Raketa-nosača teške klase “Angara–A5”, čije je prvo lansiranje planirano u decembru 2014. sa kosmodroma Pleseck, izbaciće na geostacionarnu orbitu maketu korisnog tereta. Uz minimalne dorade, moguće je njeno korišćenje za lansiranje kosmičkih brodova sa ljudskim posadama.


  Angara-A5
  Angara-5A

Prvi start lake “Angare-A1.2PP”, obavljen 9. jula, bio je takodje sa “imitacijom” korisnog tereta (po masi, obliku i dimenzijama) ali po balističkoj putanji. Drugi stepen je sa maketom korisnog tereta pao na poligon Kura na Kamčatki, kako je i planirano. Zanimljivo je da je to bio četvrti start prvog stepena ove rakete-nosača (RN) koji je korišćen za vreme ispitivanja južnokorejske rakete “Naro” (KSLV). Za drugi stepen “Angare” je medjutim ovo bio prvi let. Još jedan kuriozitet je da je laka “Angara” tokom prvog starta bila dobrim delom izradjena od modula zajedničkih i za tešku “Angaru”. Time su tokom probnog lansiranje 9. jula obavljena testiranja sistema dve rakete. Na primer, drugi stepen lake “Angare” je u stvari treći stepen teške “Angare”.

Teška “Angara” će za vreme prvog lansiranja u decembru 2014. nositi na vrhu maketu korisnog tereta koja će pomoću potisnog bloka “Briz-M” biti postavljen u geostacionarnu orbitu. Kasnije, “Blok-M” će da prevede maketu satelita sa geostacionarne na orbitu gde neće zauzimate mesto budućim telekomunikacionim.

Visina RN “Angara-A5” iznosi od 55.4 do 64m (zavisno od tipa gornjeg potisnog stepena), dok je masa na startu od 773t do 790t.

Obe rakete “Angara” (laka i teška) će počev od drugog lansiranja nositi u kosmos prave satelite, ali se očekuje da će njihova testiranja trajati do 2020. posle čega će biti uvrštene u flotu standardnih ruskih raketa-nosača. Do 2020. predvidjeno je nekoliko lansiranja obe verzije “Angare”. Za sada Ministarstvo odbrane, kao glavni naručioc projekta, nije izrazio zainteresovanost za izradu RN srednje klase (nosivosti do 15t) “Angara-A3”, tako da će “samo” laka (“Angara-A1”, nosivosti to 3t) i teška raketa (“Angara-A5”, kapaciteta do 25t) biti u upotrebi. Lansiranja će biti obavljana sa postojeće rampe kosmodroma Pleseck. Počev od 2018, kada na kosmodromu Vastočnij bude napravljena rampa za rakete tipa “Angara” (njena gradnja počinje ove jeseni), lansiranja će početi i sa novog ruskog kosmodroma.

Prema rečima generalnog konstruktora “Angare” Vladimira Njestorova, iako prvobitnim ugovorom sa agencijom “Roskosmos” nije planirano, ova raketa može biti relativno brzo modifikovana u nosač kosmičkih brodova sa ljudskom posadom. U RKK “Energija” uveliko rade na razvoju novog perspektivnog kosmičkog broda čija ispitivanja trebaju da krenu 2018. Kao nosač eksperimentalnog broda koji će tokom prvih lansiranja leteti bez posade, predvidjen je modifikovani “Proton”, dok za sada još uvek nije odlučeno koji će nosač biti korišćen za lansiranje novog broda sa kosmonautima. U kontekstu očiglednih analiza koje se sada vode u “Roskosmosu” oko ovog pitanja treba i tražiti osvrt Njestorova na pilotiranu verziju “Angare”. Njestorov je inače sa Anatolijem Kiseljevim, sigurno najmarkantnija ličnost Centra “Hruničev” (kojim je rukovodio do 2012.), naravno posle legendarnog Čelomeja.

“Angara” je prva “civilna” raketa stvorena posle smrti Sergeja Karaljova 1966. “Proton” je počeo da leti pri kraju života slavnog konstruktora, dok je serija RN “Sajuz” razvijena na bazi prve interkontinentalne rakete R-7. Projekat “Angara” je započet pre gotovo 20 godina i do sada je koštao oko 100 milijardi rubalja (manje od 3 milijardi dolara). .  

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži