Iako očekivana, smena prvog oveka "Roskosmosa" sa sobom donosi puno pitanja o buduim smernicama ruske kosmonautike. Sasvim je izvesno da e Oleg Ostapenko nastaviti sa reformama ruske kosmike agencje, ali e biti i od kljunog znaaja za strateke promene nacionalnog kosmikog programa koje uzimaju maha.

Mnogi se slau da je izbor general pukovnika Olega Nikolajevia Ostapenka (rodjen je 1957. u Ukrajini) za novog direktora "Roskosmosa", imajui u vidu njegovu impresivnu vojno-kosmiku karijeru, logian potez. Sa druge strane, u ovoj odluci Medvedeva i Rogozina mnogi vidi tragove ruskog tradicionalizma, budui da je Ostapenko trei general zaredom koji seda u prvu fotelju "Roskosmosa" i ujedno trei zaredom komandant ruskih kosmikih snaga kome je povereno kormilo ruske kosmike agencije. Pored toga, Ostapenko je bio komandant kosmodroma Pleseck, a pre nego je imenovan za novog prvog oveka "Roskosmosa", bio je zamenik ministra odbrane.        

Ostepanko-Medvedev
Novi direktor "Roskosmosa" Oleg Ostapenko prima estitke od premijera Dmitrija Medvedeva

Ostapenko je odmah po diplomiranju na prestinoj vojnoj akademiji Derinski 1979. na katedri za strateke balistike rakete, motore i opremu poeo da radi u Sovjetskim strateko-raketnim snagama. Godine 1992. prelazi u Ministarstvo kosmikih odbrambenih jedinica gde je u periodu 2002-2004. bio komandant Kosmikog kontrolnog centra koji nosi ime drugog kosmonauta Germana Titova. Tada je promovisan u prvog zamenika naelnika ruskih kosmikih snaga i posle odbrane doktorske disertacije u oblasti vojnih nauka, 2007. postaje komandant kosmodroma Pleseck. Samo godinu dana kasnije, postaje komandant ruskih kosmikih snaga, umesto Popovkina koji je sa tog mesta otiao u Ministarstvo odbrane. Od decembra 2011. Ostapenko je komandant Vazduhoplovno-kosmikih odbrambenih snaga, gde ostaje samo godinu dana posle ega, sada ve kao general-pukovnik postaje zamenik Ministra odbrane. Manje od godinu dana kasnije, u oktobru 2013. premijer Medvedev donosi ukaz o prestanku aktivnog vojnog statusa generala Ostapenka i imenuje ga za novog direktora "Rosmosmosa".    

Medjutim i pored ovakve karijere koja je od najranijih dana neraskidivo povezana sa raketnom tehnikom, pred Ostapenkom lei more problema. Kao prvo treba zaustaviti spiralu neuspeha lansiranja raketa-nosaa koja je zapoela odmah po dolasku Popovkina na elo "Rosmosmosa". Poslednjih 896 dana koliko je Popovkin vodio "Roskosmos" predstavljaju jedan od najgorih perioda u istoriji sovjetsko-ruske kosmonautike, to je indirektno i sam Popovkin priznao kada je predavao dunost Ostapenku. Poklonivi mu "Knjigu mudrosti rukovodioca", Popovkin je poeleo Ostapenku manje neuspeha nego to ih je on imao: "elim da pod vaim rukovodstvom ruska kosmika delatnost procveta. Na svojoj koi sam osetio kako neuspesi u kosmikoj sferi dotiu ceo narod". Takodje, Popovkin je osoblje "Roskosmosa" zamolio da novom direktoru prui punu podrku. Medjutim, gotovo da Ostapenko jo nije ni svojski zaseo u fotelju prvog oveka "Roskosmosa", ostavku je podneo jedan od zamenika Popovkina i mnogi se slau jedan od kljunih ljudi i strunjaka agencije Aleksandar Lopatin. Pre njega je ostavku podnela lepukasta Ana Vedieva, koja je rukovodila sektorom za informisanje "Roskosmosa", zbog koje je Popovkin dobio po glavi za vreme jedne pijanke za Dan ena u "Roskosmosu". Takodje, uveliko se govori da uskoro odlazi i Oleg Frolov, koji je praktino od prolog jula, kada je posle pada "Protona" Medvedev ukorio Popovkina, rukovodio agencijom. Na nedavnom aviokosmikom salonu MAKS2013 upravo je Frolov primao mnogobrojne delegacije ispred "Roskosmosa". Kako je pre nekoliko meseci "Roskosmos" napustio i Valerij Davidov, desna ruka Popovkina, u kosmikoj agenciji je na rukovodeoj funkciji praktino ostao samo Aleksej Krasnov, koji rukovodi departmentom za kosmike letove sa ljudskim posadom. Kako je ova sfera ruske kosmonautike najuspenija i belei velike uspehe kako u odravanju ruskog segmenta Medjunarodne kosmike stanice, tako i u sferi ispunjavanja obaveza prema ostalim partnerima ovog programa (koji, naravno to dobro plaaju "Roskosmosu") do 2020, sasvim je mogue da Krasnov ostane u timu Ostapenka kao jedini visoki menader agencije iz prethodnog rukovodstva.      

Smene u rukovodstvu "Roskosmosa", posle odlaska Popovkina, su oekivane i nema sumnje da e Ostapenko dovesti na mesta svojih najbliih saradnike ljude u koje ima poverenje i sa kojima je radio tokom svoje bogate vojne karijere. Ostapenko je na primer najavio da e Aleksej Ivanov, njegov bliski saradnik iz vremena komandovanja Pleseckom, najverovatnije sesti u fotelju Lopatina. Medjutim, nije "Roskosmos" jedino "usko grlo" ruske kosmonautike. Daleko vei problem je u proizvodnji i kontroli kompletnog tehnolokog procesa raketno-kosmike tehnike, znai u kosmikoj industriji, u pogonima, fabrikama, laboratorijama, na radnim mestima, jednom rei tamo gde se stvara i ispituje kosmika tehnika i tamo gde se ona pretae u opremu i sisteme raketa-nosaa. A tamo je uticaj "Roskosmosa" daleko manji, jer je agencija naredbodavac i naruioc poslova, dok je proizvodnja pod kontrolom kompanija i korporacija u kojima je uticaj drave (tj. "Roskosmosa") limitiran. Naravno, ukoliko se stvari izmaknu kontroli i neka od kompanija ne obavlja svoje dunosti u okvirima standarda "Roskosmosa" onda e Ostapenko sigurno imati odreenije ruke u odnosu na svog prethodnika i moie da utie ak i na direktnu smenu rukovodioca dotine firme.

Konano, Ostapenko dolazi u zamahu opsenih reformi kompletne ruske kosmike sfere. Naime, na inicijativu Rogozina sve firme koje se bave proizvodnjom raketno-kosmike tehnike prelaze u takozvanu Objedinjenu raketno-kosmiku korporaciju (ORKK). Jo uvek nije jasno hoe li u ORKK ui i kompanije koje rade za potrebe Ministarstva odbrane. Sve u svemu, upravo ORKK preuzima kontrolu individualnih kompanija i uskoro se oekuje da krene njihova opsena kadrovsko-tehnoloka analiza koja moe da potraje nekoliko meseci. Mnogi kau da je za takvu detaljnu analizu potrebno nekoliko godina, ali kako Rusija nema vremena ORKK e koristiti najsavremenije modele analitike da proveri gde su potrebne akcije za brzi oporavak. Zanimljivo je da Vladimir Popovkin prelazi upravo u ORKK, a ne u Putinov kabinet, kako se svojevremeo prialo kada je dobo ukor Medvedeva. Oekuje se da e ukaz o formiranju ORKK biti objavljen za nekoliko dana. Takodje, ve se govori da e Igor Komarov, predsednik automobilske kompanije OAO "AVTOVAZ" (ranije poznatoj pod imenom "Lada") biti imenovan za prvog oveka ORKK. Komarov je inae vrlo dobro poznat i cenjen u ekonomskom establimentu Rusije (i ire) i vrlo blizak predsedniku Putinu.  

Komarov-Putin
Igor Komarov, za koga se oekuje da e postati prvi rukovodioc ORKK, sa predsednikom Putinom

Dok e se ORKK baviti kosmikom industrijom, "Roskosmos",odeven u novo ruho, ostaje federalni organ izvrne vlasti koji e kontrolisati strategiju i razvoj ruskog raketno-kosmikog programa. Ono to je krajnje neophodno je da "Roskosmos" precizira strategiju razvoja nacionalne kosmike sfere na srednje i duge staze. Takva strategija jo uvek ne postoji. Istina, za vreme Vladimira Popovkina predloen je program razvoja ruske kosmonautike do 2030. Medjutim, kako u njemu ima mnogo nedefinisanih ciljeva, vrlo uoptenih planova i poprilino praznina (kao na primer - ta posle MKS i hoe li Rusija graditi super-raketu), pred Ostapenkom i njegovim timom je veliki zadatak da konano precizira budue glavne kosmike smernice kojim e se Rusija kretati u decenijama koje dolaze.            


Ostapenko direktor Roskosmosa


Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 5 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 8 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 20 sati ranije

Foto...