Rukovodstvo Evropske aviokosmičke korporacije EADS (European Aeronautic Defence & Space Co.) priprema generalnu promenu strukture firme posle neuspenog pokušaja objedinjenja sa britanskim holdingom BAE Systems. Očekuje se da će reorganizacija dovesti do velikog smanjenja broja zaposlenih u EADS-u i time postati jedan od veoma ozbiljnih testova odnosa izmedju njenih vodećih akcionara, Francuske, Nemačke i Španije.

Neki proizvodi korporacije EADS
airbus
Airbus Military
Eurocopter Tiger p1230203
plane span

U okviru reformi, EADS planira da objedini grupu Cassedian specijalizovanu za odbrambene programe sa jednim od najvećih svetskih proizvodjača kosmičkih aparata i balističkih raketa EADS Astrium i firmom Airbus Military, koja proizvodi vojno-transportne avione. Astrium na primer snabdeva Francusku balističkim raketama, dok Cassidian poseduje 46% akcija proizvodjača lovačkih aviona Eurofighter, koje kupuje veliki broj evropskih država.

Ako do ovoga dodje, u EADS-u će ostati samo tri "ćerke" – Airbus, Eurocopter i, za sada još uvek neimonovana organizacija koja će pokrivati odbrambeno-kosmičke aktivnosti čije će sedište najverovatnije biti u Minhenu, gde se trenutno nalazi i Cassidian. Sedišta Astriuma i Airbus Military se nalaze u Parizu i Madridu.

Nije isključeno da EADS takodje preuzme ime svoje najveće firme – Airbus.

Time će EADS, koji je specijalizovan u izradi vojnih aviona, raketa, helikoptera i satelita, pojačati svoje pozicije na svetskom tržištu vojne i kosmičke opreme kao osnovni konkurent američkom Boeing-u.

Kako je reč o strukturalnoj reorganizaciji koja može da uzdrma ionake krhke odnose u EU, još uvek nema čvrstih garancija da će sve promene biti obavljene onako kako je planirano i da će to biti odradjeno transparentno. To će takodje dovesti do promene akcione strukture EADS-a, u kojoj trenutno Francuka, Nemačka i Španija imaju 27% akcija.

U EADS-u inače radi 140 hiljada ljudi, tako da je teško očekivati da će ove tri države podržati dodatna smanjenja broja radnih mesta kada EU beleži rekordnu nezaposlenost.

Pregovori će najverovatnije započeti na jesen i mogu trajati nekoliko meseci.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari  

Draško Dragović
0 #1 Draško Dragović 13-08-2013 21:35
Lepo si sve napisao kao i uvek. Ali kakve su po tvom mišljenju implikacije? Zašto su umesto civilnih/putnič kih programa prevagnule vojne pare? Koliko sam shvatio, Amerika pojačava vojnu industriju, a svetske kompanije se trude da zadrže korak s njima. Gde sve to vodi?

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži