2005. američki Kongres je 'naredio' Nasi da do 2020. pronađe i prati najmanje 90% svih NEO (Near Earth Objects) prečnika 140 i više metara. Bio je to značajan korak u zaštiti naše planete od potencijalnih asteroidnih udara, ali je krio jednu manu: Kongres je 'zaboravio' da naglasi ko će da obezbedi pare za novi zadatak. Kao posledicu toga, Nasini napori za otkrivanjem NEO su godinama čamili na marginama; do januara 2019, pronađeno je otprilike svega 40% od procenjenog ukupnog broja opasnih asteroida. Ispunjavanje zadatka do 2020. za sada je nemoguće.

bn
Kako zaštititi našu planetu?

Pet godina nakon zakona iz 2005, napori za istraživanje NEO-a u Nasi su se ograničili na godišnji budžet manji od \(4 miliona godišnje – otprilike 0,02% ukupnih troškova američke svemirske agencije i manje od putnih troškova zaposlenih u sedištu Nase. Tim novcem je podržano jedino vreme promatranja zemaljskih teleskopa širom sveta – važna, ali u principu neadekvatna metoda za otkrivanje izuzetno tamnih i teško uočljivih objekata u blizini Zemlje.

To je počelo da se menja 2010. Tada je Bela kuća prvi put predložila petostruko povećanje sredstava za promatranje NEO-a, započevši decenijski trend koji je transformisao napor sa ograničenog posmatranja sa Zemlje u celoviti program planetne obrane sa vlastitom flotom za svemirske misije. Ove godine NASA će potrošiti \)150 miliona na planetnu obranu, 40 puta više nego 2009. Taj rast je zabeležen samo u poslednjih nekoliko godina: 2018. i 2019. NASA će potrošiti toliko na planetnu obranu koliko u celoj prethodnoj deceniji zajedno.

bn2
Investiranje Nasinog NEO programa.

Argumenti u korist opsežnog programa istraživanja NEO danas se nimalo ne razlikuju od onih iz 2005. Svi su znali da bi bilo pogodak velikog asteroida bio jako loš po planetu i da moramo da tražimo potencijalne pretnje; zato je američki Kongres doneo zakon koji će to učiniti. U nedostatku novih argumenata, trebali bi smo se osvrnuti na politiku: zašto bi potraga za NEO odjednom trebala da opravda povećanu političku pažnju neophodnu za pokretanje finansiranja?

Ključni izveštaj Nacionalnog veća za istraživanje (National Research Council, NRC), objavljen početkom 2010. godine, pomogao je u uspostavljanju naučnih i političkih temelja za povećana sredstva za NEO. Izveštaj je uključivao primere kako bi povećani budžet omogućio poboljšanje napora u otkrivanju i ublažavanju pretnji.

Međutim, u ponovljenim predlozima za kongresni budžet, NASA je otišla dalje od izveštaja NRC-a i pomenula svoj program letova sa ljudskim posadama kako bi opravdala povećanje sredstava za promatranje NEO-a. Zato svi veruju da nije slučajno došlo do dva značajna skoka u financiranju – sa \(3,8 miliona na \)20 miliona kako je predloženo u fiskalnoj 2011. godini, i sa \(20 na \)40 miliona u fiskalnoj 2014. godini – oba usklađena sa velikim promenama u programu ljudskih kosmičkih letova koji će uključiti i NEO asteroide.

2009. godine Obamina administracija je sazvala komisiju za Pregled američkog Odbora za planove kosmičkih letova kako bi procenila Nasine napore u putničkim kosmičkim letovima, uključujući 'Contellation', budžetski prenaduvani i višegodišnje-zakasneli napor Amera za povratak na Mesec. Izvještaj, objavljen kasnije iste godine, proglasio je trenutni program 'neodrživim' i predložio 'fleksibilni put' za istraživanja sa ljudskim posadama, uključujući posetu NEO asteroidu kao privremenom odredištu.

Kongresne provere budžeta za fiskalnu 2011. godinu, objavljene mesecima nakon ovog izveštaja, otkazale su lunarni program i najavile da će NASA započeti 'zemaljske radove koji će ljudima omogućiti sigurno dostizanje brojnih potencijalnih odredišta, uključujući Mesec, asteroide, Lagranžove tačke i Mars i njegovu okolinu'. Isti taj budžetski zahtev takođe je predlagao značajno povećanje budžeta za otkrivanje NEO-a. Uz upućivanje na objavljeni izveštaj NRC-a, zahtev za budžet je uticao je na novi smer svemirskih letova sa ljudskim posadama kako bi opravdao ovu odluku, rekavši da će NASA 'značajno proširiti [svoje] napore na pronalaženju i karakterizaciji asteroida i kometa koji se približavaju Zemlji koji su možda odredišta i resursi za naše istraživanje Sunčevog sistema.' Kasnije iste godine, Obamina administracija je objavila svoju nacionalnu kosmičku politiku, koja je nalagala Nesi da pošalje ljude na asteroid do 2025. godine.

NASA je dalje revidirala ove planove predlažući misiju za preusmeravanje asteroida (Asteroid Redirect Mission, ARM) u svom zahtevu za budžet za fiskalnu 2014. godinu. Kao što je u početku zamišljeno, ARM bi pomoću jedne robotske kosmičke letilice prebacio mali asteroid u lunarnu orbitu kako bi ga astronauti istražili. Da bi uspela, NASA bi morala da pronađe odgovarajući asteroid u blizini Zemlje, problem koji bi se dao rešiti daljnjim širenjem NEO pretraga. NASA je predložila udvostručavanje financiranje promatranja NEO-a i još jednom izričito navela ciljeve ljudskih kosmičkih letova kao dio svojeg opravdanja, rekavši da će 'informacije prikupljene u tim naporima podržati predloženu misiju pronalaženja asteroida.

bn3
Nasina tabela
 Planetne odbrane / Finansiranje NEO osmatranja. Sve vrednosti su u milionima dolara. U kurzivu su predlozi i nisu konačni. Stvarna vrednost ('Actual') za fiskalnu 2020 godinu ('FY 2020') prikazuje predložena sredstva od strane Zastupničkog doma i još nije finalizovana.

Možda se pitaš da li je možda poznati pad asteroida u Čeljabinsku igrao ikakvu ulogu u povećanju finansija za fiskalnu 2014. godinu? To je malo verojatno, jer se udar dogodio u februaru 2013, nakon što je zahtev za budžet Bele kuće povećao davanja za promatranja NEO-a na $40 miliona. Događaj sigurno nije naštetio naporima da se poveća budžet programa, ali je malo vjerojatno da je bio direktno odgovoran za povećanje sredstava.

U novije vrijeme, misije povezane s NEO-om postale su relevantne za parohijske interese u Kongresu. Koncept misije koja će da testira preusmjeravanje dvostrukog asteroida ('DART'[1]) počeo je da dobija sredstva putem kongresnih izdvajanja u fiskalnim godinama 2017. i 2018. – pre nego što je NASA službeno predložila misiju u fiskalnoj 2019. Iako je 'DART' važan i relevantan test skretanja asteroida, iznenadni interes Kongresa verovatno proizlazi iz činjenice da njime rukovodi Laboratorija za primenjenu fiziku Johns Hopkins (APL) iz Marilenda. APL je okončao razvoj 'Parker Solar Probe' 2017. i nije imao neku drugu planetnu misiju u proizvodnji (APL daje svoj doprinos razvoju međuplanetne sonde 'Europa Clipper' koja treba da poleti 2025, ali ne upravlja programom). 'DART' je rešio taj problem.

Dodavanje punopravnog projekta letilice već rastućem programu za promatranje NEO-a praktično je utrostručilo budžet programa. Sada može da finansira više zemaljskih NEO istraživanja, da podržava radarska osmatranja asteroida u blizini Zemlje i preuzimati operacije putem kosmičkih letilica poput recimo NEOWISE-a. Stope otkrivanja nakon 2010, prikazane u nastavku, pokazuju prednosti ove investicije.

bn4
Otkrivanje NEO u poslednje dve dekade. Poslednje je zabeleženo 24. 9. 2019.

Obzirom na ovu rastuću odgovornost, NASA je u fiskalnoj 2018. godine preimenovala NEO program promatranja u 'Planetnu odbranu', promovišući ga iz podprograma unutar organa 'Planetary Science Research and Analysis' u glavnu programsku liniju unutar Nasine 'Planetary Science Division'. Sada se nalazi rame uz (budžetsko) rame sa programima 'Mars Exploration', 'Discovery' i 'New Frontiers'.

Još jedan nedavni i značajan korak je uspostavljanje linije za misije Planetne odbrane u Nasi. To će omogućiti kontinuiranu seriju misija male i srednje klase kao potpore naporima za otkrivanje i skretanje opasnih asteroida. 'DART' će biti prvi u ovoj liniji, a NASA je upravo najavila da namerava da pokrene 'NEO Surveillance Mission' (NEOSM) kao drugu. 'NEOSM' će biti infracrveni svemirski teleskop posvećen otkrivanju NEO-a i brzo će nalaziti i okarakterisati one objekte od 140 metara na koje je Kongres ukazao 2005. godine. Funkcioneri Nase predviđaju da će 'NEOSM' omogućiti svemirskoj agenciji ispunjavanje zadatka Kongresa u pronalaženju 90% tih objekata 15 godina brže nego korišćenjem tradicionalnih zemaljskih teleskopa.

Nakon godina borbe za rešavanje kritičnih potreba planetne odbrane, NASA konačno daje prioritet naporima i pronalaženju pristalica (i sredstava) u Kongresu. Međutim, čak i nakon rasta od 4200% u 10 godina, NASA i dalje troši samo 0,7% svog budžeta na planetnu odbranu. Ima još prostora za rast. Ali ako je istorija neki vodič, dugoročni napori da se Zemlja zaštiti od opasnih asteroida moraće da se rešavati s više prozaičnih i neposrednih političkih odluka na tom putu.

bn5
Neko ovako zamišlja zaštitu naše planete.

 

[1] Biće to prva misija koja će isprobati potencijalni metod skretanja nekog asteroida koji leti u pravcu Zemlje. Lansiranje je zakazano za 2021. a do asteroida (65803) Didymos bi stigla 2022, gde bi se namerno srušila na mali asteroidov mesec, nazvan Didymoon. Sudar će promeniti period rotacije oko Didymosa za ~4,2 minuta, što će moći da se vidi i sa Zemlje.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    Verujem da ste svi neko poodavno neko... 4 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Poslao sam pet primedbi – odgovora na... 4 dana ranije
  • Miki said More
    A ja b' rek'o da će ipak 'Merikanci...... 5 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Neobjavljeni tekst je pisao čovek koji... 5 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Počeo sam da čitam tekst pa naiđoh... 5 dana ranije

Foto...