Kazahstan želi da Rusija stalno ostane na Bajkonuru, izjavio je direktor nacionalne kosmičke agencije ove države bivši ruski kosmonaut Talgat Musabajev. Posle godina poprilično zategnutih odnosa sa Rusijom u vezi načina korišćenja i budućnosti kosmodroma Bajkonur, ovo je zanimljiv obrt u politici Astane.
|
|
"Niti ja, niti bilo ko u Kazahstanu želi da Rusija napusti Bajkonur. Mi smo partneri i saveznici, tako da na svim nivoima medjunarodne saradnje normalno je da imamo zajedničke strateške projekte", rekao je Musabajev, inače poznato po svojim poprilično tvrdokornim izjavama u prošlosti oko prisustva Rusije na Bajkonuru u budućnosti. Svojevremeno, posebno posle odluke Rusije da počne gradnju kosmodroma Vastočnij i promene politike Moskve prema zajedničkom projektu "Bajterek", Musabajev je čak govorio o mogućnosti da Kazahstan "ponudi" korišćenje Bajkonura drugim državama. Pored toga, nije mu se dopalo odbijanje Rusije da razmatra mogućnost prebacivanja lansiranja ukrajinskih raketa "Dnjepar" i "Zenit" pod okrilje Kazahstana. Njegovu, u pojednim slučajevima ne baš diplomatsku retoriku, u nekoliko navrata je morao da na sastancima sa Putinom "omekšava" predsednika Kazahstana Nursultan Nazarbajev, poznat po vrlo bliskim odnosima sa velikim severnim susedom.
Promena je usledila posle odluke Rusije da se lansirna rampa RN "Zenit" preda etapno Kazahstanu na korišćenje, uz zajedničke projekte sa Rusijom i Ukrajinom na komercijalnoj i nacionalnoj upotrebi ukrajinsko-ruskih raketa. Takodje, Rusija je najavila da će pomoći Kazahstanu u uklanjanju ekoloških posledica lansiranja teških RN "Proton", koje koriste vrlo toksična goriva. Ovi planovi su pretočeni u državni dogovor trogodišnjeg zajedničkog korišćenja Bajkonura koji je nedavno obelodanio predsednik Putin.
|
|
Rusija inače godišnje plaća Kazahstanu po 115 miliona dolara za korišćenje Bajkonura do 2050.
Musabajev je takodje izjavio da ako Rusija bude odlučila da napusti Bajkonur, Kazahstan će da uradi "sve što je moguće da obezbedi da Bajkonur ostane kapija kosmosa". Pored toga, veruje se da je ovaj zaokret Astane prema politici ruskog prisustva na Bajkonuru povezano sa promenom čelnog čoveka "Roskosmosa". Prvo službeno putovanje novog rukovodioca "Roskosmosa" Olega Ostapenka je upravo bilo na Bajkonuru gde se sreo sa kolegom iz Kazahstana Musabajevim.
 |
Naravno, situaciju oko budućnosti Bajkonura treba posmatrati takodje u svetlu globalnih političkih odnosa u centralnoj Aziji i nastojanja Rusije da sačuva pozicije dominatne sile u ovom regionu koji je od vitalnog značaja za Moskvu. Rusija već ima jedno gorko iskustvo sa Azerbejdžanom oko korišćenja jednog od najsavremenijih kosmičko-radarskih centara koji se nalazi na teritoriji ove države. Pored toga, Moskva je svesna da Pleseck (na kome se nalaze deset lansirnih rampi) i Vastočnij, koji će imati samo dve-tri lansirne rampe (deset puta manje od Bajkonura), neće moći da pokriju ambiciozne ruske planove budućih lansiranja u kosmos.
Na kraju kod obe strane je preovladao razum i logika da je bolje saradjivati, nego inatiti se što bi moglo da dovede do velikih posledica za obe države.
17. februar 2013. Grujica Ivanović
Kosmodrom Bajkonur slavi 50. rođendan
01. jun 2005. Saša Zorkić
Rakete-nosači i kosmodromi 2012.
29. decembar 2012. Grujica Ivanović
oktobar 2004. Grujica Ivanović, deo iz članka koji je bio objavljen u Astronomiji.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
