Start nove ruske rakete "Angara" planiran 25. juna

Eksperimentalno lansiranje nove ruske lake rakete - nosača (RN) "Angara 1.2" biće obavljeno kako je i planirano, 25. juna 2014. sa kosmodroma Pleseck, izjavio je direktor "Roskosmosa" Oleg Ostapenko. Prvi let "Angare" biće suborbitalni, bez korisnog tereta, da se proveri rad donjeg URM-a koji je, inače već prošao vatreno krštenje pre gpodinu dana za vreme lansiranja južnokorejske rakete "Naro-1".

"Svi radovi teku prema grafiku. Nema pomernja planova. Svake nedelje dobijam dva puta izveštaje sa kosmodroma Pleseck u vezi organizacije svih poslova. Nema nikakvih zadržavanja, sve ide po planu" - rekao je Ostapenko.

Što se teške RN "Angara-5" tiče, njeno prvo lansiranje je još uvek planirano za kraj 2014. Ostapenko kaže da i sa pripremama prvog lansiranja "Angare-5" nema nikakvih zastoja ili problema koji, za sada mogu da dovedu do promene plana. "Za sada, sve ide prema grafiku planiranih radova" - rekao je Ostapenko, ali je dodao da ima primedbi na probleme koji se rešavaju u hodu. "Dešava se da se problemi pojavljuju čak i na dobro proverenim sistemima, ali mislim da ćemo sve planirane rokove ispoštovati".  

Porodica novih ruskih RN "Angara" je razvijena u Centru "Hruničev" na bazi univerzalnog raketnog modula (URM) sa motorom RD-191 koji koristi dobro poznatu pogonsku kombinaciju tečni kiseonik + kerozin. Ovaj moćni raketni motor je korišćen na RN "Energija", dok se njegove modifikacije RD-170 i RD-171 koriste na ukrajinskoj raketi "Zenit".

rr1

U zavisnosti od broja URM, razvijena je serija RN počev od lake rakete "Angara 1" nosivosti 1,5 t do teške RN "Angara A5" kapaciteta za niske orbite do 25 tona. Na primer, u sastav lake RN "Angara 1.2" koristi se jadan URM. Njena startna masa je 171t, a veću nosivost za kružnu orbitu visine 200km od prvobitne verzije "Angara A1" od 3,8t. Za to vreme, kod RN taške klase "Angara A5" ima pet modula URM. Njena masa na startu iznosi 773 tona, a nosivost za nisku orbitu iznosi 24,5 tona. Ovom RN se na geostacionarnu orbitu može izbaciti koristan teret mase do 7,5 tona. Drugi, ili gornji stepen RN "Angara 1.2" je raketni blok "Briz-KM" koji je veš korišćen na raketi "Rokot", dok će se na teškoj RN "Angara A5" nalaziti potisni blok "Briz-M" i KVTK.

Pored ove dve RN, postoje još dve varijante - "Angara A3" nosivosti 14,6t (mase 481t) i najjača varijanta "Angara A7" (sa sedam URM) snage 35 tona (masa na startu 1133t).

Mesto lansiranja RN je kosmodrom Pleseck, gde je za ovu seriju sagradjena specijalan lansirna rampa. Još jedna rampa za rakete ove serije je planirana na novom kosmodromu Vastočnij 2018.    

 

rr3

Planirano pet lansiranja nove ruske lake rakete "Sajuz-2.1V" u sledeće dve godine

"Roskosmos" planira da obavi pet lansiranja RN lake klase "Sajuz-2.1V" sa kosmodroma Pleseck tokom sledeće dve godine, prenosi ITAR-TASS reči direktora agencije Olega Ostapenka.

"Sve zavisi od korisnog tereta. Aktivno radimo sa ministarstvom odbrane oko izbora korisnog tereta. Planiramo da obavimo pert 'kvalifikacionih' lansiranja sa različitim korisnim teretima sa Plesecka", rekao je Ostapenko.

Prvo lansiranje RN lake klase "Sajuz-2.1V" sa gornjim potisnim raketnim blokom "Volga" za postavljanje korisnog tereta (satelit "Aist") na orbitu obavljeno je 28. decembra 2013. sa kosmodroma Pleseck.

 

Zanimljivo je da se odmah posle posete direktora Arianespace Stefana Izreale Moskvi, kada je potpisan ugovor o isporuci sedam raketa-nosača serije "Sajuz-ST" za lansiranje satelita iz evropskog kosmičkog centra u Kuruu (Francuska Gvajana), procurila nezvanična vest da se direktor vodeće korporacije na svetkom tržištu pružanja usluga lansiranja navodno interesovao za mogućnost korišćenja RN "Sajuz-2.1V" kao nosača Arianspace iz Kurua. Navodno, evropska laka RN Vega nije tako rentabilna kako se planiralo, pa se Arianespace interesuje za korišćenje jeftinije lake ruske rakete "Sajuz-2.1V" kao zamene Vege. Izrael je, medjutim odmah po povratku u Pariz demantovao da je u Moskvi razgovarao o mogućnostima lansiranja rakete "Sajuz-2.1V" iz centra u Kuruu. On je medjutm vrlo zainteresovan da deo lansiranja RN "Sajuz-ST" sa Kurua prenese natrag na Bajkonur, nebi li snizio cene i parirao sve agresivnijim privatnim američkim kompanijama.

Prva ruska super-teška raketa še imati nosivost of 70 tona

Projekat gradnje rakete-nosača super-teške klase je uključen u Federalni kosmički program, izjavio je direktor "Roskosmosa" Oleg Ostapenko.

U toku su radovi na preciziranju osnovnih tehničkih karakteristika super-rakete. Njena prva verzija će imati nosivost od 70 do 80 tona, što prema Ostapenku omogućava razvoj ambicioznih planova letova 20 do 30 godina unapred. Mesec je, kao što je poznato, osnovni cilj ruske kosmonautike. "Roskosmos" planira posle 2030. gradnju baze na Mesecu u nameri, kako je to rekao Dmitrij Rogozin, da tamo ruski istraživačai permanetno rade. "Cilj je da se tamo zauvek ostane", rekao je Rogozin, "a ne da se samo ode i vrati". Pored Meseca, ova super-raketa treba da Rusiji otvoriti vrata za medjuplanetarne letove, uključujući prema Marsu.      

U drugoj etapi, ruski stručnjaci planiraju dalji razvoj super-rakete uz nosivost od 100 to 120 tona. Treća etapa obuhvata projektovanje kolosa nosivosti 160 do 180 tona. Kao što je poznato NASA radi na razvoju američke super-rakete SLS koja će imati dve varijante nosivosti 70 i 130 tona. Prvi probni start lakše verzije SLS-a planiran je 2017. Trenutno najjača ruska raketa je "Proton" sa nosivosti od oko 23 tona, dok je kapacitet buduće RN "Angara A5" neznatno veći - 25 tona. Najjača "Angara" (A7) imaće kapacitet od 35 tona.

Pored NASA-e i Rusije, američka privatnsa kompanija Space X radi na razvoju super-rakete Falcon-Heavy ("Teški Falkon") nosivosti 50 tona, dok Kina planira korišćenje svoje super-rakete CZ-9 za letove čoveka na Mesec.

rr4

Raketa-nosač "Energija" na lansirnoj rampi kosmodroma Bajkonur

  

Iako se ranije govorilo da će "Angara" biti korišćena za osnova ruske super-rakete, Ostapenko koji je poznat po svom vrlo uzdržanom stavu o "Angari", kaže da će džinovska raketa biti napravljena na bazi sovjetske super-rakete "Energija" nosivosti 100 tona, koja je krajem 80-ih dva puta lansirana.

Za super-raketu planirana je gradnja lansirien rampe na novom kosmodromu Vastočnij.

"Roskosmos" ne planira proizvodnju raketa "Zenit" u Rusiji

"Roskosmos" smatra da je bi prenos proizvodnje ukrajinske rakete-nosača srednje klase "Zenit" u Rusiji bio kontraproduktivan, rekao je direktor agencije Oleg Ostapenko.

"Što se tiče 'Zenita', mogu reći da proizvodnja ove rakete u Rusiji nema nikakve logike. Dok se situacija u Ukrajini potpuno ne stabilizuje, razmišljati o 'Zenitu' nema smisla. Medjutim, vreme će pokazati kako će se sitacija razvijati. Sada smo potpuno orijentisani na ruske rakete-nosače", rekao je Ostapenko.  

rr5

Trenutno, RN "Zenit-SL" se koristi za lansiranja satelita sa plovećeg kosmodroma "Morski start". U RKK "Energija" koja upravlja ovom lansirnom rampom, kažu da su rakete "Zenit" obezbedjene za sva za sada planirana lansiranja. Pored 'morske', postoji i 'kopnena' verzija RN "Zenit" koja se koristi sa Bajkonura. "Roskosmos" planira da njenu lansirnu rampu preda na upotrebu Kazahstanu u okviri projekta "Bajterek".

Rakete nosače serije "Zenit" maksimalne nosivosti do 14 tona koje koriste ruske raketne motore RD-171 proizvode u konstruktorskom birou "Južnoe" u Dnjepropetrovsku, na jugoistoku Ukrajine.   

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 8 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 11 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 13 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 23 sati ranije

Foto...