U Rusiji se nastavlja temeljita reforma raketno-kosmičke privredne sfere. Objedinjavanjem Federalne kosmičke agencije (FKA) “Roskosmos” i Objedinjene raketeno-kosmičke korporacije (ORKK) stvara se Državana korporacija (DK) “Roskosmos”. Za direktora nove DK je imenovan Igor Komarov, koji je do sada rukovodio ORKK.

Novu strukturu ruske raketno-kosmičke sfere predložio je premijer Dmitrij Medvedev, na sastanku sa predsednikom Vadimirom Putinom 21. januara. Objedinjavanjem FKA i ORKK nastaje Državna korporacija “Roskosmos”, koja će po ugledu na DK “Rosatom”, praktično kontrolisati sve aspekte planiranja, razvoja i eksploatacije raketno-kosmičkih sistema Rusije. Time se gasi FKA “Roskosmos”, dok će njen direktor Oleg Ostapenko biti postavljen na rukovodeće mesto nekog od holding kompanija koji će biti stvoren u okviru DK. Imenovanje Igora Komarova, dosadašnjeg direktora ORKK nije neočkivano jer se za iako relativno kratko vreme koliko je rukovodio ORKK pokazao kao izuzetno sposoban menadžer i u raketno-kosmičkoj sferi. Kao primer možemo navesti transformaciju Raketno-kosmičkog centra “Hruničev” koja je još uvek u toku, ali je u poslednji čas izvukla iz potpunog bankrota jednu od dve vodeće ruske kompanije koje se bave proizvodnjom raketa-nosača.

ostapenko komarov
Oleg Ostapenko Igor Komarov

U novu DK (to je osma državna korporacija koja je formirana u Rusiji) biće objedinjene sve funkcije dve institucije koje se gase, uključujući i dugoročne razvojne planove i naučna istraživanja (koje je kontrolisala FKA) i proizvodnju i pružanje provajderskih usluga kako na ruskom, tako i na svetskom kosmičkom tržištu (ORKK).

Gospodin Komarov je komentarišiću ove vest rekao da je to jedan od prioriteta i da će do kraja meseca rukovodstvu države biti predate projekat zakona o Dražvnoj korporaciji, sa planovima njenog konstituisanja i funkcionisanja. Sa druge strane, premijer Medvedev je zamolio da se kolektivu FKA “Roskosmosa” prenese zahvalnost na sve što je agencija do sada ostvarila, uz opasku da će budućnost “biti u mnogome povezana sa tim kako sada rade i kakve će rezultate postići u najbliže vreme”.  

Koreni ideje transformacije ruske raketno-kosmičke industrije u Dražvnu korporaciju nalazimo datiraju iz 2009, iz vremena kada je Dmitrij Medvedev bio predsednik Rusije. Zanimljivo, on je avgusta te godine izrazio sumnju u svrsishodnost formiranja državne korporacije. Nešto kasnije, o formiranju Državne raketno-kosmičke korporacije po ugledu na “Rosatom” govori i bivši direktor “Roskosmosa” Vladimir Popovkin (bio je rukovodioc FKA u periodu 2011-2013, preminuo je prošle godine). U novembru 2014. u ruskoj Dumi su se prvi put čuli komantari da postojeća struktura sa dva odvojena entiteta (FKA i ORKK) nije dovoljna efikasnai i da nije pružila očekivane rezultate. Iako nije naglašen, zastoj u gradnji kosmodroma “Vastočnij” je jedan od osnovnih pokazatelja tih problema. On je prvo doveo do smene Popovkina, a posle korupcijskog skandala i nedavne odluke da se ingerencije nad gradnjom kosmodroma prebace sa “Roskosmosa” (Ostapenka) na državno rukovodstvo (Rogozina), bilo je evidentno da se nešto veliko sprema. Takodje, pre samo nekoliko nedelja došlo je do nesuglasica izmedju dve organizacije kada je FKA “Roskosmos”, bez konsultacija sa ORKK, raspisao konkurs za mesto direktora Konstruktorskog biroa “Lavočkin”, jedine ruske kompanije koja projektuje i gradi medjuplanetarne i mesečeve aparate.

Kakav je značaj ovog krupnog koraka u transformaciji ruske raketno-kosmičke privrede teško je reći sada, kada je vest o formiranju DK “Roskosmos” tek objavljena. U svakom slučaju, kao i svaka temeljita reorganizacija složenih infrastuktura, ona sa sobom nosi sa jedne strane povećanje efikasnosti i operativne sposobnosti, ali sa druge i popirličnu dozu rizika. Sigurno je da će integracija planiranja i proizvodnje imati pozitivan uticaj na efikasnije korišćenje raspoloživih tehničkih i intelektulanih resursa i na ekonomičnije finansiranje. Takodje, očekuje se da će se smanjiti dugački administrativni (i birokratski) procesi i povećati kvalitet komplektnog proizvodnog ciklusa – od početka (planiranja) do kraja (realizacije).

roskosmosRizici su takodje evidentni. Sa jedne strane, ORKK je formirana tek nedavno. Sa druge, stavljanje tako složene infrastrukture kao što je raketno-kosmičkae pod jednu kapu može, ako nije dobro vodjeno, itekako da zakomplikuje situaciju. U novoj šemi, faktički naručilac i izvodjač poslova se stapaju u istu organizaciju, postaju jedno, tako da nije najjasnije kako će ovo funkcionisati. Takodje, kako je kosmos oduvek bio pod kontrolom rukovodstva države, odnosno političara, pitanje je kako će se različiti organi vlasti snaći u novoj centralizovanoj i izuzetno složenoj strukturi. Pored toga, sve se ovo odigrava u jeku analize predloga desetogodišnjeg kosmičkog programa Rusije (FKP) koga je “Roskosmos” u tesnoj saradnji sa Kremljom pripremio. Već ima nagoveštaja da će nekoliko velikih projekata, kao što su istraživanja Meseca i razvoj super-rakete i novog kosmičkog broda doživeti velike promene, kako u svetlu pogoršanja ekonomske situacije u Rusiji izazvane sankcijama i padom cena nafte, tako i strateških pitanja vezanih za njihove tehničke i finansijske aspekte. Kako FKP predložen od ugašene kosmičke agencije, još uvek nije usvojen i kako još uvek ne postoji kompromis u planovima razvoja kosmonautike u Rusiji u sledećih 10-20 godina, formiranje DK “Roskosmos” možda ne dolazi u pravi čas. Uz to, kako smo već naglasili, ORKK još uvek nije potpuno formirana, a kreće se u stvaranje još složenije strukture u vidu Državne korporacije.

Naravno, ove bojazni mogu na kraju da budu i suvišne, što će umnogome zavisiti od toga kako će DK “Roskosmos” startovati, kakvu će strukturu imati i hoće li naći pravi tehno-ekonomski balans ruskog kosmičkog puta u budućnost.

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži