bajkonur

Kazahstan želi da Rusija stalno ostane na Bajkonuru, izjavio je direktor nacionalne kosmičke agencije ove države bivši ruski kosmonaut Talgat Musabajev. Posle godina poprilično zategnutih odnosa sa Rusijom u vezi načina korišćenja i budućnosti kosmodroma Bajkonur, ovo je zanimljiv obrt u politici Astane.

3562488198 9799a32407 b

4209019686 052cc1ff2b oNa putu za lansirnu rampu

 "Niti ja, niti bilo ko u Kazahstanu želi da Rusija napusti Bajkonur. Mi smo partneri i saveznici, tako da na svim nivoima medjunarodne saradnje normalno je da imamo zajedničke strateške projekte", rekao je Musabajev, inače poznato po svojim poprilično tvrdokornim izjavama u prošlosti oko prisustva Rusije na Bajkonuru u budućnosti. Svojevremeno, posebno posle odluke Rusije da počne gradnju kosmodroma Vastočnij i promene politike Moskve prema zajedničkom projektu "Bajterek", Musabajev je čak govorio o mogućnosti da Kazahstan "ponudi" korišćenje Bajkonura drugim državama. Pored toga, nije mu se dopalo odbijanje Rusije da razmatra mogućnost prebacivanja lansiranja ukrajinskih raketa "Dnjepar" i "Zenit" pod okrilje Kazahstana. Njegovu, u pojednim slučajevima ne baš diplomatsku retoriku, u nekoliko navrata je morao da na sastancima sa Putinom "omekšava" predsednika Kazahstana Nursultan Nazarbajev, poznat po vrlo bliskim odnosima sa velikim severnim susedom.         

Promena je usledila posle odluke Rusije da se lansirna rampa RN "Zenit" preda etapno Kazahstanu na korišćenje, uz zajedničke projekte sa Rusijom i Ukrajinom na komercijalnoj i nacionalnoj upotrebi ukrajinsko-ruskih raketa. Takodje, Rusija je najavila da će pomoći Kazahstanu u uklanjanju ekoloških posledica lansiranja teških RN "Proton", koje koriste vrlo toksična goriva. Ovi planovi su pretočeni u državni dogovor trogodišnjeg zajedničkog korišćenja Bajkonura koji je nedavno obelodanio predsednik Putin.

6916650253 20e4ceec25 b
3D fotografija, gledajte je pomoću 3d naočara

Rusija inače godišnje plaća Kazahstanu po 115 miliona dolara za korišćenje Bajkonura do 2050.

Musabajev je takodje izjavio da ako Rusija bude odlučila da napusti Bajkonur, Kazahstan će da uradi "sve što je moguće da obezbedi da Bajkonur ostane kapija kosmosa". Pored toga, veruje se da je ovaj zaokret Astane prema politici ruskog prisustva na Bajkonuru povezano sa promenom čelnog čoveka "Roskosmosa". Prvo službeno putovanje novog rukovodioca "Roskosmosa" Olega Ostapenka je upravo bilo na Bajkonuru gde se sreo sa kolegom iz Kazahstana Musabajevim.

  7186580308 07b99c5ae7 b

Naravno, situaciju oko budućnosti Bajkonura treba posmatrati takodje u svetlu globalnih političkih odnosa u centralnoj Aziji i nastojanja Rusije da sačuva pozicije dominatne sile u ovom regionu koji je od vitalnog značaja za Moskvu. Rusija već ima jedno gorko iskustvo sa Azerbejdžanom oko korišćenja jednog od najsavremenijih kosmičko-radarskih centara koji se nalazi na teritoriji ove države. Pored toga, Moskva je svesna da Pleseck (na kome se nalaze deset lansirnih rampi) i Vastočnij, koji će imati samo dve-tri lansirne rampe (deset puta manje od Bajkonura), neće moći da pokriju ambiciozne ruske planove budućih lansiranja u kosmos.

Na kraju kod obe strane je preovladao razum i logika da je bolje saradjivati, nego inatiti se što bi moglo da dovede do velikih posledica za obe države.

 


Političke igre oko Bajkonura

17. februar 2013. Grujica Ivanović

Kosmodrom Bajkonur slavi 50. rođendan

01. jun 2005. Saša Zorkić

Rakete-nosači i kosmodromi 2012.

29. decembar 2012. Grujica Ivanović

Noć kada je goreo Bajkonur

oktobar 2004. Grujica Ivanović, deo iz članka koji je bio objavljen u Astronomiji.


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži