Neuspešno lansiranje rakete-nosača "Zenit-3SL" sa "morskog kosmodroma" prošlog petka ponovo trese ionako uzdrmanu i već posustalu rusku raketno-kosmičku industriju. Karakteristika novog neuspeha je u tome da je kvar nastupio tako rano tokom prve faze lansiranja. I da je u njega po prvi put umešana vodeća ruska kosmička firma - RKK "Energija".
Ranije problemi su iskrsavali u poslednjim etapama lansiranja, za vreme rada ili trećeg stepena RN ili potisnog raketnog bloka (kojim se korisni teret dovodi do željene orbite i tamo "parkira".) firmi "Hruničev", "Progres" ili "Lavočkin". Sada, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, jedan oprobani i prema tehničkim karakteristikama jedinstveni nosač, razvijen na principama stare sovjetske raketne škole, je pao tokom rada prvog stepena, praktično odmah posle poletanja. I, iako je reč o ukrajinskoj raketi, neuspeh se odigrao u komercijalnom programu koji je RKK "Energija" razvila mimo "Roskosmosa".
 |
Popovkin |
Kao što se najavljivalo, sistem upravljanja je isključio motor kada je ustanovio da raketa skreće sa planiranog kursa leta. Jedna nezvanična verzija govori o tome da je agregat koji kontroliše okretanje mlaznika motora (i time upravljanjem leta rakete) otkazao nekoliko sekundi pre lansiranja, tako da je "Zenit" krenuo u vis bez ikakvih upravljačkih mehanizama. Jedanaest sekundi kasnije, automatika je registrovala skretanje rakete sa kursa, tako da je za vreme 20-te sekunde (kada je sistem upravljanja "znao" da je raketa bezbedno udaljena od lansirne rampe) prosledjena komanda na isključenje motora RD-171M. To je na kraju dovelo do pada rakete sa satelitom "Intelsat-27" u vode Tihog okena, 4 kilometara od rampe "Odisej" "morskog kosmodroma".
 |
| Lopota |
Premijer Dmitrij Medvedev je odmah zatražio od Dmitrija Rogozina (koji u Vladi Rusiji kontroliše odbrambeni i raketno-kosmički sektor) i Vladimira Popovkina (direktora "Roskosmosa") da u roku od dve nedelje pripreme izveštaj o tome šta se desilo sa raketom "Zenit". Istovremeno, Vitalij Lopota, prvi čovek RKK "Energija" (koja je sa udelom od 95% gotovo potpuni vlasnik programa "Morski start"), predlaže Vladi Rusiji da otkupi "morski kosmodrom" za oko 300 miliona dolara. Neki izvori medjutim govore da je dug konzorcijuma "Morski start" preko 500 miliona dolara i da je praktično pred ponovnim bankrotom.
Uprkos idealnom i unikatnom tehničkom rešenju, sa ekonomskog aspekta "morski kosmodrom" je vrlo složena konstrukcija. Ona može da funkcioniše rentabilno samo ako se godišnje sa nje obavi 5-6 lansiranja, svako po ceni od oko 100 miliona dolara.
Kako je broj godišnjih kontrakata iznosio svega 2-3, počela su da rastu dugovanja "Morskog starta". Kada su videli da "morski kosmodrom" počinje da tone, prvi ga je pre tri godine napustio vodeći akcionar - američki "Boing". Posle toga se RKK "Energija" upustila u komercijalnu avanturu iz koje sada želi da se izvuče, i to ni - manje, ni više - uz pomoć države.
Lopota kaže da "Morski start" ima 12 zakazanih lansiranja, dok se nekoliko nalazi u fazi analiza. To, po svemu sudeći ne odgovara poznatim podacima o planiranim lansiranjima korporacije "Morski start". Države kao što su Kina, Australija i Ukrajina, prema Lopoti, su vrlo zainteresovane za korišćenje "morskog kosmodroma".
Znajući neshvatljivu nezainteresovanost Australije za kosmos, kineske ambiciozne planove sa gradnjom kosmodroma na ostrvu Vančan (treba da bude završen do kraja godine) i zajednički ukrajinsko-brazilski raketno-kosmički projekat "Ciklon-Alkantara", nisam siguran da ove države mogu imati ozbiljnije planove sa korišćenjem "morskog kosmodroma".
Ako bi Rusija prihvatila da kupi "morski kosmodrom" onda bi, po Lopoti time smanjila zavisnost od Kazahstana koji u poslednje vreme sve češće postavlja nove uslove vezane za korišćenje kosmodroma Bajkonur. Pored toga, imala bi "ploveći" kosmodrom u ekvatorijalnim vodama, tamo gde su efekti rotiranja Zemlje i dodatnog ubrzanja rakete tokom lansiranja najveći.
Već smo govorili o tome da jedino jaka finansijska injekcija može pomoći "Morskom startu" da opstane. Ovaj predlog Lopote upravo ide tome u prilog, ali ide u prilog i pretpostavci da se njime Lopota želi izvući iz vrlo složene situacije u koju je doveo vodeću rusku kosmičku firmu.
Teško je očekivati da će ruska vlada, tj. "Roskosmos" u čijem budžetu se preko 40% sredstava izdvaja za projekte RKK "Energija", prihvatiti da iz crne rupe izvlači projekat koji je, koliko se može videti osudjen na propast. Posebno kada se zna da je svojevremeno većinski vlasnik "Morskog starta", američka kompanija "Boing" izašla iz projekta, a sada to isto želi da uradi i RKK "Energija".
Pored toga, poredjenje sa Bajkonurom nije na mestu jer je kod "Morskog starta" američki "Boing" ipak zadržao kontrolu nad pripremom korisnog tereta za lansiranje u korpusu u kome ruski i ukrajinski stručnjaci nemaju pristupa. Tako da kada bi i pristala da otkupi deonice RKK "Energije", agencija "Roskosmos" još uvek ne bi bila potpuni vlasnik "morskog kosmodroma" bez saglasnosti Amerikanaca.
Koliko se može videti i suditi u svetlu složenih odnosa na relaciji "Roskosmos" - RKK "Energija" (nedavno su Lopoti u poseti bili Rogozin i Popovkin), sasvim je moguće da će padom u vode Tihog okeana "Zenit" povući prema dnu neko krupno ime iz sfere ruske kosmičke privrede. Hoće li to biti Popovkin, koji od kako je došao na čelo "Roskosmosa" ne može da zaustavi seriju neuspešnih lansiranja, a koga uz to bije i glas da je navodno bio saradnik generala umžešanih u finansijske mahinacije vojne industrije koja je nedavno raskrinkana, ili Lopota oko čijeg se finansijskog poslovanja u poslednje vreme sve više diže prašina, ili će to možda biti neko treći teško je reći. Medjutim, jasno je da nikakva nova smena može išta poboljšati na generalnom planu.
Filozofija smenjivanja oprobanih kadrova (kojih uzgred ima sve manje) posle svakog većeg raketno-kosmičkog incidenta je pogrešna, jer je reč o stratečkim i sistematskim problemima kompletne raketno-kosmičke privrede za čije rešenje je neophodno razviti i realizovati potpuno novu koncepciju razvoja. A za to je potrebno vreme koga Rusija, na sve zahtevnijem kosmičkom tržištu, ima sve manje.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
