r1

Ovaj mali strip je pravi prikaz donedavnog stanja u Rusiji. Nažalost, ovaj scenario nije uspeo da spasi “Roskosmos” od šamara koji je donela misija “Fobos-grunt”. Politički pritisak je bio tako snažan da se niko nije usuđivao da prekine “odbrojavanje”. Jedan od paradoksa nasleđenih iz doba SSSR-a jeste da je ponekada ruskim kosmičkim zvaničnicima mnogo teže da objave da letilica nije spremna za let nego da je puste da eksplodira u kosmosu. Prijavljivanje problema pre lansiranja može da bude poslovno samoubistvo, dok problem u orbiti, ako se dogodi, može biti prebačen na spoljnje faktore, kao što su meteoroidi, kosmički otpad, američki laseri, ili nedužne žrtve sa dna industrijskog lanca ishrane, kao što su programeri, varioci, ili tehničari za natakanje goriva. Treba ipak biti fer i reći da je problem univerzalan u vremenu i prostoru, i da je sličan pritisak na lansiranje opterećivao i nesrećni šatl “Challenger” 1986. godine.

Ovaj tekst je logičan nastavak nedavno objavljene priče “Ruska kosmička industrija s početka ovog veka”. Cilj je da se shvati stanje u kosmičkom sektoru zemlje koja je nasledila džinovski Sovjetski Savez.

POTRESI U INDUSTRIJI 2011.

Prva decenija XXI veka donela je mladoj Ruskoj federaciji neviđene zemljotrese u kosmičkoj industriji. Skok cena, nekvalitetna kontrola i proizvodnja, odliv mozgova, loša starosna struktura stručnjaka sa iskustvom, niske plate, loši kooperanti i tržište preplavljeno stranom robom sumnjivog kvaliteta, doveli su do serije neuspeha. Prvi satelit nove generacije elektronskih špijunskih satelita “Liana” skinut je s rampe dan pred lansiranje. Meteo-satelit “Meteor-M No.1” nije radio kako treba zbog kvara na rashladnom sistemu. Dva mala satelita “Sterh 1 i 2” prestala da funkcionišu ubrzo po lansiranju. vojni komunikacioni satelit “Meridijan-1” prestao pre roka da radi zbog sudara sa kosmičkim otpadom. “Sič-1M” je ušao u pogrešnu orbitu zbog kvara rakete. Još najmanje desetak raketa i satelita nije uspeo da do kraja obavi svoje primarne zadatke.

I u drugoj deceniji novog milenijuma stvari nisu krenule na bolje. Već dobrano uzdrmana raketna i kosmička industrija, koja je donedavno obuhvatala 230-250 hiljada zaposlenih i 92-112 organizacija, dodatno je uzdrmana kada je decembra 2010. raketa “Proton-M” pala u okean sa tri “Uragan-M/GLONASS” satelita. Ovaj fijasko velikih razmera izazvao je neželjenu pažnju Kremlja i priču u medijima o korupciji i nepotizmu unutar Ruske kosmičke agencije. Nepunih mesec dana od “GLONASS” incidenta usledilo je traljavo lansiranje rakete “Rokot”[1], koja je vojni satelit nove generacije “Geo-IK-2” postavila na neupotrebljivu orbitu. Postalo je jasno da u “Roskosmosu” moraju da počnu da padaju glave.

Početkom 2011, ruski vladini službenici su potvrdili stara govorkanja da će Anatoli Nikolajevič Perminov (1945), profesor univerziteta u doktor nauka koji se nalazio na čelu “Roskosmosa” od 2004. godine, napustiti svoju kancelariju odmah nakon proslave prvog Gagarinovog leta u aprilu. Kremlj je zvanično objavio da će Perminov biti penzionisan 29. aprila. Na čelo “Roskosmosa” postavljen je bivši Prvi zamenik Ministra odbrane, general armije Vladimir Aleksandrovič Popovkin (1957). Kao i Perminov (završio je Vojnu akademiju), i Popovkin je dolazio iz vojnih struktura, što je bila činjenica na koju su mnogi veterani u industriji reagovali prilično cinično. Prema mišljenju mnogih kritičara, agenciji, koja tesno zavisi od visokoobrazovanog personala i složenih tehnoloških procesa, potrreban je inteligentan tehnokrata i iskusni upravnik na kormilu, a ne strogi i nefleksibilni oficir. Prema nekim izvorima, vojska je preuzela “Roskosmos” odmah početkom novog veka, čineći menadžment još nazadnijim nego u sovjetskom periodu. U prvom kvartalu 2012, rusko Ministarstvo financija je svrstalo “Roskosmos” među najgore federalne agencije po pitanju rukovanja sopstvenim budžetom.

27. juna 2011. godine, zvanični ruski mediiji su objavili da je Kremlj ukorio zamenika rukovodioca “Roskosmosa”, Anatolija Šilova, zbog grešaka koje su dovele do kašnjenja lansiranja satelita “Meridijan“, „Kondor“ i „Geo-IK-2“. Kako je prenešeno, zvanični ukor №1025-r potpisao je lično predsednik vlade Vladimir Putin 14. juna 2011.

Naravno, to “puštanje krvi” nije sprečilo još spektakularnije probleme sa lansiranjima u avgustu 2011, što je dovelo do gubitka komunikacionih satelita “Ekspress-AM4“ i nečuvenog gubitka teretnog broda „Progress M-12M“ koji je trebalo da na Međunarodnu stanicu ponese potrepštine i gorivo. U godini u kojoj se slavila 50-godišjica Gagarinovog istorijskog leta tačku na „i“ stavila je katastrofa misije „Fobos-grunt“. Reklamiran kao nacionalni povratak planetnom istraživanju, „Fobos-grunt“ se pokazao kao još jedan promašeni projekat, baš onako kako su se plašili insajderi. Uprkos opštem mišljenju da je projekat prepun manjkavosti, vrh „Roskosmosa“ je ipak dao zeleno svetlo za sudbonosno lansiranje. U gužvi koja je nastala posle kraha, agencija je pretila da će kazniti zaposlene u industriji i diskreditovati neke nezavisne novinare koji su se drznuli da iznose detalje o lošem rukovođenju „Fobos-grunta“ i nekih drugih kosmičkih projekata.

Preko nekoliko različitih pouzdanih izvora saznalo se da je rukovodstvo “Roskosmosa” tvrdoglavo insistiralo da se kompletno nepripremljen i netestiran “Fobos-grunt” lansira još 2009. godine. Međutim, u to vreme i ruska Akademija nauka i istraživački centar agencije CNIIMaš (rus. ЦНИИМаш) odbili su da nastave sa podrškom tako ubistvenog plana. Ipak, 2011. čak i najuticajniji lideri industrije postali su nemoćni da se odupru političkom pritisku da se lansira problematična misija.

r2

Automatska međuplanetna stanica “Fobos-grunt” lansirana je 9. novembra 2011. Misija nije uspela, pa je aparat izgoreo i pao u okean posle 2 meseca i 6 dana. Sa njim je izgoreo i kineski mali satelit “Inho-1”. Kao krivci, navođeni su praktično svi koji su imali veze sa konstruisanjem i lansiranjem.

Prema paradoksu nasleđenom još iz vremena SSSR-a, ruskim kosmičkim zvaničnicima bilo je ponekad opasnije da izjave da kosmički brod nije spreman za lansiranje nego ga neispravnog lansirati u orbitu. Priznati postojanje problema pre lansiranja moglo je po pitanju dalje karijere predstavljati pucanje sebi u koleno, dok se za probleme u orbiti, ako do njih dođe, uvek mogu okriviti spoljnji faktori, kao što su meteoroidi, kosmički otpad, tajni američki eksperimenti, ili žrtve sa dna industrijskog lanca ishrane, kao što su računarski programeri, zavarivači ili osoblje za sipanje goriva.

PRIZIVANJE STALJINA

Iako je vrhuška u Kremlju bila odgovorna za postavljanje vodećih ljudi u “Roskosmosu”, kao i za stvaranje sistema u kome može da se čuje samo ono što žele da čuju, ruska vlada je nastavila sa ustaljenom praksom traženja krivca. U odsustvu prave političke opoziicije ili makar nezavisnih medija, ušančeni politički sistem je imao malo želje za promenama. Umesto toga, ruska vlada je više volela eskalaciju klime straha u industriji, koja je u to vreme pokušavala da privuče mlade inženjere i naučne talente. U govoru koji je prenošen na nacionalnoj TV 26. novembra, ruski predsednik Dmitri Medvedev je našao za shodno da zaposlene u “Roskosmosu” podseti na masovne egzekucije u Staljinovo vreme: “Poslednji kvarovi su snažno pogodili našu kompetitivnost. To ne znači da će se išta fatalno doogoditi. Jedino ćemo vršiti detaljne letne procene i kazniti sve odgovorne,” izjavio je Medvedev. “Ja se ne zalažem sa praksom postrojavanja ljudi uza zid kao što je radio Josif Visarjonovič [Staljin].”[2]

U međuvremenu, prema izvorima iz same industrije, nova runda čistki u “Roskosmosu” trebala je da započne 28. novembra 2011. godine. Za to vreme, problemi sa lansiranjima su se nastavili. Šestog avgusta 2012, još jedan kvar na dodatrnom stepenu “Briz” rakete “Proton” učinio je da sateliti “Telkom-3” i “Ekspress-MD2” uđu u pogrešnu orbitu. Nedelju dana kasnije (15. VIII), zvanični ruski mediiji su objavili da je Vladimir Nesterov, direktor GKNPC “Hruničev”, koji proizvodi letilice “Proton” i “Briz”, podneo ostavku. Ipak, ostao je na funkciji glavnog konstruktora na projektu “Angara” sve do kraja 2014. godine.

r3
Dodatni stepen “Briz-M”. Masa pri lansiranju – 22,3 t; gorivo – 19,8 t; prečnik – 4,0 m.

POVEĆANJE PLATA

Tokom 2012, rukovodstvo agencije je obećalo da će povećati plate za 30% (sa 30.000 na 40.000 rubalja) i podići kvalitet treninga za kompanije koje će nastaviti snabdevanje kosmičke industrije.

NASTAVAK KONSOLIDACIJE

Pod Popovkinom, “Roskosmos” je nastavio integraciju ruskih kosmičkih preduzeća u veći holding. Od 2013, GKNPC “Hruničev” je već apsorbovao Piljuginov NPC “Avtomtiki” i moskovski biro OKB “Mars”, oba proizvođača letnih kontrolnih sistema. Otprilike u istom periodu, CSKB “Progress” je apsorbovao svoje velike dobavljače: NPP “Opteks” iz Zelenogoroda, koji se specijalizovao za sisteme za prenošenje telemetrije, i OKB “Spektr” iz Rjazana, kompanije za razvoj avionike za satelite za daljinsko osmatranje.

Čak i mnogo veće kompanije, kao što je NPO “Lavočkin”, našle su se kao ozbiljni kandidati koje treba da apsorbuje RKK “Energija” ili ISS “Rešetnjev”. Mada su se kao predtekst za tako drastične mere pominjale pripreme za veliki lunarni istraživački program ili za razvoj složenih kosmičkih opservatorija, pravi razlog bi mogli da budu propusti u razvoju “Fobos-grunta” i drugih projekata.

INDUSTRIJSKA REORGANIZACIJA

Isto tako, tokom 2012. godine, konstruktorski biro CKB “TM”, prethodno odgovoran za raketnu opremu za lansiranje i utvrđenja za ispaljivanje ICBM, reorganizovan je u Korporaciju za stratešku kontrolu.

Pored toga, Popovkin je dobio mandat da do druge polovine 2013. podeli funkcije Generalnih direktora i Generalnih konstruktora različitim ljudima u različitim kosmičkim preduzećima. Tradicionalno, godinama pre toga uvek je jedna osoba držala obe pozicije u nekoj kompaniiji. Očigledan cilj je bio da se iskusni inženjeri spreče da preuzmu lidersku ulogu kao konstruktori, dok bi ne-tehnički menadžeri dovedeni preko politike linije imali samo ograničenu ulogu. Prema dokumentima objavljenim u martu 2012, čak 77 organizacija je razdvojilo menadžerske pozicije.

26. juna 2013, predsednik Putin je potpisao naredbu o restruktuiranju nontrolnih sistema u raketnoj i kosmičkoj industriji, postavljajući zamenika predsednika vlade Dmitrija Rogozina na čelo komisije.

POČETAK OPORAVKA?

Tipično za rusku naučnu zajednicu i kosmičku industriju, čak ni velika financijska ulaganja ne daju odmah vidljive rezultate. Neki posmatrači su se plašili da će raširena korupcija, prisutna neefikasnost i razarajući gubici devedesetih godina zahtevati decenije novih investiranja ne bi li industrija konačno dospela na nivo sovjetske ere. Ipak, 2013. ruska vlada je žurila da objavi određeni napredak. Rogozin je u junu izjavio medijima da je proizvodnja u raketnoj i kosmičkoj industriji 2012. porasla za 10,8% u odnosu na 2011. Tokom istog perioda, elektronska industrija je povećala proizvodnju za 11,7% a avio-industrija za 10,6%.

ROSKOSMOS SE SUOĆASVA SA
SLEDEĆOM REORGANIZACIJOM

7. oktobra 2013. ruski mediji su počeli da iznose nepotvrđene vesti o neizostavnoj ostavci direktora ruske kosmičke agencije, Vladimira Popovkina. Prema izveštajima, novi bos agencije postaće zamenik Ministra odbrane, Oleg Ostapenko. Zauzvrat, Popovkinu je ponuđeno da postane predsednički savetnik za kosmičke aktivnosti.

U međuvremenu, novine “Konersant” su objavile da bi Generalni direktor automobilske kompanije “AvtoVAZ”, Igor Komarov, mogao stati na čelo novoformirane džinovske ORKK (rus. Объединенная ракетно-космическая корпорация), državne korporacije koja će objediniti sve kosmičke kompanije i konstruktorske biroe u zemlji.

POBLEMI U UKRAINI

Prošlogodišnji rusko-ukrajinski konflikt imao je duboke posledice na kosmičku industriju obe bivše sovjetske republike. Ipak, ukrajinska kosmička industrija, koja je još od pada SSSR-a 1991. zavisila od ruskih narudžbi, više je pogođena. Naravno, pogođena je i Rusija. Prvo, Evropa se priklonila NATO sankcijama i uskratila mnogu osetljivu tehnologiju, naročito elektroniku. Uz to, odmah nakon što je došao na vlast u Kijevu, novoizabrani predsednik Pjotr Porošenko je naredio prestanak bilo kakve vojne saradnje Ukrajinaca sa Rusijom.

Kao rezultat, Rusi su pokrenuli skupe napore ne bi li zamenili ukrajinske i zapadnjačke komponente u svom kosmičkom programu. Ispostavilo se da neka od uvoznih oprema i nije tako složena kao što se mislilo. Naprimer, više od milijardu rubalja odvojeno je za proizvodnju četiri tipa rezervoara u voronješkoj Mehaničkoj fabrici. Rezervoari su dizajnirani da drže helijum pod pritiskom, a korišćeni su kao deo pneumatskih sistema raketnih motora za “Protone”, “Angare” i dodatne stepene “Briz”. Pre krize, ti tankovi su bili proizvođeni isključivo u dnjepropetrovskom birou KB “Južnoje”.

2015: JOŠ JEDNA REKONSTRUKCIJA

Ruska kosmička agencija, “Roskosmos”, doživela je još jedan neuspeh pri lansiranju, na sreću, samo na birokratskom nivou.

21. januara 2015, ruski premijer Dmitri Medvedev je potpisao rešenje za smenu Olega Ostapenka[3] sa pozicije direktora “Roskosmosa” samo 15 meseci nakon postavke. Cilj je bio da se smanji glomaznost kosmičke industrije, te da se “Roskosmos” pretvori u velikog državnog kupca kosmičke industrije. Ali takvom reformom samo je pokrenut rat između menadženata agencije i nove raketno-kosmičke korporacije ORKK: Zato je tokom dobrog dela 2014. vođena skupa politička borba između dve birokratije za kontrolu različitih entiteta i odgovornosti, dok je celokupna kosmička industrija polako tonula.

Do kraja prošle godine, ruska vlada je ipak formirala ORKK, i “Roskosmos” reformisala u Državnu korporaciju “Roskosmos”, pod rukovodstvom direktora ORKK Igora Komarova. Time je po treći put za poslednje 4 godine promenio direktor agencije, a na čelo kosmičke industrije došao je civil, prvi put posle više od decenije ipo. Međutim, za razliku od praktično svih bivših i sadašnjih lidera ruskog kosmičkog programa, Komarov dolazi iz automobilske industrije i nema prethodnog iskustva u kosmičkoj industriji.

Nova Državna korporacija “Roskosmos” biće podeljena u osam holding kompanija specijalizovanih za različita polja raketne i kosmičke industrije, uključujući:

Najnovija industrijska rekonstrukcija poklopila se sa pogoršanjem ekonomske situacije u Rusiju i naterala je Kremlj da preispita sadašnje i buduće kosmičke aktivnost zemlje ne bi li smanjili troškove. Krajem januara 2015, Komarov je izjavio da će uprkos pogoršanoj ekonomskoj situaciji Rusija sačuvati sve ključne projekte, a da će uštede biti sprovođene po planu.

Koga interesuje ova tema, preporučujem da pročita i sledeće tekstove. Svi oni zajedno služe da makar malo približe stanje u ruskoj kosmičkoj industriji danas.

 


[1] Raketa ima samo novo ime, ali radi se o najbrojnijem sovjetskom hladnoratovskom nuklearnom projektilu „UR-100NU“ (15A35). Počele su da lete 1977, nosile su 6 bojevih glava, a moskovske Hruničevljeve fabrike prestale su da ih proizvode 1991. Na Zapadu su bile poznate kao „SS-19“.

[2] Aluzija na vreme iz tridesetih godina prošlog veka, kada je Staljin desetkovao članove sovjetskog raketnog programa.Tadašnji lideri lenjingradskog Raketnog istraživačkog instituta (RNII) bili su pobijeni a njihovi glavni inženjeri, kao što su bili S. Koroljev i V. Gluško, oterani na više godina u sibirske radne logore.

[3] Oleg Nikolajevič Ostapenko (1957) je penzionisani general-pukovnik, bivši zamenik Ministra odbrane i bivši zapovednik Aerokosmičkih odbrambenih snaga. Ono što se nigde ne kaže, to je da je on Ukrajinac. Od oktobra 2013. vojska ga je poslala u penziju a ostala mu je samo funkcija direktora „Roskosmosa“, a sad je sklonjen i odatle.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži