Samo dan nakon što je 21. jula 2011. šatl „Atlantis“ poslednji put sleteo u Kenedijev kosmički centar, Angel Telles, čovek sa tri masters diplome, popio je svoju poslednju kafu u centru i odvezao se iz Nase nakon 24 godine rada. Šatl era je završena, a sa njom i poslovi za preko 8000 Nasinih i civilnih radnika koji su se našli na ulici u sred surovih ekonomskih kovitlanja i sunovrata cena nekretnina.
Bio je to tako snažan udarac za državu i Nasin tradicionalni kosmički program, da su političari, uključujući i predsedničke kandidate, bili naterani da se na njega osvrnu u svojim kampanjama[1].
„Sve se dešavalo pred mojim očima,“ priča Telles (50), čiji je poslednji posao u Nasi bio na razvoju novih letilica, sećajući se svojih poslednjih dana u kosmičkom centru. „Razmišljao sam: da li se ovo meni stvarno dešava? Bio sam u šoku.“
„A sledeće na šta sam bio prinuđen,“ dodaje, „bilo je da moram da odem“.
To je i uradio, da bi konačno, ovog meseca, Telles pronašao dobro plaćeni posao inženjera u „Harris Corporation“, međunarodnoj kompaniji za razvoj telekomunikacione opreme. Posao je našao dve godine nakon što ga je Brevard Country[2] ostavio da se snalazi, suočen sa otpuštanjem sa posla i narastajućim računom za rentiranje kuće u kojoj je živeo s porodicom. Ima, međutim, naznaka da se stvari (makar malo) menjaju.
Privatni poslodavci na Kosmičkoj obali, koja uključuje Cocoa Beach i Merritt Island, otvorili su od 2010. godine više od 4000 novih radnih mesta na koje su dodali novih 1000 ove godine, uključujući poslove u aeronautici, avijaciji, inženjeringu i ostalim u visokotehnološkom sektoru. Kompanije poput „Embraer”, koji proizvode mlazne avione, ili „Northrop Grumman” i „Rocket Crafters” nalaze se među onima koje su rešile da se presele na Floridu ili da tu prošire svoje pogone. Takođe su se aktivirali i mnogi mali biznisi. Cene kuća su počele da rastu, a stopa onih koji nisu u mogućnosti da plaćaju rentu i kreditne obaveze počela je da se u nekim oblastima smanjuje.
Plan koji je počeo da donosi rezultate zasnivao se na širenju potrage za poslom van oblasti aeronautike ali i na zadržavanju one astronautske aure koja je krasila raspoloživu a neiskorišćenu radnu snagu: dobro obučeni, visoko obrazovani radnici od velikog poverenja, koji su već demonstrirali sposobnost da lansiraju letilice sa ljudskom posadom u orbitu.
„Svi su nam govorili da će nas kriza pogoditi poput uragana Pete kategorije,“ priča Robin Fisher, načelnik oblasti Brevard iz Tutusvilla (centra oblasti), koji se sporije oporavljao od ostatka oblasti. „Nakon gašenja nacionalnog šatl programa, bilo je puno razloga da očekujemo udarac. Ali on nije došao.“
Budućnost posle „Atlantisa“ umnogome je podsećala na lekcije naučene posle „Apolla“. Pre više od četiri decenije, ova zajednica je izgrađena na zlatnoj groznici koju je izazvao „Apollo“ program, kada su se astronauti doseljavali u novosagrađene kuće a Cocoa Beach postao poznat TV gledaocima kao dom „I Dream of Jeannie“[3]. Ali onda je 1972. predsednik Richard Nixon ukinuo program, čime je desetkovao zajednicu koja je okruživala Kenedijev svemirski centar.
Procenjeno je da tom prilikom za samo 18 meseci bez posla ostalo preko 18.000 ljudi. Mnogi su bili primorani da napuste svoje domove i pođu trbuhom za kruhom.
„Otkazivanje ’Apolla’ bilo je mnogo nenadanije a ostajanje bez posla mnogo izraženije,“ priseća se Dale Ketcham, čovek zadužen za strateški razvoj Space Floride, jednog tela kojim rukovodi državni centar za kosmos i ekonomski razvoj regiona. On je tada odrastao u Cocoa Beachu, u vreme kada je trebao da upiše koledž. „Ekonomija je bila mnogo slabija i nerazgranatija, tako da tamo nije imalo šta drugo da se radi.“
Ovog puta, lokalni i državni zvaničnici su već dugo godina imali plan da okončaju program šatlova, što je još 2004. godine objavio predsednik G.W. Bush, odmah posle „dezintegracije“ (kako to Ameri vole da kažu) šatla „Columbia“. Ubrzo je pokrenut skromniji program, nazvan „Constellation“, ali je Obama i njega stopirao jer je i on bio preskup.
Uprkos očevidnom krahu, Brevars je uspeo da sačuva jedan važan projekat: izgradnju „Orionan“, višenamenske putničke kosmičke kapsule. Bio je to prvi put da se Kenedijev centar umesto lansiranja broda latio posla njegovog sklapanja.
Nekoliko meseci nakon zatvatanja šatl programa, kompanija „Boeing“[4] je objavila da će u svemirskom centru otvoriti svoje kancelarije koje će se baviti novim svemirskim programom za slanje astronauta na Međunarodnu stanicu i nazad. Program će do 2015. godine kreirati oko 550 novih radnih mesta – relativno malo, ali svakako dobrodošlo lokalnim i vladinim zvaničnicima.
Veći izazov je bio u izradi plana za širenje planova van tradicionalnih parametara koje su nudili državni deep–space programi i pronaći način da se malo po malo nadokadi 8000 izgubljenih radnih mesta.
U poslednje 3 godine kompanije su počele da se vraćaju u Brevard. Većina od njih je bila primamljena vladinim merama oslobađanja poreza širom Floride, što je u nekim krugovima dočekano sa kritikom.
„U prošlosti je problem bio u tome što nije postojao plan akcije,“ priča Linda Weatherman, predsednica Komisije za ekonomski razvoj Svemirske obale. „To je jednako stvar psihologije koliko i ekonomije. To je sada potpuno novo poglavlje u našim životima. Razlozi za situaciju u kojoj smo, jednim delom je i zbog toga što smo jedino znali da lansiramo.“
Ipak, još je daleko od pravog rešenja.
Unutar lepog hangara na Melbourne[5] aerodromu, radnici kompanije „Embraera“ danas redovno sastavljaju, opremaju i farbaju ekskluzivne desetosedne mlaznjake. „Embraer“, brazilska kompanija[6] koju su u 20 američkih država sami Amerikanci proglasili za jednu od vodećih kompanija koju bi svi voleli da vide na svom tlu. Oni su došli u Melbourne, ključnu tačku čitave oblasti, i tu otvorili svoje pogone u februaru 2011. godine.
Jedan od razloga zbog kojih je „Embraer“ odabrao Melbourne jeste žurba da prvi unajme nezaposlene spejs šatlove radnike. Četrdeset radnika koji rade na novim mlaznjacima su bivši Nasini montažeri. Ostali dolaze iz obližnje vojne vazduhoplovne baze. „Embraer“ je nedavno objavio da će do leta na Floridi izgraditi i snažni inženjerijsku centar.
„Znamo da tamo ima vrlo kvalifikovanih ljudi za nas,“ izjavio je Gary Spulak, predsednik „Embraer Aircraft Holdingsa“. Na to dodaje da mnogi od njih već poseduju iskustva sa avionima tipa „Cessna“, „Piper“ i „Gufstream“: „Svi oni su savladali procese koji su za nas jako dragoceni.“ U oblasti je zabeležan upliv i kompanija koje planiraju suborbitne letove, kao što su „Rocket Crafters“ ili „Xcor Aerospace”. Prošlog meseca, „Northrop“ je izjavio da planira dodatnih 920 radnih mesta u svojim vazduhoplovnim delatnostima u državi.
Ipak, put do oporavka je još dugačak. Stopa nezaposlenosti u Brevardu je u februaru iznosila 8%, što je više od floridskog i državnog proseka. Otprilike polovina otpuštenih šatl radnika je pronašla zaposlenje tamo ili negde drugde. Ostali su penzionisani, odselili se ili još uvek traže posao, kaže Lisa Rice, predsednica Brevardovog Biroa za zapošljavanje, koji pokušavaju a im nađu zaposlenje.
Za mnoge će uskoro dobijene otpremnine da budu potrošene, što će pokrenuti novi talas zabrinutosti. Zapošljavanje na određeno ili sa polovičnim radnim vremenom takođe izaziva brigu. Disparitet postaje sve izraženiji; oporavak je bio brži u južnim delovima Floride, tamo gde se nalazi i Melbourne. U Titusvilleu, dalje na severu, i dalje zvrje prazni izlozi i zatravljene kuće i škole. Ali i tamo postoje diskretni znaci oporavka: počeo je da se budi jedan umetnički pokret, a najveći gradski tržni centar je počeo da se oporavlja.
„Država je podeljena na dva dela,“ lamentira Angel Telles.
Priča kako je uradio šta je bilo do njega da se na tržištu bolje kotira. Vratio se u školu da bi završio neke kurseve iz inženjerstva. Naučio je nove veštine, uključujući kako da unapredi svoj rezime (molbu) za zapošljavanje. Ali najčešće, kaže on, kada poslodavac vidi moje diplome i bivšu platu – samo pobledi.
„Samo su se zapitali da li im se isplati da me plaćaju tako mnogo pre nego što odem na bolji posao,“ priča Telles. Ali ipak, 5, marta se ponovo zaposlio sa skoro istom platom koju je imao ranije u Nasi.
„Stvari se pomeraju,“ smatra on, „i kako vreme bude prolazilo, napredak će biti sve veći.“
[Ovo je prevod texta objavljenog prošle nedelje u „New York Timesu”. Text je naručen i pisan sa predumišljajem i jasnom namerom da prosečnim čitaocima prikaže kako se kriza stišava, iako SVI vladini izveštaji i pokazatelji govore da od toga nema ništa. Već naprotiv … kriza ulazi u novu fazu i produbljuje se.]
U to vreme je oko 700.000 ljudi mesečno gubilo posao, a deficit u budžetu je merio desetinama milijardi
Oblast na Floridi na obali okeana u kojoj se nalazi Kenedijev svemirski centar. Srez ima telefonski pozivni broj 321, prema odbrojavanju pred lansiranje rakete: 3…2…1 Liftoff. Oblast se ponekad u medijima naziva Kosmička obala (Space Coast).
Petogodišnja američka SF nebuloza, u kojoj se jedna devojka, zapravo genije star 2000 godina, zaljubljuje u svog mentora, astronauta, da bi se na kraju – venčali. Baš mi je žao što i mi nismo gledali ovu limunadu. Scenario je napisao slavni Sidney Shaldon.
„Boeing“ je osnovan 1916. a 1997. spojio se tada velikim „McDonell Douglasom“. Oni su drugi najveći ugovarač za odbranu Amerike (prvi je „Lockheed Martin“). „Odbrana“ Amerike je svake godine sve veći biznis – tokom iračkog rata Amerika je angažovala preko 190.000 ugovarača, na šta su otičle stotine i stotine milijardi dolara. Na listi najvećih svetskih ugovarača, prva ne–zapadna kompanija je ruska „Объединённая Авиастроительная Корпорация“ tek na 18. mestu, sa 9 puta manjim ugovorima.
Drugi najveći grad u srezu Brevard.
Velika brazilska kompanija za proizvodnju komercijalnih i vojnih aviona, ali i aeronautičke opreme. Od 2010. kuju planove da proizvode mlazne poslovne avione vrlo velikog dometa, i uđu u oblast koju su do sada držale kompanije „Gulfstream”, „Bombardier” i „Dassault”.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
