Ruska vlada je lepo iznenadila kosmonaute velikim povećanjem plata i uvodjenjem specijalnih beneficija za svaki kosmički let i izlazak u otvoreni kosmos. To podseća na slavna vremena sovjetske kosmonautike, kada su se kosmonautima odmah po povratku iz kosmosa delili stanovi i automibili. Za to vreme, ma gde bili, u kosmosu, ili na Zemlji, američki i evropski astronauti dobijaju fiksnu platu.

U Centru za pripremu kosmonauta (CPK) u Zvezdanom gradu postoje tri osnovne kategerije kosmonauta. Prvu grupu čine kandidati za kosmonaute, novajlije koji tek trebaju da polažu ispite da bi dobili status punopravnih kosmonauta. Njihova mesečna plata iznosi 60,9 hiljada rubalja (oko 2,000 američkih dolara). Kosmonauti koji nisu leteli u kosmos imaju platu od 63,8 hiljade rubalja, a posle prvog leta u kosmos dobijaju povećanje na 69,6 hiljade rubalja. Najiskusniji takozvani instruktori-kosmonauti, koji su obavili po nekoliko kosmičkih letova, primaju 88,45 hiljada rubalja.

Kotov Kosmonaut Oleg Kotov pred trening simulacije rada izvan broda u bazenu CPK
zimske pripreme

Kosmonauti za vreme zimskih priprema

Uoči kosmičkog leta, sa svakim kosmonautom se potpisuje poseban ugovor u kome su jasno naglašene njegove dužnosti u kosmosu, kao i iznos novčane nagrade za uspešno obavljene zadatke. Iako je taj iznos tajna, prema rečima direktora centra upravljanja kosmičkim letovima (CUP) Vladimira Salavjova (veterana sa "Saljuta-7" i "Mira"), kosmonaut za polugodišnji let na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), u koji je uključen rad u otvorenom kosmosu, može da zaradi dodatno sumu u rubljama koja je ekvivalentna iznosu izmedju 130 i 150 hiljada dolara. Znači, za svaki dan proveden na MKS, ruski kosmonaut dobija od 750 do 800 dolara, povrh svoje redovne plate. U ugovoru takodje stoji klauzula koja govori o kaznama ako kosmonaut ne odradi posao kako treba. Tako se na primer govori o kazni od nekoliko desetina hiljada dolara kojom će možda biti kažnjen kosmonaut veteran Pavel Vinogradov, kada se bude vratio iz kosmosa. On je, naime tokom rada u otvorenom kosmosu ispustio paket sa naučnim ekperimentima koji je mesecima proveo na spoljašnjoj površini MKS. Jedanest kilograma težak paket krcat biološkim i tehnološkim obrascima je pre nekoliko dana sagoreo u atmosferi.

Takodje, ako se od kosmonauta zahteva da produži let i ostane u kosmosu duže od planiranog trajanja misije, ugovor precizria koliko kosmonaut može dodatno da dobije za svaki dodatni dan proveden na orbiti.

OKotov

Ruski kosmonauti imaju poseban dodatak za izlazak u otvoreni kosmos

Za razliku od ruskih kosmonauta, koji dobijaju specijalne premije za svaki obavljeni kosmički let, američki astronauti imaju fiksnu godišnju platu koja se u zavisnosti od iskustva i godina provedenih u NASA-i kreće izmedju 65 i 142 hiljade dolara. Srednja plata američkih astronaut iznosi od 120 do 130 hiljade dolara (znači, 10-11 hiljade dolara mesečno). Naravno, kada se oduzme porez, koji otprilike iznosi trećinu ove sume, realna godišnja plata američkih astronauta je daleko manja. Pojedini astronauti, medjutim mogu da zarade i do 30,000 dolara mesečno u okviru specijalnih bonusa koje mogu imati za posebna zaduženja. Kao što su na primer obavljanje dužnosti tzv. "kepkoma" (astronaut koji je na vezi sa posadom u kosmosu), ili boravak izvan granica SAD (u Rusiji ili Evropi), znači odvojeno od porodice, tokom priprema za kosmički let.

katrin Astronaut Katrin Nojberg za vreme priprema za kosmički let

Kao i američki, tako i evropski astronauti imamu stalnu platu, bez obzira na to dali su u kosmosu, ili na Zemlji. Tokom prve godine rada u ESA-i, evropski astronaut zaradjuje osnovnu platu u iznosu od 4540-5140 evra mesečno. Posle toga, sledi povećanje na 5600-6340 evra po mesecu. Posle prvog leta u kosmos, astronaut ESA-e dobija povećanje plate koja raste na 6510-7370 evra.

Kolika je srednja plata kineskih kosmonauta nije poznato. Kako su oni vojni piloti, sigurno im se na vojnu platu koja zavisi od čina, dodaje poseban "kosmički" dodatak.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 6 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 10 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 21 sati ranije

Foto...