Evropska kosmička agencija (ESA) nastavlja da se širi - još deset država je dobilo status stalnog posmatrača na sednicama Agencije. Status posmatrača ESA daje onim državama za koje smatra da imaju potencijlane mogućnosti za saradnju u oblasti kosmičkih istraživanja sa ovom agencijom i, jednoga dana punopravno članstvo. Bugarska, Kipar, Estonija, Madjarska, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija sada imaju "gostujući" status na sastanicma rukovodstva ESA.
ESA - Sedište organizacije u Parizu
Očekuje se da će Poljska marta 2012. postati 20. članica ESA. Sa izuzetkom Kipra i Malta, ostale države-posmatrači su već potpisale ugovore o saradnji sa ESA, što je prvi korak ka punopravnom članstvu. Poslednja država koja je pristupila ESA-i je Češka (novembra 2008.).
ESA ima vrlo ambiciozna program kosmičkih istraživanja u gotovo svim sferama kosmonautike.
Njene letelice ili aparati razvijeni uz učešće ESA kruže oko Marsa, Venere i Saturna, istražuju asteroide i komete, prate procese u dubinama Vasione i interakcije izmedju Sunca i i Zemljine magnetosfere, analiziraju klimatske promene na Zemlji, koriste se za potrebve telekomunikacija i fundamentalnih naučnih istraživanja.
U sferi pilotiranih letova, ESA je jedan od pet stožera programa Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Većina modula američko-medjunarodnog
ESA ima dugogodišnju saradnju sa SAD i Rusijom. Ima čak nagoveštaju da će servisni modul novog američkog kosmičkog broda MTPV "Orion" biti izrađen na bazi evropskog transportera ATV. Sa NASA-om, ESA već godinama radi na projektu "Ekso-Mars" (ExoMars) kojim je predviđeno postavljenja aparata u orbiti oko Marsa i spuštanje jednog rovera na njegovu površinu 2018.
U sferi saradnje sa Rusijom, sigurno je da je nedavno prvo lansiranje ruske rakete-nosača "Sajuz" iz evropskog kosmičkog centra u Kuruu jedan od najzančajnijih koraka u istoriji ESA.
Za status posmatrača ili punopravno članstvo u ESA-i nije potrebno da je država članica EU.
Nadam se da se o ovome razmišlja i u našoj Srbiji.