Za sada neimenovana privatna raketa, koja je nosila potrepštine za ISS, srušila se juče rano ujutro po našem vremenu i izgorela na lansirnoj rampi u Virdžiniji.

 

Spektakularna eksplozija iznad rampe u Virdžiniji dogodila se Amerikancima u sred debata na koji način treba i mogu da se “odbrane” od oslanjanja na stare ruske rakete i prebaci se na domaće privatne kontraktore i tako premoste prazninu u državnom kosmičkom programu.

Stotine hiljada dolara skupa oprema, od “tajne špijunske” opreme do đačkih naučnih eksperimenata, uništena je prošlog jutra po našem vremenu u džinovskoj vatrenoj lopti, nakon što su tehničari detonirali mehanizam za samouništenje samo 6 sekundi po lansiranju, zbog “katastrofalnog” kvara na opremi.

Iako se pravi uzrok kvara ne zna, jedan od menadžera “Orbitala Science Corp.” je otkrio da je u nedostatku savremenijih alternativa njegova kompanija bila primorana da koristi motore napravljene još krajem 60-ih i početkom 70-ih sa ciljem da odnesu sovjetske kosmonaute na Mesec.

Ako se pažljivije pogleda, vidi se da ne postoji mnogo opcija u svetu za motore te veličine, a svakako ne u ovoj zemlji, nažalost[1],” izjavio je posle pada Franck Culbertson, podpredsednik “Orbitala”.

Video eksplozije načinjen iz privatnog aviona

On je takođe indicirao da je problem nastao na prvom stepenu rakete “Antares”, pokretanom prepravljenim “Aerojetovim” motorima nastalim posle kopiranja “NK-33” (greška amerikih novinara – radi se o sasvim drugom tipu motora!) preostalih posle neuspešnog sovjetskog lunarnog programa.

Objekat je zastao nakon, da tako kažem, raspada prvog stepena, nakon čega je pao na tlo,” izjavio je Culbertson, pokušvajući da opiše eksploziju koja se videla kilometrima i koja je prestravila brojne posmatrače.

Tehnologija raketnnih motora koje je koristio “Orbital” dugo bila je ismevana od strane komercijalnih rivala, ali ju je kompanija iz Virdžinije ipak iskoristila za snabdevanje ISS, uprkos narastajućim kritikama u Kongresu Nasinog plana za oslanjanje na komercijalne partnere u održavanju planova sa ljudskom posadom u orbiti.

Iskreno, njihove rakete zvuče kao neki vic,” izjavio je Elon Musk, osnivač konkurentske firme “SpaceX”, u jednom intervjuu 2012. “One koriste ruske motore proizvedene pre pola veka. Ja ne kažem da je njihova konstrukcija stara pola veka – mislim da rade s motorima koji su bukvalno proizvedeni tokom šezdesetih i, izgleda, držani negde u Sibiru.”

Nakon sinoćnih sve brojnijih i neprijatnijih pitanja o tehnologiji, Culbertson je podvukao da bi starost motora mogla takođe da bude i njihova prednost ali je napomenuo da će “Orbital” sprovesti hitnu istragu oko uzroka poslednjeg kvara pre preduzimanja budućih misija.

Istorija tih motora dobro je svima poznata. U osnovi, konstruisani su da nose kosmonaute na Mesec,” kaže Culbertson. “Puno njih je kupio ‘Aerojet” radi dorade i ‘amerikanizovanja’. To su intenzivno testirani motori, vrlo robusni i grubi”.

Ne znamo da li su motori uključeni u ovaj incident ili ne, i to je nešto što ćemo istražiti što je pre moguće.

Astronauti na orbitnoj stanici, koji su takođe pratili lansiranje i koji su izjavili Nasi da su “razočarani” rezultatom, moraju sada da sačekaju potrepštine koje će im doneri Rusi, koji ovih dana treba da uzlete u orbitu.

NASA je takođe objavila da će hitno razmotriti posebnu misiju sa “SpaceX” da bi što pre dopremila potrebnu opremu u orbitu pre nego što isteknu rezerve posade u martu.

Panika među novinarima prilikom pada “Antaresa

Prema izjavama, nesreća je izazvala velika i skupa oštećenja na Nasinom uzletištu na ostrvu Wallops u Virdžiniji. Mike Pinkston, rukovorilac programa “Antares” u “Orbital Science”, izgavio je za Reuters da je letilica nosila “određenu tajnu špijunsku opremu, tako da je čitavu zonu neophodo do daljeg sačuvati pod zaštitom.”

Raketa je nosila bespilotni teretni brod (“Cygnus”) natovaren sa 2.200 kg hrane, alata, delova i opreme. Lansiranje je već jednom bilo otkazano nakon što je u nedelju jedna jedrilica ušla u zonu lansiranja. Na dan ponovljenog lansiranja, nebo je bilo čisto, sa slabim vetrom.

Zaštitna zona koju NASA održava oko lansirnog postrojenja iznosi oko 3.600 km2.

Orbital Co.” je izjavio da će troškove uništavanja rakete pokriti osiguranje cifrom od oko \(200 miliona.

Kompanija ima ugovor s Nasom u vrednosti oko \)1,9 milijardi za osam teretnih misija koje bi trebale da snabdevaju orbitnu stanicu, a ovo je trebalo da bude treća misija po redu[2]. Nakon povlačenja spejs-šatlova iz upotrebe 2011. Američka kosmička agencija je bila primorana da se u svojim misijama u kosmos osloni na privatne kompanije i kooperaciju sa Rusijom.

ex1 

Slika sa Nasine TV prikazuje trenutak uzletanja “Antaresa”.

 ex2

 [1] Posle raspada zemlje, Rusija je ponudila (101 kom. za \(1 milijardu) a Amerikanci su oberučke prihvatili sovjetske kerozinske raketne motore („РД-180“), kakve Amerika ni tada ni kasnije nikada nije uspela da proizvede. U strahu da ne postanu zavisni od Rusa, US firme su pokušale da naprave svoje kopije („AJ-26“), ali rezultati eksperimenata su pokazali da su nove performanse daleko od originala. Ako se ne varam, proizvodnja američkih kopija je možda i stopirana. Ti ruski motori pokreću Nasinu novu raketu „Antares, jer NASA jednostavno nema alternativu. Čim su uveženi, motori su bili montirani na „Lockheedove“ ralete „Atlas III“, koja je prvi put poletela 2000. god. Čitava priča ima i imaće političke konotacije.

U maju ove godine, nakon zaoštravanja Ukrajinske krize, ruski zamenik premijera, Rogozin, obećao je da će Rusija zabraniti Americi da koristi ruske motore za vojna lansiranja – uobičajeni teret „Atlasa V“, čiji prvi stepeni imaji po jedan „РД-180“. US Vojno vazduhoplovstvo je zatraživo od Aerospace Corporation da za 5 godina pronađe alternative za bustere za “Atlase V”.

U junu ove godine, “Aerojet” je izjavio da bi možda ipak mogao da napravi zamenu za “Ruse” (“AR-1”), i da će svaki motor koštati oko \)25 miliona + $1 milijardu za razvoj što bi platila država.

[2] Prvo je bilo 18. II 2014. sa iste lansirne rampe na Wallopsu.

 


Eksplozija rakete Antares sa teretnim brodom Cygnus

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    2 dana ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije

Foto...