Prošle nedelje Nasin projekat za naredni marsovski lender prošao je ključne provere i konačno dobio odobrenje za početak sastavljanja letilice. Lansiranje se očekuje 2016, a zadatak je da se prouči Mersova unutrašnjost u cilju boljeg shvatanja nastanka i evolucije ove planete. Izvođač radova je „Lockheed-Martin“, a instrumente će raditi nemačka i francuska kosmička agencija.
NASA i njeni međunarodni partneri[1] konačno su 16. maja dobili zeleno svetlo za projekat novog Marsovog lendera.
Nasina misija za istrađivanje unutrašnjosti uz pomoć seizmičkih istraživanja, geodezije i prostiranja toplote (“InSight“– Interior Exploration Using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport) planira da zaviri ispod Marsove površine ne bi li bolje proučila njegovu unutrašnjost. Misija treba da ustanovi na koji način su se formirale zemljolike planete i razvile slojevitu unutrašnju strukturu, kao i da prikupi informacije o jezgru, plaštu i kori uz pomoć instrumenata koji nikada ranije nisu otputovali na Mars.
“InSight” će biti lansiran iz vazduhoplovne baze Vandenberg u centralnoj Kaliforniji u martu 2016. godine. Biće to prva međuplanetna misija ikada lansirana iz Kalifornije. Očekuje se da bi ova misija mogla da pomogne agenciji u njihovom cilju da tokom treće decenije ovog veka pošalju ljudsku posadu na Mars.
Vođe tima vezanog za “InSight” predstavili su prošle nedelje Nasinom rukovodstvu glavne konstruktivne karakteristike, što je bilo dovoljno da im se odobri prelazak na sledeću fazu priprema.
“Naši partneri širom sveta morali su da pređu značajan put da bi stigli do ove tačke i potpuno su spremni da nam pošalju svoju opremu radi integrisanja sistema koje počinje u novembru, što predstavlja sledeći veliki korak u ovom projektu,” izjavio je Tom Hoffman iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon (JPL) iz Pasadene. “Sada se okrećemo sa konstruisanja i analiza ka montaži i testiranjima hardvera i softvera koji će nas odneti na Mars i prikupiti nauku koja nam je potrebna da bi misija bila uspešna.”
Da bi ispitao planetnu unutrašnjost, stacionarni lender će posedovati robotsku ruku koja će se aktivirati na površini i dubinske instrumente proizvedene u Francuskoj i Nemačkoj. Kosmičke agencije ove dve zemlje – Center National d’Etudes Spatiales (CNES) i Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt (DLR) – predstavljaju Nasine partnere u izradi dva najvažnija naučna instrumenta „InSighta“.
Novi Nasin lender na Marsu trebalo bi da bude lansiran 2016. godine.
Instrument za proučavanje unutračnjeg sastava planete na osnovu seizmičkih talasa (SEIS – Seismic Experiment for Interior Structure) biće proizveden u CNES-u, u saradnji sa DLR i kosmičkim agencijama Švajcarske i Britanije. Njegov zadatak će da bude merenje talasa koji nastaju u kori tokom „Marsotresa“ ili udara meteora. Uređaj će moći da detektuje i plimske talase koje proizvodi Fobos. Paket HP3 za merenje prostiranja toplote i fizičkih svojstava (Heat Flow and Physical Properties Package), koji će proizvesti DLR, meriće pomoću malog penetratora toplotu koja dolazi iz unutrašnjosti planete do njene površine.
“Mars ima prednost nad Zemljom ako želimo da razumemo na koji način su formirane površine nastanjivih planeta,” smatra Bruce Banerdt iz JPL-a. “Obe planete su na početku bile izložene istim procesima, ali Mars, budući manji, brže se hladio i postajo manje aktivan, dok je kod Zemlje to išlo sporije. Zato je Mars bolje sačuvao tragove ranih faza razvoja kamenih planeta.”
Tronogi lender će sleteti negde u blizinu ekvatora i prema planu sakupljati informacije oko 720 dana – oko dve godine. “InSight” je pozajmio konstrukciju od Nasinog uspešnog lendera “Phoenix”, koji je 2008. izučavao led i tlo daleko na severu Marsa.
Velika je sličnost novog lendera sa “Phoenixom” (na slici), koji je pre 6 godina proučavao Crvenu planetu.
“Mnoge stvari ćemo inkorporirati sa ‘Phoenixa’ u ‘InSight”, ali razlike u misijama diktiraće i neke razlike kod ‘InSighta’, kaže Stu Spath, stručnjak iz ogranka za kosmičke letove “Lockheed-Matrina” iz Denvera. “Naprimer, misija ‘InSight’ će trajati 630 dana duže od ‘Phoenixa’, što znači da će lender morati duže da izdrži spoljnje uslove na planeti.!
Vođena slikama okoline koje će našiniti lender, “InSightova” robotska ruka će postaviti seizmograf na površinu i prekriti ga zaštitnim prekrivačem da bi se umanjili efekti vetrova i temperature na osetljivi instrumenat. Ruka će takođe postaviti i sondu za merenje protoka toplote u položaj za samo zakucavanje u tlo do dubine od 2,7 do 4,5 metara.
Biće sproveden i jedan zanimljivi eksperimenat koji će pokušati da iskoristi radio-vezu “InSighta” i Nasinih antena DSN na Zemlji da precizno utvrdi kolebanja u Marsovoj rotaciji što bi trebalo da nam pomogne da odgonetnemo da li je jezgro Marsa čvrsto ili tečno. Senzori za vetar i temperaturu španskog Centra za astrobiologiju i senzori za pritisak će kontrolisati klimatske uslove u zoni sletanja, a magnetometar će meriti magnetska odstupanja izazvana Marsovom jonosferom.
Do septembra 2013. godine u opticaju su bile 22 moguće lokacije za sletanje, ali “Mars Reconnaissance Orbiter” pomogao da se taj broj suzi na samo 4. Krajnja odluka će tek biti doneta. Interesantno je da su svih 22 lokacije smeštene u zoni Elysium Planitia.
[1] Pored Nemaca i Francuza, u dizajniranju instrumenata učestvovali su i Austrija, Belgija, Kanada, Japan. Švica, Španija i Britanija.
InSight na Mars u martu 2016
InSight novo ime za otkrića na Marsu
28. maj 2014.
Prošle nedelje Nasin projekat za naredni marsovski lender prošao je ključne provere i konačno dobio odobrenje za početak sastavljanja letilice. Lansiranje se očekuje 2016, a zadatak je da se prouči Mersova unutrašnjost u cilju boljeg shvatanja nastanka i evolucije ove planete. Izvođač radova je „Lockheed-Martin“, a instrumente će raditi nemačka i francuska kosmička agencija.
NASA i njeni međunarodni partneri konačno su 16. maja dobili zeleno svetlo za projekat novog Marsovog lendera.
Nasina misija za istrađivanje unutrašnjosti uz pomoć seizmičkih istraživanja, geodezije i prostiranja toplote (“InSight“ – Interior Exploration Using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport) planira da zaviri ispod Marsove površine ne bi li bolje proučila njegovu unutrašnjost. Misija treba da ustanovi na koji način su se formirale zemljolike planete i razvile slojevitu unutrašnju strukturu, kao i da prikupi informacije o jezgru, plaštu i kori uz pomoć instrumenata koji nikada ranije nisu otputovali na Mars.
“InSight” će biti lansiran iz vazduhoplovne baze Vandenberg u centralnoj Kaliforniji u martu 2016. godine. Biće to prva međuplanetna misija ikada lansirana iz Kalifornije. Očekuje se da bi ova misija mogla da pomogne agenciji u njihovom cilju da tokom treće decenije ovog veka pošalju ljudsku posadu na Mars.
Vođe tima vezanog za “InSight” predstavili su prošle nedelje Nasinom rukovodstvu glavne konstruktivne karakteristike, što je bilo dovoljno da im se odobri prelazak na sledeću fazu priprema.
“Naši partneri širom sveta morali su da pređu značajan put da bi stigli do ove tačke i potpuno su spremni da nam pošalju svoju opremu radi integrisanja sistema koje počinje u novembru, što predstavlja sledeći veliki korak u ovom projektu,” izjavio je Tom Hoffman iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon (JPL) iz Pasadene. “Sada se okrećemo sa konstruisanja i analiza ka montaži i testiranjima hardvera i softvera koji će nas odneti na Mars i prikupiti nauku koja nam je potrebna da bi misija bila uspešna.”
Da bi ispitao planetnu unutrašnjost, stacionarni lender će posedovati robotsku ruku koja će se aktivirati na površini i dubinske instrumente proizvedene u Francuskoj i Nemačkoj. Kosmičke agencije ove dve zemlje – Center National d’Etudes Spatiales (CNES) i Deutsches Zentrum für Luft- und Raumfahrt (DLR) – predstavljaju Nasine partnere u izradi dva najvažnija naučna instrumenta „InSighta“.
Novi Nasin lender na Marsu trebalo bi da bude lansiran 2016. godine.
Instrument za proučavanje unutračnjeg sastava planete na osnovu seizmičkih talasa (SEIS – Seismic Experiment for Interior Structure) biće proizveden u CNES-u, u saradnji sa DLR i kosmičkim agencijama Švajcarske i Britanije. Njegov zadatak će da bude merenje talasa koji nastaju u kori tokom „Marsotresa“ ili udara meteora. Uređaj će moći da detektuje i plimske talase koje proizvodi Fobos. Paket HP3 za merenje prostiranja toplote i fizičkih svojstava (Heat Flow and Physical Properties Package), koji će proizvesti DLR, meriće pomoću malog penetratora toplotu koja dolazi iz unutrašnjosti planete do njene površine.
“Mars ima prednost nad Zemljom ako želimo da razumemo na koji način su formirane površine nastanjivih planeta,” smatra Bruce Banerdt iz JPL-a. “Obe planete su na početku bile izložene istim procesima, ali Mars, budući manji, brže se hladio i postajo manje aktivan, dok je kod Zemlje to išlo sporije. Zato je Mars bolje sačuvao tragove ranih faza razvoja kamenih planeta.”
Tronogi lender će sleteti negde u blizinu ekvatora i prema planu sakupljati informacije oko 720 dana – oko dve godine. “InSight” je pozajmio konstrukciju od Nasinog uspešnog lendera “Phoenix”, koji je 2008. izučavao led i tlo daleko na severu Marsa.
Velika je sličnost novog lendera sa “Phoenixom” (na slici), koji je pre 6 godina proučavao Crvenu planetu.
“Mnoge stvari ćemo inkorporirati sa ‘Phoenixa’ u ‘InSight”, ali razlike u misijama diktiraće i neke razlike kod ‘InSighta’, kaže Stu Spath, stručnjak iz ogranka za kosmičke letove “Lockheed-Matrina” iz Denvera. “Naprimer, misija ‘InSight’ će trajati 630 dana duže od ‘Phoenixa’, što znači da će lender morati duže da izdrži spoljnje uslove na planeti.!
Vođena slikama okoline koje će našiniti lender, “InSightova” robotska ruka će postaviti seizmograf na površinu i prekriti ga zaštitnim prekrivačem da bi se umanjili efekti vetrova i temperature na osetljivi instrumenat. Ruka će takođe postaviti i sondu za merenje protoka toplote u položaj za samo zakucavanje u tlo do dubine od 2,7 do 4,5 metara.
Biće sproveden i jedan zanimljivi eksperimenat koji će pokušati da iskoristi radio-vezu “InSighta” i Nasinih antena DSN na Zemlji da precizno utvrdi kolebanja u Marsovoj rotaciji što bi trebalo da nam pomogne da odgonetnemo da li je jezgro Marsa čvrsto ili tečno. Senzori za vetar i temperaturu španskog Centra za astrobiologiju i senzori za pritisak će kontrolisati klimatske uslove u zoni sletanja, a magnetometar će meriti magnetska odstupanja izazvana Marsovom jonosferom.
Do septembra 2013. godine u opticaju su bile 22 moguće lokacije za sletanje, ali “Mars Reconnaissance Orbiter” pomogao da se taj broj suzi na samo 4. Krajnja odluka će tek biti doneta. Interesantno je da su svih 22 lokacije smeštene u zoni Elysium Planitia.
Pored Nemaca i Francuza, u dizajniranju instrumenata učestvovali su i Austrija, Belgija, Kanada, Japan. Švica, Španija i Britanija.
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći.
Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"
Zadnji tekstovi:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
