Privode se kraju pripreme za prvo lansiranje kosmičkog broda "Orion" koje treba da bude obavljeno decembra 2014. Medjutim, njegov prvi let sa ljudskom posadom je pomeren za 2023.


U Kenedijevom kosmičkom centru na Kejp Kanaveralu stručnjaci Lockheed Martina i NASA-e rade na finalnim proverama sistema kosmičkog broda (KB) "Orion" pred njegovo prvo testitranje u decembru 2014. KB "Orion" je takodje poznat pod nazivom "Višenamenski brod sa ljudskom posadom" ili MPCV (Multi-Purpose Crew Vehicle). Korporacija Lockheed Martin je pobedila na konkursu NASA-e za projekat novog nacionalnog KB ukupne vrednosti do 2020. od 12 milijardi dolara.

amblem

Prvi let u dokumentaciji NASA-e nosi oznaku EFT-1, što je skraćenica (u slobodnom prevodu) "Prvog istraživačko-probnog leta" (Exploration Flight Test-1). Za prvo lansiranje "Oriona" koristiće se teška verzija rakete-nosač (RN) Delta IV (Heavy) i lansirna rampa 37B. Misija EFT-1 koja će biti obavljena u automatskom režimu, bez posade, obuhvata dve orbite tokom kojih će stručnjaci moći da provere funkcionisanje osnovnih sistema komandnog modula. Takodje, za vreme ulaska u atmosferu biće testiran ključni deo modula - toplotno-zaštitni ekran koji treba da amortizuje ogromna termodinamička naprezanja kojima će komandni modul biti izložen pri povratku iz kosmosa drugom kosmičkom brzinom.  

Tokom misije, KB "Orion" se neće odvajati od gornjeg stepena RN, već će sve vreme leteći po jako razvučenoj eliptičnoj orbiti do maksimalne visine od 5900km priljubljen uz gornji stepen kružiti oko Zemlje. Električnu energiju komandni modul će dobijati od akumulatorskih baterija. Planirana su dva paljenja motora gornjeg stepena RN radi postizanja odgovoarajuće visine apogeja za povratak u atmosferu velikom brzinom. Odvajanje od gornjeg stepena će uslediti neposredno pred ulazak u atmosferu brzinom od oko 8.9 km/s (32,000 km/h). Na neki način misija EFT-1 je veoma slična eksperimentalnom bespilotnom letu KB "Apolo-4" 1967.

1280px-Rendering of Orion Exploration Flight Test 1
Kosmički brod "Orion" na vrhu gornjeg stepena rakete Delta IV Heavy

Misija EFT-1 je od posebnog značaja za budućnost projekta "Orion" jer je za 2015. planirana takozvana kritična revizija projekta (CDR) koja praktično treba da pokaže koliko je novi KB, na kome je zasnovana budućnost programa sa ljudskim posadama NASA-e, spreman za kosmičke letove.

Prvobitnim planom bilo je predvidjeno da EFT-1 bude obavljen u septembru 2014. Medjutim, pre nekoliko meseci je došlo do promene plana ponajviše zbog vrlo zgusnutog grafika lansiranja Objedinjene alijanse ULA, glavnog provajdera lansirnih usluga na Kejp Kanaveralu. Naime, Pentagon je u program lansiranja vojnih satelita za 2014. ubacio veliki broj misija, tako da je ULA morala da pomeri prvo lansiranje "Oriona" za tri meseca. Sada je lansiranje planirano za 4. decembar 2014, mada je u manifestu Vazduhoplovnih snaga ETF-1 upisan za 15. decembar.

U NASA-i na misiju EFT-1 gledaju kao na prvi realni korak prelaska na letove u duboki kosmos, sa, kako tamo kažu, one strane niskih orbita kojima ljudi lete već više od 40 godina ("Apolo-17" iz decembra 1972. je bio poslednji KB sa ljudskom posadom koji je leteo u duboki kosmos). Taj prvi korak treba jednoga dana posle 2030. da dovede američke astronaute na Mars.

Na Kejp Kanaveralu su u toku užurbani radovi, jer je od dana kada je komandni modul zavaren u pogonima u Mičudu u Luiziani (tamo gde su sklapani bočni busteri spejs šatla), prošlo više od dve godine. Sa druge strane, NASA i Lockheed Martin žele da oslobode kapacitete Kenedijevog kosmičkog centra za misiju EM-1 (Exploration Mission-1), odnosno prvo lansiranje američke super-rakete SLS koje bi trebalo da bude obavljeno 2017. (mada neke vesti govore o prenosu EM-1 za 2018.). U misiji EM-1 planirano je da "Orion" leti u punoj konfiguraciji (komandni i servisni modul). Za ovu misiju, servisni modul rade u ESA-i, na bazi automatskog teretnog broda ATV. NASA medjutim nije naručila od ESA izradu drugog servisnog modula za misiju EM-2 koja je planirana 2021. Ova misija je trebala biti prva u programu SLS-"Orion" sa astronautima. Zatim je 2023. trebala biti obavljena bespilotna misija uz automatsko spajanje "Oriona" sa MKS. Sada je sasvim izvesno da će misija EM-2 biti obavljena bez astronauta i da će oni leteti tek u misiji EM-3 koja je planirana za 2023. To znači da će od prvog probnog leta "Oriona" (EFT-1) do prvog leta sa ljudskom posadom (EM-3) proteći najmanje osam-devet godina, odnosno mnogo više od vremena koje je proteklo od prvog do poslednjeg leta mesečevog "Apola".

2014-3489-m
Testiranje sistema KB "Orion" uoči misije ETF-1 na Kejp Kanaveralu

Zašto je došlo do ove, za NASA-u nimalo prijatne promene?

Kao što smo pisali, projekat super-rakete SLS (Space Lunch System - "Sistem kosmičkog lansiranja") je podeljen u dve osnovne etape. Prva etapa obuhvata razvoj RN nosivosti 70 tona ili tzv. "Bloka-I". Na bazi ispitivanja "Bloka-I", treba da bude razvijena finalna verzija SLS nosivosti 130t - ili "Blok-II". Medjutim, sada je jasno da je izmedju ove dve faze potrebna nekakva veza, medjufaza, nosač na kome će biti ispitani svi elementi gornjeg stepena i na osnovu toga biti odabrana njegova najpovoljnija verzija za "Blok-II". Tako je NASA morala da izmedju dve faze projekta SLS-a ubaci još dve prelazne verzije - "Blok-IA" i "Blok-IB" - kapaciteta 105 tona.

Za misiju EM-1 u kojoj će naravno biti klorišćen "Blok-I" rakete SLS, koristiće se prelazni kriogeni propulzioni stepen (ICPS) koji je u stvari modifikacija drugog stepena RN Delta IV. Kako ICPS u postojećoj verziji nije projektovan za lansiranja kosmičkih brodova sa ljudskim posadama, posle EM-1 stručnjaci su prema originalnom planu trebali da ga osposobe za pilotirano lansiranje koje je trebalo biti obavljeno u misiji EM-2 (2021.) Pored toga, NASA preko ICPS-a namerava da razvije finalnu verziju gornjeg stepena SLS koji će biti ratifikovan za sva buduća lansiranja SLS sa ljudskim posadama. Ovaj blok nosi naziv "Istraživački gornji stepen" (EUS) i koristi četiri motora RL-10-C1 ukupne potisne snage od oko 65 tona (623kN). Njegov prvi let je bio planiran tokom bespilotne misije EM-3 (2023.) tokom koje "Orion" bez posade treba da bude spojen sa MKS (naravno, ako Kosmička stanica bude u to vreme još uvek u orbti).

Zbog kresanja budžeta NASA-e (za 2015. za program SLS-"Orion" izdvojeno je 2,8 milijarde dolare, odnosno 300 miliona dolara manje nego za 2014.) odlučeno je da se razvoj EUS-a ubrza i da on bude prvi put lansiran tokom prve pilotirane misije "Oriona" EM-2. Naravno, niko u NASA-e ne želi da rizikuju i smesti prvu posadu "Oriona" na gornjem stepenu koji nikada nije korišćen, tako da je sasvim izvesno da će EM-2 biti misija bez posade, kada še biti testiran novi gornji stepen EUS. To praktično pomera prvi let astronauta na "Orionu" za sledeću misiju EM-3, koja treba da bude obavljena 2023.

Naravno, ako sve tehnički bude išlo u redu, ako budžet ovog programa ne bude smanjen i ukoliko buduća administracija Bele kuće nastavi kosmičku politiku predsednika Obame koji je svojim odlukama odigrao ključnu ulogu u radjanju projekta SLS-"Orion".          

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži