpožarni sistem je započeo da produvava motorni otsek Ii stepena inertnim gasom brzinom od 15 kg/sec., zbog čega je od 70. sekunde leta čitava količina gasa potrošena, te je dalji let protekao zapravo bez protivpožarnog sistema. Srećom, nije bio potreban...
[9]Rekao sam da u ovom textu neću da se bavim raketom, ali ovoliko moram, da bi se shvatlila njena veličina. Blokovi I stepena su imali dimenzije 38,3×3,9 m, ukupno su nosili 1220-1240 t goriva, a prilikom odbacivanja bili su u kupno teški oko 240 t.
Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
