Odjednom sam čula veliki prasak i trenutno me je usisala nekakva ogromna cev pod velikm pritiskom, da bi me izbacila  u otvoreni kosmos, zajedno sa kontejnerom u kome sam bila uspavana.

Kao i svi ostali članovi vasionskog “kruzera”, egzotičnog imena “Orion”, na kome smo putovali kosmosom ka nekom sazvežđu i galaksiji u kojoj je trebalo da uđemo u solarni sistem  zvezde i orbitu planete koja je, prema naučnim saznanjima, raspolagala atmosferom i resursima veoma sličnim onima na Zemlji. Naučna, decenijska istraživavnja su pouzdano tvrdila da je planeta na koju bi trebalo da pristanemo, bila je teraformirana, najmanje 2-3  milijarde godina. Možda je postojala i autentična matična civilizacija.

Dejtvo onog mlaza je trajalo vrlo kratko ali je bilo izuzetno snažno, skoro eksplozivno, jer me je odbacilo daleko od broda u slobodan prostor. Vladao je potpuni mrak. Samo je prigušena, plavičasta svetlost u mom kontejneru, odavala utisak neke stvarnosti.

Kontejner mi je pružao potrebnu zaštitu od visokoenergetskih, kosmičkih zraka i od mikročestica kosmičke prašine, koje putuju ogromnim brzinama. Osim toga,  obezbeđivao mi je disanje i infuziju za još neko vreme.

Nisam mogla znati koliko mi je vremena preostalo jer je, izbacivanjem sa broda, kontejner bio isključen sa centralnog, brodskog logističkog sistema, koji je obezbeđivao, pored ostalog:  kiseonik i neophodne metaboličke nutritijente, jer smo bili u plitkoj komi.

Na instrumentima za orjenttaciju i navigaciju, osim vrlo jasnog signala matičnog broda, nije bilo nikakvog, drugog. Iako se brod udaljavao veoma brzo, jer se kretao V kosmičkom brzinom, kojom se putuje u međugalaktičkom prostoru,  još uvek sam imala njegov osnovni radio-signal.

Dakle, nisam mogla ni pretpostaviti gde se nalazim i u kom smeru se krećem. Mada, bilo kakvo saznanje o tome, ne bi mi bilo od neke koristi. To što sam izbačena, je morao biti neki incident. Možda je centralni računar “Omega – Nova” “preterao” sa samoobrazovanjem i usavršavanjem svoje veštačke inteligencije (VI), pa je rešio da nas izbaci sve napolje i putuje po svom nahođenju. Ali, to nije bilo predviđeno kao mogućnost, niko to nije ni pominjao, jer je besmisleno. Najviše za nekoliko sati, ostali bismo bez kiseonika i infuzije, jednostavno bismo se ugasili.

Međutim, na mom komunikacionom panelu nije bilo nikakve indikacije da je bilo kakav emiter aktivan, tako da nisam mogla zaključiti da li je još neko katapultiran kao ja.

U tom konterjneru imate samo uslovne orjentire. Da bismo razumeli, imali smo označene strane sveta i pozicije: napred-nazad; gore-dole i levo-desno.

Nisam još stigla ni da se uplašim sasvim, jer sam bila šokirana onim što se desilo, kad sam osetila da je moj kontejner naleteo na neku vrstu zida, ali je udar bio amortizovan te nije bilo nikakvih posledica. Barem nisam osetila nikakvu povredu. No, istog trenutka sam izgubila signal matičnog broda. Osim pomenutog, “dežurnog”, plavičastog svetla, sve ostale lampice su bile pogašene. Tada sam osetila jezu i počela da drhtim.

Skoro istog trenutka sijalica za alarm je počela da blinka, a iz zvučnika se začuo mašinski, ljudski glas, na mom jeziku.

“Pažnja, pažnja!”  Nalazite se u fizičkom i misaonom kontaktu sa graničnim pojasom misaone, super inteligentne galaksije, multislojevitog kvantnog polja. Mi smo vas ukrali sa vašeg matičnog broda, mehanizmom eksterne teleportacije. No, vi ste u svojoj svesti još uvek u formi fizičkog tela, u kome je smešten čisti um, koji je potpuno identičan našem umu, koji pak, ispunjava čitavu  našu galaksiju. U njoj nema ničeg fizičkog. Samo čista, misaona energija, um, svest... Ne postoji mogućnost da ovo pogrešno shvatite, jer, kao što smo rekli, sada je i vaš um isti kao i naš i uskoro će biti intgrisan u celinu galaktičke svesti.

Znamo odakle dolazite i ko ste. Znamo sve o vašoj civilizaciji i o svim drugim civilizacijama koje postoje u našem univerzumu, ali i za neke još, koje su u Multiverzumu.

Usput, projekat vašeg broda je promašaj. Loše ste isprogramirali centralni računar. Već ste promašili tri galaksije u kojoj postoji planeta za kojom brod traga. No, nas to ne zanima uopšte, a uskoro neće zanimati ni vas. Neće biti relevvantan.

Pošto više nećemo komunicirati glasom, jer je to neracionalno i prevaziđeno, nego ćemo komunicirati misaono, vi već imate u vašoj svesti našu namereu da vam, na vašem komunikacionom displeju, projektujemo  vašu planetu Zemlju. Tačnije, celu projekciju smo već poslali u vaš Um, a na displeju ćete samo videti najinteresantije  momente iz celokupne istorije vaše planete, u formi videa, kako što se to radi u vašoj civilizaciji. Ujedno, morate znati, da će vam to biti poslednje što ćete viditi svojim očima, svojim čulom vida. Dakle ovo je oproštajno viđenje.

Videćete i članove vaše porodice, prijatelje, neka draga mesta i neke uspomene; zavirićete poslednji put i u unutrašnjost vašeg matičnog broda "Orion”. Videćete da oni, tamo, i dalje leže uspavani i ne slute šta se vama dogodilo. Videćete i sopstveni kontejner u kome leži vaše fizičko telo, koje se, za sada, ne razlikuje od drugih. Razliku će primetiti kada ih računar broda bude probudio...moći će samo da konstatuju da ste vi mrtvi. Neće biti mnogo uzbuđemi...to su očekivane posledice i svi koji ste se ukrcali na tu misiju, svesno ste pristali na sve moguće posledice. Oni neće znati, jer ne mogu to znati dokle god su u  dihotomiji: telo – um. Tek kad ostane samo um, saznaće nešto više o sebi i o univeerzumu. Možda i o vama.

Ali vi već znate da niste tamo, na brodu. Zapravo, mi smo samo ekstrahovali vaš izvorni um, u “sirovom” stanju. To kod vas zovu dušom koja napušta telo posle smrti. Pre nego ste osetili da ste naleteli na prepreku, u vašoj svesti se odigrao doživljaj koji ste opisali na početku. Tako ste osećali “izbacivanje” sa broda i tako ste mislili, jer je na vaš svesni deo uma uticalo vaše telo koje je, iako u plitkoj komi, putem moždanih talasa komuniciralo sa vašim umom. Ali, vaš kontejner, i vaše telo u njumu nisu zaista izbačeni. On je i dalje na brodu. Osećaj da ste izbačeni je puki doživljaj u vašoj podsvesti, koji ste proživeli u vidu sna, tokom vaše teleportacije.

No, poslednje što ćemo vam reći jeste, da ćete, nakon kratkog videa, biti teleportovani putem misaone energije naše galaksije, u našu centralnu upravljačku jedinicu, gde ćete biti podvrgnuti nezi i oporavku, što uključuje i ubrzano proširenje polja lične svesti. Sve što je bilo podsvest i nadsvest, postaće čista svest i  više nećete osećati ništa zajedničko sa vašim, fizičkim telom, koje je ostalo na vašem matičnom brodu.

Odmah, po završetku tog perioda oporavka i prilagođavanja, (što će trajati oko mesec, vaših dana), ovde ćete biti oslobođeni te brige o telu, nećete ga se više ni sećati i bićete direktno uključeni u osnovni, a preko njega, i na sve bočne nivoe putpune svesti čitave naše galaksije.

U tom smislu, misaono ćete komunicirati sa svim tačkama kvantnog polja u meri i u vreme kako vam u svesti budu stizali signali o prioritetima i obimu događaja u galaksiji.

Takođe, bićete uključeni u sve nivoe odlučivanja,  potpuno ravnopravno sa svim ostalim delovima Super-Uma. Odluka se donosi automatski, “voljom” celine svesti misaone galaksije, i svima je odmah jasno da je to najbolja i najcelishodnija odluka. Odluke se realizuju trenutno, istovremeno, diljem naše galaksije i ne podležu bilo kakvim promenama, ne mogu biti opozvane iz bilo kog razloga. Vremenom ćete postajati sve inteligentniji i sposobniji da “vidite” i shvatite, ne samo našu galaksiju, nego celokupni Univerzum, a u daljem usavršavanju i sve na nivou Multiverzuma. Vaša primarna i lična svest biće proširena prostorno, do obima jedne prosečne zvezde, i nastaviće da se širi saobrazno širenju cele naše galaksije.

Sledi poslednje “Zbogom” na vašem jeziku i poslednja audio-video-senzorna komunikacija. Postajete deo kosmičke, misaone svesti. Dobrodošli, "Večnoj kući!”