Čitajući knjige i časopise iz astronautike i pišući tekstove za ovaj sajt, više nego što bih ja voleo srećem se sa ovom temom. Što sam više čitao, shvatao sam neverovatnu povezanost ove teme sa onom našom narodnom „koliko para - toliko muzike". Zato sam rešio da pogledam malo u Wikipediju i evo šta sam pronašao. Napominjem da neprestano treba imati u vidu da je Amerika neverovatna sila, i u svemu uvek među (recimo) prvih pet zemalja na svetu, a da smo mi (nažalost) u većini relevantnih pokazatelja među (recimo) pet poslednjih zemalja. Amerika godišnje troši više nego Kina i Evropa zajedno.

nasa

Američka agencija za kosmička istraživanja (National Aeronautics and Space Administration, NASA) osnovana je 29. jula 1958. godine, čime je zanemila prethodnu, National Advisory Committee for Aeronautics (NACA).

Svake godine američki Kongres detaljno pročešljava nacrt Federalnog budžeta i analizira kako će država tokom fiskalne godine trošiti dolare prikupljeni preko federalnog poreza.

Shodno tome, svake godine deo kolača ide i Nacionalnoj agenciji za svemirska istraživanja, omogućavajući joj da već 50 godina (od 1958.) sprovodi obimna aeronautička ispitivanja i svemirska istraživanja sa i bez ljudske posade.

Godišnji budžet, 1958-2008

Kako će se videti iz tabele navedene malo kasnije, ukupan iznos (u nominalnim[1] dolarima) koji je Nasa dobila od 1958. do 2008. godine iznosi 416 milijardi dolara - prosečno $8,17 milijardi godišnje. Za upoređenje, Nacionalna fondacija za nauku[2] (NSF) ukupno je u tom periodu potrošila jedva četvrtinu izdvajanja za Nasu: $101,5 milijardi, odn. $2,00 milijardi godišnje.

Prema izveštajima Kancelarije za menadžment i budžet (OMB), i Almanaha vojnog vazduhoplovstva, ako bi se merilo u realnim vrednostima (tj. ako bi se vrednost današnjeg dolara izjednačila sa vrednošću dolara iz 1958. godine), davanja su iznosila $806,7 milijardi, odn. $15,818 milijardi godišnje u periodu od pola veka.

Nasin budžet za fiskalnu 2008. godinu [račun za ovu godinu još nije konačan] od $17,318 milijardi predstavlja samo oko 0,6% od $2,9 biliona ukupnog američkog Federalnog budžeta, što predstavlja 35% ukupno potrošenog novca za akademska naučna istraživanja u Americi, i 269% budžeta Nacionalne fondacije za nauku,[3] ali zato samo 61% budžeta Nacionalnog instituta za zdravstvo [4].

Nasin budžet za astrofiziku
budzet-pita

50 godina Nase 

Troškovi projekta „Apollo"

grafikon_sm

kliknite na grafik

Plava linija: tadašnja vrednost dolara; crvena linija: vrednost dolaza pi 1996.; zelena linija: 2001. indeks troškova života (CPI).

Kao što se vidi na gornjoj tabeli, Nasin budžet je bio najveći 1966. godine, kada je došlo do kulminiracije napora koji će par godina kasnije dovesti do prvog spuštanja Apolla" na Mesec. Na svom vrhuncu, „Apollo"[3] program je angažovao više od 34.000 zaposlenih u Nasi, plus 375.000 onih koji su radili kao industrijski i univerzitetski kooperanti. Približno je te godine 2-4 centa od svakog poreskog dolara otišlo u razvoj svemirskog programa.

Tokom marta 1966. godine čelnici Nase su obavestili kongresmene da će troškovi „Apollo" programa, čiji je cilj slanje čoveka na Mesec, iznositi $22,718 milijardi za 13 godina programa započetog 1959., i da će u periodu od juna 1969. do decembra 1972. biti lansirano ukupno šest misija. Prema Nasinom istoričaru Steveu Garberu, ukupan trošak projekta „Apollo" iznosio je između 20 i 25,4 milijarde dolara iz 1969. godine (ili približno 145 milijardi dolara iz 2008.)

Ako se gleda u odnosu na vrednost dolara iz 2005. godine, „Apollo" letilice i rakete "Saturn" koštale su oko $83-milijardi ("Apollo" letilica je koštala $28 milijardi (komandno-servisni modul $17 milijardi; lunarni modul $11 milijardi), a rakete Saturn I, Saturn IB, Saturn V koštale su oko $ 46 milijardi).

[1] Vrednost utisnuta na novcu, suprotno od stvarne, realne vrednosti.
[2] Nezavisna vladina fondacija, osnovana 1950, koja je odgovorna za podršku države osnovnim istraživanjima i obrazovanju iz svih oblasti nauke, tehnike i matematike. Ovom polju jedino ne pripada oblast medicine, koja podpada pod Nacionalni institut za zdravstvo.
[3] Ime programu, „Apolon", prema grčkom bogu svetla i muzike, dao je Abe Silverstein, tadašnji menadžer Nase.

Skok na tabelu budžeta Nase

grafikon_2sm

kliknite na grafik
Ministri su 2005. ovako zamislili petogodišnji plan budžeta za svemirska istraživanja. Data je i projekcija do 2020. fiskalne godine. Tada još niko nije predviđao ekonomski krah najrazvijenije zemlje na svetu. Za sada, u Nasi nema novijih tabela.

Prema podacima Američkog udruženja za unapređivanje nauke, Bele kuće, U.S. popisne komisije i Koalicije za svemirska istraživanja, kada se Nasin budžet podeli sa brojem građana koji plaćaju porez, proizlazi da je tokom 2007. godine svaki od njih izdvajao 57,10 dolara - $1,09 nedeljno, ili 15 centi[4] dnevno.

Pre dve godine svi američki mediji su objavili da je Kongres odbio da odobri Nasin novi budžet za sledeću godinu, te da će agencija biti prinuđena da otpušta radnike, redukuje naučne programe ili da odloži razvoj svemirske kapsule „Orion", elemenat projekta „Constellation", koja bi do 2020. trebalo da ponese ljude na Mesec, a kasnije i Mars. Problem je nastao zbog toga što je Kongres zamrznuo troškove na nivou od 2006. godine, tako da je Nasin budžet ostao na $16,3 milijarde, što je za više od pola milijarde ($545 mil.) manje nego što je to zahtevao tadašnji predsednik Dž. Buš i njegov tim.

Ovo smanjivanje budžeta najviše je u to vreme pogodilo istraživački program Nase, i dovelo do otkazivanja projekata Terrestrial Planet Finder[5] i SIM PlanetQuest, oba pod patronatom Laboratorije za mlazni pogon (JPL) u Pasadeni. Obe misije su bile deo trenutnih Nasinih napora da pronađu zemljolike planete koje bi mogle da budu pogodne za makar neku formu života. U velikom riziku su se našli i razvojni projekti "Orion" [6] i "Ares 1", Nasini predlozi letilice koje treba da ulete u prazninu koja će nastati planiranim povlačenjem šatlova iz upotrebe. Kako danas stvari stoje, obe letilice, koje su trebale da uđu u upotrebu do 2014., suočene su sa velikim kako tehničkim tako i sa financijskim problemima, što će samo produbiti ionako veliku prazninu (engl. „gap") koja će nastati eventualnim i sve neizvesnijim povlačenjem šatlova nakon 2010. godine. Ta praznina podseća na onu šestogodišnju koja se pojavila 1975-1981 između Apolo-Sojuz test projekta i inauguracionog leta spejs šatla "Columbia" i njegovog prvog leta STS-1.

Kao rezultat odobrenog smanjenja originalnog Nasinog budžeta za fiskalnu 2007. godinu od $545 miliona, tadašnji direktor Nase dr Michael D. Griffin je odlučio da se odrekne planirane robotske misije na Mesec, prekine edukativne programe po školama i odloži razvoj projekta "Constellation". Kako su javili tadašnji mediji, otkazivanje robotske misije uštedelo je više od $100 miliona.

Dr Griffin je tada izjavio da "robotizovani lunarni lender nije apsolutno neophodan za redukovanje rizika vezanih za buduće sletanja brodova sa ljudskom posadom na Mesec." Nasa je takođe bila primorana  da obustavi podršku studentskim eksperimentima, prekine izgradnju novog školskog kompleksa i redukuje davanja za planiranu misiju proučavanja jednog asteroida.

Sredinom 2007. država je Nasi za fiskalnu 2008. odobrila $17,6 milijardi, što je bilo za čitavih $1.300 miliona više nego 2007. i za $280 milina više nego što su predsednik i njegovi savetnici tražili. Međutim, treba reći da uprkos javnoj podršcu kosmičkom programu, koji je u formi Vizije svemirskih istraživanja obnarodovan 2004. godine, i u kome su postavljeni ciljevi povratka Amerikanaca na Mesec a kasnije i letovi na Mars, Bušova Bela kuća nikada nije u potpunosti stala iza toga, već je svake godine davala u proseku $1 milijardu manje nego što je bilo planirano.

Kada je nakon pobede na predsedničkim izborima u novembru 2008. došlo do promene administracije, predsednik Obama je izneo predlog da se Nasin budžet za 2010. fodinu poveća na $18,7 milijardi, u šta je uključena i $1 milijarda uplaćena na osnovu akta za Američki oporavak i reinvesticije[7]. Na osnovu izveštaja Kancelarije za menadžment i budžet Bele kuće (OMB), novi budžet će zabeležiti porast od $2,4 milijarde u odnosu na onaj iz 2008. godine.

Nacrt budžeta pokazuje želju nove administracije da nastavi prema prethodno zacrtanim direktivama Bušove administracije, a koje se tiču dovršavanja Međunarodne stanice i povlačenja spejs šatlova iz upotrebe 2010. godine, kao i povratak astronauta na Mesec početkom druge decenije ovog veka.

Kako se navodi u izveštaju OBM, „Nasini astronauti i robotizovane svemirske letilice istražuju svemir već više od 50 godina. Agencija planira da otvori novo poglavlje u toj baštini, i da kao deo širokog programa humanih i robotizovanih svemirskih misija obezbedi povratak Amerikanaca na Mesec."

Izveštaj OBM takođe kaže da će ubuduće „Nasa slati veliku flotu robota ka destinacijama širom solarnog sistema i razviti potpuno novu porodicu astronomskih opservatorija čiji će zadatak biti istraživanje misterija univerzuma. Uz to će ići povećanje investicija za istraživanje, analizu podataka i tehnološki razvoj koji će podržavati te napore."

Kako je rekao jedan od Nasinih direktora, Christopher Scolese, novi budžet Nase treba da „reflektuje želju i nastojanje predsednika i nove administracije da Nasa zadrži globalno liderstvo u istraživanju Zemlje i svemira, nastavak studija vezanih za globalne klimatske promene, humana i robotizovana istraživanja svemira, ali i realizovanje punih potencijala ISS, razvoj novog svemirskog transportnog sistema, i obnovu obaveza vezanih za aeronautiku."

Tabela godišnjih budžeta Nase

Godina
Budžet NASA
(Nominalno)
% Fed. budžeta[1][2]
U odnosu na $ iz 2007.
1958
0,089
0,1%
0,488
1959
0,145
0,2%
1,841
1960
0,401
0,5%
3,205
1961
0,744
0,9%
6,360
1962
1,257
1,4%
12,221
1963
2,552
2,8%
24,342
1964
4,171
4,3%
33,241
1965
5,093
5,3%
33,514
1966
5,933
5,5%
32,106
1967
5,426
3,1%
29,696
1968
4,724
2,4%
26,139
1969
4,253
2,1%
21,376
1970
3,755
1,7%
18,768
1971
3.381
1,6%
15,717
1972
3,435
1,3%
15,082
1973
3,324
1,1%
14,303
1974
3,252
1,2%
11,494
1975
3,330
1,0%
11,131
1976
3,670
1,0%
11,640
1977
3,944
1,0%
11,658
1978
3,980
0,9%
11,411
1979
4,187
0,8%
11,404
1980
4,850
0,8%
11,668
1981
5,421
0,8%
11,248
1982
6,026
0,8%
11,766
1983
6,664
0,8%
13,051
1984
7,048
0,8%
13,561
1985
7,251
0,8%
13,218
1986
7,403
0,7%
13,421
1987
7,591
0,8%
17,735
1988
9,092
0,9%
14,454
1989
11,036
1,0%
16,734
1990
12,429
1,0%
18,019
1991
13,878
1,0%
19,686
1992
13,961
1,0%
15,310
1993
14,305
1,0%
18,582
1994
13,695
0,9%
18,053
1995
13,378
0,9%
16,915
1996
13,881
0,9%
16,457
1997
14,360
0,9%
15,943
1998
14,194
0,9%
15,521
1999
13,636
0,80%
15,357
2000
13,428
0,75%
14,926
2001
14,095
0,74%
15,427
2002
14,405
0,72%
15,831
2003
14,610
0,66%
16,021
2004
15,152
0,66%
15,559
2005
15,602
0,65%
16,016
2006
15,125
0,56%
16,085
2007
15,861
0,57%
15,861
2008
17,318
0,60%
17,138
2009
17,2
0,55%
17,2
2010
18,7 (predlog)
0,52%
17,7 (predlog)

Napomena:
Air Force Association's Air Force Magazine 2007 Space Almanac

[4] To je oko 10 dinara dnevno.
[5] TPF - teleskopski sistem za otkrivanje vansolarnih planeta. Sadržale bi ga više malih infracrvenih teleskopa (TPF-1) koji bi lebdeli u preciznom položaju i simulirali mnogo veći i jači teleskop, kao i veliki optički coronograf (TPF-C), teleskop 4 puta veći i 10 puta precizniji od Habla. ESA razmišlja o istoj takvoj arhitekturi u okviru svoje misije „Darwin".
[6] Konceptualno, projekat je zvanično pokrenuo predsednik Dž. Buš 14. januara 2004. i tada je nazvan „Crew Exploration Vehicle", odn. CEV. Kasnije je projekat preimenovan u "Orion".
[7] Ekonomski stimulativni paket, čiji je cilj izlazak iz svetske ekonomske krize. Vrednost paketa je bila $787 milijardi. Sličan potez su povukle i druge zemlje, npr. Japan. Akt je uključivao i druge odredbe, kao što je smanjenje poreza, beneficije za nezaposlene, proširivanje besplatnog obrazovanja i zdravstva, itd.
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži