Astronautika: istorija

Priredio Dragan Tanaskoski

Dva lica jednog genija

Isak Njutn je ukorenjen u kolektivnoj svesti kao otac moderne nauke, paragon racionalne misli čija su otkrića utemeljila naše razumevanje fizičkog univerzuma. Njegovo ime je sinonim za zakone kretanja, gravitaciju i svetlost — stubove na kojima počiva doba prosvetiteljstva. Međutim, ova univerzalno prihvaćena slika, iako tačna, predstavlja samo polovinu čoveka. Manje poznata, ali podjednako duboka, jeste stvarnost njegove doživotne posvećenosti teologiji i biblijskom proročanstvu. Strateški značaj istraživanja ove druge, skrivene strane Njutnovog intelekta leži u prevazilaženju karikature i razumevanju jedinstvenog pogleda na svet čoveka koji nije video sukob između zakona fizike i Božje reči.

Teza ovog eseja jeste da za Isaka Njutna naučno istraživanje i biblijsko proučavanje nisu bili kontradiktorni poduhvati, već komplementarne metode u jedinstvenoj, sveobuhvatnoj potrazi za razumevanjem božanskog poretka univerzuma. Njutn nikada nije primetio bilo kakvu kontradikciju između fizičkih istina nauke i doslovnih istina Svetog pisma. Za njega su priroda i Sveto pismo zaista bile dve knjige koje je napisao isti autor, a proučavanje jedne osvetljavalo je drugu. Da bismo, međutim, u potpunosti shvatili dubinu njegove teološke predanosti, neophodno je prvo odati priznanje njegovom naučnom statusu koji mu je doneo neprolaznu slavu.

Lav nauke: Um bez premca

Da bi se u potpunosti cenila dubina Njutnovog teološkog rada, neophodno je prvo sagledati veličinu njegovog naučnog intelekta, koji mu je doneo reputaciju možda najvećeg naučnika u istoriji. Njegova otkrića nisu bila samo inkrementalna poboljšanja; ona su predstavljala temeljnu revoluciju u ljudskom poimanju stvarnosti. Njegov um nije bio samo briljantan, već i praktičan, sposoban da pretoči najdublje teorijske uvide u konkretne, fizičke rezultate.

Njegova monumentalna dostignuća, sažeta u delu Philosophiae Naturalis Principia Mathematica (Matematički principi prirodne filozofije), obuhvatala su bukvalno celu nauku mehanike. Istovremeno, postavio je temelje moderne optike i, u procesu, razvio matematički alat koji mu je bio potreban — račun (kalkulus). Ovaj spoj teorijske i eksperimentalne genijalnosti ilustrovan je njegovim radom na reflektujućem teleskopu; nije se zadovoljio samo dizajnom, već je lično konstruisao pećnicu od cigala kako bi sproveo metalurške eksperimente i formulisao sastav ogledala.

Njegove mentalne sposobnosti bile su bez premca tokom čitavog života, sve do smrti u 85. godini, što potvrđuje i jedna čuvena anegdota iz njegovih kasnijih godina. Veliki matematičar Bernuli (Bernoulli) postavio je izazovan problem iz matematičke fizike koji je mučio najveće umove Evrope preko šest meseci. Kada je problem stigao do Njutna, on ga je, primivši ga popodne, rešio pre odlaska na spavanje. Rešenje je poslato anonimno, ali kada ga je Bernuli video, navodno je uzviknuo:

"tamquam ex ungue leonem" (kao što se lav poznaje po svojoj kandži).

Genije je bio nepogrešivo prepoznat. Upravo taj moćni i metodični um, koji je dešifrovao kretanje planeta, biće primenjen i na jedno sasvim drugačije, i za mnoge iznenađujuće, polje istraživanja.

Druga strana genija: Njutn kao teolog

Daleko od toga da je bila puki hobi, teologija je za Njutna bila centralna i doživotna strast, koju je on smatrao "kao deo svog naučnog rada". Isti intelektualni žar i metodološku strogost koju je primenjivao na zakone prirode, usmerio je i na proučavanje Svetog pisma, verujući da se u njemu kriju ključevi za razumevanje Božjeg proviđenja u ljudskoj istoriji. Obim njegove posvećenosti bio je zapanjujući.

• Svakodnevna posvećenost: Čitao je Bibliju svakodnevno tokom celog svog života.
• Obimni spisi: Napisao je preko milion reči beležaka u vezi sa svojim biblijskim istraživanjima.
• Verovanje u doslovnu istinu: Njegov rad je bio utemeljen na čvrstom uverenju da je Biblija "doslovno istinita u svakom pogledu".

Sudbina njegovih teoloških spisa ogleda se u sudbini njegovog najvećeg naučnog dela. Kao što je Principia objavljena tek na nagovor prijatelja, tako je i njegova jedina knjiga o Bibliji, "Opservacije o proročanstvima Knjige proroka Danila i Apokalipse Svetog Jovana", objavljena tek posthumno, 1733. godine. Ovo samo naglašava privatnu prirodu njegovog teološkog rada, a činjenica da mnogo toga što je napisao još uvek nije objavljeno dodatno svedoči o obimu njegove posvećenosti.

Njegova metodologija proučavanja Svetog pisma bila je rigorozna. Tečno je govorio drevne jezike i posedovao široko poznavanje drevne istorije, što mu je omogućilo da analizira tekstove sa preciznošću koja je bila bez premca. Pristupao je proročkom jeziku sistematski, kao da dešifruje kod. Na primer, analizirao je simboličku analoiju gde Sunce predstavlja carstva, Mesec običan narod, a zvezde podređene kneževe, primenjujući istu analitičku oštrinu koju je koristio u fizici. Njegova verska uverenja bila su toliko duboka da su ga skoro koštala položaja na Kembridžu, kada je odbio da se pridruži Engleskoj crkvi. Samo je vanredna sudska odluka kralja Čarlsa II, koja ga je oslobodila te obaveze, rešila stvar, naglašavajući njegovu duboku veru u individualnu slobodu veroispovesti. Ova dva naizgled odvojena sveta — nauka i vera — u Njutnovom umu bila su duboko integrisana.

Velika sinteza: Nauka kao svedočanstvo vere

Centralni aspekt razumevanja Isaka Njutna jeste spoznaja da on nikada nije video kontradikciju između fizičkih istina nauke i doslovnih istina Biblije. U njegovom umu, one nisu bile dva suprotstavljena domena, već dva komplementarna svedočanstva o istom Stvoritelju. Za Njutna, otkrivanje zakona koji upravljaju univerzumom nije umanjivalo ulogu Boga, već je, naprotiv, veličalo Njegovu inteligenciju, moć i proviđenje. Nauka nije bila zamena za veru, već njen najsnažniji dokaz.

Isti sistematski um koji je katalogizirao nebesku mehaniku težio je da katalogizira božanski plan u istoriji, primenjujući dosledan intelektualni okvir i na Božja dela i na Božje reči. Ovu perspektivu najbolje ilustruju njegove sopstvene reči u pismu dr Bentliju, gde objašnjava svrhu svog naučnog rada:

"Kad sam napisao svoju "Raspravu o našem Sistemu", pažljivo sam razmatrao onakve principe kakvi bi mogli delovati kod smotrenih ljudi, radi verovanja u jedno božanstvo, i ništa me ne može razveseliti više nego kad nađem da je ona korisna u tu svrhu."

Njutn je smatrao da uređenost i predvidljivost kosmosa, koje su njegovi zakoni otkrili, ukazuju na postojanje inteligentnog i svemoćnog bića. Ovo nije bila puka filozofska pretpostavka, već zaključak koji je proizilazio direktno iz njegovog naučnog rada. U drugom izdanju Principia, on eksplicitno navodi:

"Istinski Bog je živo, inteligentno i moćno biće. Njegovo postojanje dopire od večnosti do večnosti; Njegovo prisustvo od beskonačnosti do beskonačnosti. On upravlja svim stvarima."

Ovaj jedinstveni pogled na svet bio je toliko temeljan da je Njutn smatrao da je "svaku reč u Bibliji isto onoliko tačnom koliko su to i jednačine matematike i fizike". Za njega, razumevanje Božjeg plana zahtevalo je proučavanje obe njegove knjige — knjige prirode kroz nauku i knjige otkrivenja kroz Sveto pismo. Ovaj integrisani pristup vodio ga je ka najsloženijem delu biblijskog teksta: proročanstvu.

Proročanstvo, proviđenje i oprez

Njutnov najznačajniji teološki doprinos leži u njegovom proučavanju biblijskog proročanstva. Pristup koji je imao prema ovoj temi otkriva njegovu intelektualnu poniznost i suštinska uverenja o Božjem odnosu prema ljudskoj istoriji. Proučavanju Knjige proroka Danila posvetio se još kao dvanaestogodišnji dečak, i to interesovanje ga je pratilo tokom celog života.

Ključ za razumevanje Njutnovog rada na proročanstvu jeste njegovo shvatanje svrhe proročanstva. On je verovao da proročanstva nisu data da bi zadovoljila ljudsku radoznalost o budućnosti, niti da bi od ljudi načinila proroke. Umesto toga, njihova svrha je bila da služe kao trajno svedočanstvo o Božjem proviđenju nakon što se istorijski ispune. Ona su dokaz da svet nije vođen slučajnošću, već božanskim planom. Zbog ovoga, Njutn je izdao snažno upozorenje protiv korišćenja proročanstva za predviđanje budućnosti, smatrajući takve pokušaje arogantnim i štetnim:

"Ludost tumača je da predskazuju vremena i stvari pomoću ovog proročanstva, kao da Bog planira da ih učini prorocima. Ovom nepromišljenošću su ne samo sebe, već i Proročanstvo izložili preziru."

Njegov analitički pristup je bio temeljan. Na primer, u svom tumačenju Knjige proroka Danila, on je identifikovao četiri zveri kao simbole četiri sukcesivna carstva: Vavilonsko, Persijsko, Grčko i Rimsko. Ovaj metod, koji je kombinovao duboko istorijsko znanje sa sistematskom analizom simbola, odražavao je istu preciznost koju je primenjivao u svom naučnom radu. Za Njutna, proročanstvo nije bilo misticizam, već sveti zapis istorije napisan unapred, čija će se istina otkriti onima koji ga proučavaju sa strpljenjem i poštovanjem.

Zaključak: Ponovno vrednovanje Njutnovog nasleđa

Popularna slika Isaka Njutna kao čisto racionalnog naučnika, vesnika prosvetiteljstva koji je zamenio veru razumom, jeste duboko nepotpuna i, u suštini, pogrešna. Ona zanemaruje centralnu pokretačku snagu njegovog života — strastvenu teološku potragu koja je oblikovala njegov pogled na svet i informisala njegov naučni rad. Kao što smo videli, za Njutna nije postojao zid između prirodnog i duhovnog sveta; postojala je samo jedna, sveobuhvatna stvarnost koju je stvorio i kojom upravlja Bog.

Možda najbolji uvid u njegovu suštinu pruža njegova sopstvena procena sopstvenog života, izrečena sa dubokom intelektualnom poniznošću pred ogromnim prostranstvom i naučne i božanske istine:

"Ne znam kakav mogu izgledati svetu, ali sebi izgledam kao da sam bio samo dečak koji se igra na morskoj obali, i zabavlja se time što ponekad nalazi glatkiji komadić šljunka ili lepšu školjku nego obično, dok veliki okean leži sav neotkriven preda mnom."

Potpuno razumevanje Njutnovog nasleđa zahteva priznanje teološke strasti koja je bila pokretač većeg dela njegovog životnog dela. Ova integrisana perspektiva ne otkriva čoveka kontradikcija, već jedinstvenog genija posvećenog dubokoj i jedinstvenoj potrazi za razumevanjem celokupnih dela Božjih — kako onih zapisanih u zvezdama, tako i onih zapisanih u Svetom pismu.

Izvor: Isak Njutn: Biblijska proročanstva knjige proroka Danila i Otkrivenja