Kolokvijalno, satelite prema veličini delimo na minisatelite (100–500 kg), mikrosatelite (10–100 kg), nanosatelite (1–10 kg), pikosatelite (0,1–1 kg) i femtosatelite (10–100 grama). Uskoro će čak i nebo postati tesno za sve njih. Preti li nam po tom pitanju neka realna opasnost?

sateliti1

Menadžer projekta, Kelley Alwood, radi na satelitu „SkySat–1“ u sterilnoj sobi „Skybox Imaginga“.

U Americi se već poduže vode ozbiljne debate između predstavnika naroda i političara o mogućim konsekvencama projekta Google Glass i niskoletećih dronova[1], kad li se na listi potencijalnih cunjavaca pojavio novi kandidat: kamere na jeftinim, niskoletećim mikrosatelitima, koje će za male pare moći da iz kosmosa naprave fotografiju bilo kog gusto naseljenog regiona (recimo) na planeti.

To svakako nisu prve kamere tamo gore[2]. Sateliti za slikanje Zemlje veličine kombija već poduže kruže oko naše planete, ali njihova gradnja i lansiranje koštaju kompanije milione dolara, dobrim delom i zbog veličine i specijalizovane opreme. Novi sateliti, sa snažnom ali minijaturizovanom tehnologijom koja se koristi za smartfone i laptopove, biće daleko jeftiniji.

sateliti2

Jedna od ranijih slika površine sa mikrosatelita.

sateliti3

Poređenjem određenih slika moguće je nadgledati seču šuma i efekte erozije.

Pogled odozgo pruža uvid u mnogo toga. Stručnjaci iz mnogih oblasti, među njima i Paul Saffo[3], očekuju da će novi satelitski servisi pronaći brojne klijente.

Osiguravajuće kompanije, naprimer, mogu da koriste satelitske „pre“ i „posle“ snimke i uporede osigurana imanja te procene nastalu štetu posle nesreće. Poslovi koji online ažuriraju mape za geologe, gradske planere ili zaštitu sredine takođe bi mogli da budu korisnici satelita. Slike će takođe moći da se koriste za nadgledanje problema koje izazivaju seče šuma, topljenje ledenih kapa i izlovljavanje ribljeg fonda.

Prema mišljenju Saffoa, i kompanije za proizvodnju hrane i transport dobara imaće koristi od dobijenih fotografija jer će moći da prate žetve žitarica i letine diljem planete.

Ali najveći broj običnih ljudi na nove satelite gleda kao na najnoviji napad Velikog Brata na njihove privatne živote. (S pravom prim.prev.)

Prva u kosmosu u mikrosatelitskom biznisu biće kompanija iz San Franciska „Planet Labs,”, koja planira da do kraja godine lansira flotu od čak 28 satelita sa zadatkom da redovno fotografišu čitavu planetu, povremeno ažurirajući podatke. Kompanija je već poslala dva probna satelita radi testiranja, a do kraja decembra poslaće kompletan set, nazvan „Flock-1”, kaže Will Marshall, suosnivač kompanije i bivši Nasin naučnik.

„Planet Labovi” sateliti neće moći da prepoznaju lice ljudi ili pročitaju njihove registarsake tablice – jednostavno, njihove kamere neće imati takvu rezoluciju. Ali brzina kojom će se slike ažurirati mogu da zaoštre pitanja vezana za privatnost, smatra Timothy Edgar, član Watsonovog Instituta za međunarodne studije na univerzitetu Brown i bivši direktor za privatnost i ljudske slobode u Obaminoj administraciji.

Edgar upoređuje satelitske snimke sa onima koje prikazuje Google Earth – one na kojima ljudi kada ih zumiraju vide, recimo, svoju kuću ili imanje. “To je samo slika vaše kuće napravljena verovatno pre nekoliko godina,” kaže on. “Mada vam izgleda kao da vas neko gleda, nije tako. To je samo statična slika stara par godina.”

Ali satelit koji redovno preleće iznad vaše vikendice duboko u šumi i fotografiše automobil koji je tu povremeno parkiran – a povremeno nije – nudi sasvim drugačije implikacije. „Time stvarno može da se stvori vremenska slika kada ste kod kuće a kada ne,“ primećije on.

Tehnologija koju koristi “Planet Labs”, slična onoj koju koriste i druge mikrosatelitske kompanije poput “Skybox Imaginga”, zasniva se na ubrzanoj minijaturizaciji elektronskih komponenti, ali prati i izražene federalne napore da se kosmos komercijalizuje. “Dobićemo manje satelite koji će imati slične performanse kao i oni veći, tradicionalni sateliti,” kaže Glenn Lightsey, profesor sa Teksaškog univerziteta, koji je osnivač i direktor tamošnje “Texas Spacecraft Lab”. “Pošto postavljanje satelita u orbitu zavisi od njegove veličine, ovi novi sateliti će moći da se nađu gore po mnogo manjoj ceni,” zaključuje Glenn.

Mali sateliti imaju još neke prednosti: kompanije ne moraju da troše milione dolara za rakete koje će ih izbaciti u orbitu. Moguće ih je lansirati kao sekundarni teret raketama koje već imaju svoj primarni zadatak. „Planet Labs“ će slati svoje satelite raketama „Antares“ kada ove budu kao transporteri lansirane ka Međunarodnoj orbitnoj stanici.

Investitori su vrlo zainteresovani za nove satelitske kompanije, ali ni „Planet Labs“ a ni „Skybox Imaging“ ne žele da objave ko su njihovi poslodavci. „Planet Labs“ su za osnivanje prikupili kapital od \(13,1 milion, a prednjačio je Steve Jurvetson, direktor korporacije „Draper Fisher Jurvetson[4]. Ostali žiranti su O’Reilly AlphaTech Ventures, Data Collective i First Round Capital.

Kompanija „Skybox Imaging“ iz Mountain Viewa u Kalifornije želi da svojim satelitima proizvodi oštre i detaljne slike ali i filmove velike rezolucije. Kompanija, koja raspolaže sa oko \)91 milion kapitala, očekuje da će do kraja godine lansirati svoje satelite „SkySat–1“ i „SkySat–2“, a onda vrlo brzo i ostalih 22. Korisnici usluga će moći da kupuju slike pa čak i da ih direktno skidaju sa satelita. „Moći će jednostavno da se uloguju na naše satelite i potraže svoje fotografije,“ kaže Dan Berkenstock, koosnivač kompanije.

„Japan Space Imaging“, deo korporacije „Mirsubishi“, nedavno je potpisao vredan ugovor sa „Skyboxom“ koji će im omogućavati da direktno „skidaju“ slike za poljoprivredno i pomorsko nadgledanje, kao i odgovor na buduće prirodne katastrofe.

Mikrosatelitski servis obećava nov, dostupan način za praćenje globalnih promena kao što je rast useva, mišljenja je Anthony Janetos, direktorPardee Centra za proučavanje dalje budućnosti. “Nećemo moći da razumemo te prirodne sile ako ne možemo da ih izmerimo. Novi servis će nam omogućiti upravo to”.

Nova generacija satelita predstavlja novu stepenicu u širenju našeg pogleda uz pomoć snažnih kamera i digitalne komunikacije, kaže Mitchell Stephens, profesor žurnalistike iz Njujorka i autor “The Rise of the Image, the Fall of the Word.”

sateliti4 Tri mikrosatelita tipa “Space Technology 5” teška po 25 kg. Lansirani su pre 6 godina raketom “Pegasus XL”. Leteli su na visini od 300 km i pravili oko 10 orbita dnevno.

Takva tehnologija ima svoje pluseve i miniseve. Ljudi koji vole da se sakriju u svoju brvnaru mogu da otkriju da to više i nisu u stanju, ali slike takođe mogu da otkriju brojne ilegalne aktivnosti.

“Sada ćemo imati neku vrstu božanskog uvida, gledajući odozgo sa neba,” kaže profesor. “Mogu da razumem zašto ljudi postaju nervozni. Ali kamere će učiniti svet transparentnim i otvorenim. Ja sam za to”.

P.S.

Trkst sam preuzeo iz nedavnog „New York Timesa“. Iako se radi o satelitima – zato sam ga i preveo kao aktuelnog – njegove implikacije daleko prevazilaze taj aspekt i otkrivaju tamnu stranu sutrašnjice, u kojoj se bojim da će Teorija zavere postati stvarnost. Kao što je ovaj univerzitetski profesor[5] za, ja sam duboko protiv ovakvih projekata, jer su iskustva pokazala da su benefiti daleko manji od „onog drugog“.

Tekst nigde ne pominje da su glavni interesenti i finansijeri ovakvih naučnih „prodora“ američka vojska (Ministarstvo odbrane) i njoj prodružene kompanije (recimo DARPA), sa višemilijardskim godišnjim budžetima[6].


1 Od ovog leta, FBI ima dozvolu države da i nad teritorijom SAD koristi špijunske dronove bez prethodne najave ili obaveštavanja građana, pa čak i da ubijaju sopstvene građane ako se zaključi da se „bave aktivnostima koje ugrožavaju državnu bezbednost“. Šta to konkretno znači i ko procenjuje aktivnosti, ostaje nejasno... Čelnici CIA su otkrili da se iznad SAD akcije nadgledanja izvode još od 2006. godine.

Inače, ove letilice su na tli Bliskog istoka do sada direktno učestvovale u likvidiranju preko 3.000 ljudi koji su ocenjeni kao neprijatelji Amerike ili lokalnih vlasti, mada je bilo i „kolateralne štete“.

2 Ako ne veruješ, makar prelistaj ovo.

3 Profesor sa Stenforda, Harvarda i Kembridža, koji se preko 2 decenije bavi predviđanjima i procenom dinamičkih i dugoročnih promena na duge staze.

4 Kompanija osnovana 1984. udruživanjem 400 kompanija, koje se bave preduzetništvom, softverom, energijom, zdravstvom, čistim tehnologijama, i sl. Imaju preko 400 investicija u svetu, do sada su zaradili preko $7 milijardi,

U SAD je nedavno izglasan zakon da profesori univerziteta ne moraju da imaju završen fakultet! Nisam samo siguran da li važi samo za određene države ili ne, ali svejedno ...

SAD za odbranu koristi više para nego sledećih 12 najjačih zemalja u svetu, računajući Kinu, Rusiju itd.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 6 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 9 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 21 sati ranije

Foto...