9. februar. 2011.

Uzmeš otkazanu, preskupu Nasinu raketu, nasadiš na nju evropskog „teglećeg konja“ za lansiranje satelita, i kao rezultat bi mogao da dobiješ snažnu, jeftinu alternativu za slanje ljudi u orbitu.

To je plan Alliant Techsystems iz Mineapolisa – aeronautičke i vojne kompanije poznatije po skraćenici ATK, koja (pored nuklearnih projektila) proizvodi raketne motore za Nasine spejs šatlove – i Astriuma, evropske kompanije koja (takođe između ostalog) pravi rakete „Ariane 5“, koje se, kako sam napisao u prethodnom tekstu, veoma uspešno bave lansiranjem satelita. Ove dve kompanije su danas objavile šta one smatraju da je suština komercijalne verzije „Aresa I“, skupe Nasine rakete koju su Kongres i Obamina administracija stopirali prošle godine.

taksi
Ovako bi trebalo da izgleda raketa „Liberty“ – kombinacija raketa „Ariane 5“ i „Aresa I“.

Ares I“, deo naduvanog Nasinog programa za ponovno slanje ljudi na Mesec, mogao bi na kraju da ispadne i uspešna priča, zahvaljujući naporima Obamine administracije da osmisli pristupačniji svemirski program koji bi se više oslanjao na privatni sektor. Nasin tzv. komercijalni program traga za kompanijama koje bi napravile i komandovale svemirskim taksijem kojim bi se transportovali astronauti ka Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Nova raketa, nazvana „Liberty“, bila bi daleko jeftinija nego „Ares I“, zato što bi nedovršeni gornji stepen Nasine konstrukcije „Aresa I“ mogao da se zameni sa prvim stepenom „Ariane 5“, koja je do sada uspešno lansirana 41 put za redom. Donji stepen „Libertyja“, produžena varijanta šatlovog bustera na čvrsto gorivo (SRB) izgrađenog u ATK[1], bio bi skoro nepromenjen preuzet sa „Aresa I“.

Većina kompanija koje se bore za Nasin biznis vezan za svemirski taksi, kao što su Boeing i Orbital Sciences Corporation, planiraju da iskoriste jeftinu verziju rakete „Atlas V“ koju pravi United Launch Alliance, zajednička kompanija Boeinga i Lockheed-Martina. ATK se nada da će moći da eliminiše United Alliance iz posla zbog veće nosivosti svoje kompozicije (20,180 kg na niskoj orbiti oko Zemlje) i troškova (manjih od \(180 miliona po lansiranju) koji su niži od „Atlasa V“.

Liberty“ bi mogla da reši i neka druga pitanja. Lansiranjem iz Kennedy Space Centera sa Floride, otvorila bi se oko 300 radnih mesta i iskoristili bi se objekti i oprema koja bi inače trebalo da rđaju nakon odlaska šatlova u penziju krajem ove godine. „Atlas V“ se lansiraju sa jedne od 4 rampe iz komšijske vazduhoplovne baze Cape Canaveral CCAFS).

ATK zahteva deo od \)200 miliona koliko će NASA narednog meseca odvojiti za komercijalne napore za raketu za lansiranje ljudske posade. Prvo probno lansiranje „Libertyja“ moglo bi da bude već 2013. godine, dok bi raketa bila spremna za prenos astronauta dve godine kasnije.

ATK i Astrum se takoše nadaju da će moći da učetvuju i na tenderu za snabdevanje Svemirske orbitne stanice. Sa eventualnih četiri do šest lansiranja godišnje, „Liberty“ bi mogla da smanji troškove teške rakete koju NASA razvija za buduće deep-space misije. Trenutna konstrukcija teške rakete predviđa iste raketne motore na čvrsto gorivo kao i one koje bi koristila raketa „Liberty“.

Baš me interesuje gde će ovaj salto mortale da odvede Nasu. Priznajem da im padaju na pamet neverovatne ideje kako bi se spasili propadanja. Pored ove da spoje „Arianu 5“ sa svojom raketom, najluđa ideja koju sam čuo je ona da hoće da prodaju svoj deo ISS Kinezima, a da onda od njih iznajmljuju prostor po manjim cenama.



[1] Od 1988. ti busteri su učestvovali u 107 uzastopnih uspešnih misija.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Serbian said More
    Vrlo bitno pitanje u svakom smislu, jer... 19 sati ranije
  • Miki said More
    U ovakvim tekstovima bi ipak trebalo... 3 dana ranije
  • Kizza said More
    Zamislimo da mi LJUDI, otkrijemo na... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar prilog. “H0pe je jedna od... 5 dana ranije
  • Siniša said More
    Ima istine, u izloženom. Čak i... Pre 1 nedelje

Foto...